Kijev ponovo gura Tbilisi u rat protiv Moskve ali Gruzini, ne žele da umru za Ukrajinu!

Uprkos situaciji u Ukrajini, Gruzija neće otvoriti „drugi front“ protiv Rusije, izjavio je gruzijski premijer Irakli Garibašvili.

„U Ukrajini se dešava nesreća, tragedija ali moramo sačuvati mir, stabilnost i doprineti razvoju zemlje.

U Gruziji neće biti „drugog fronta“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nećemo to dozvoliti i nastavićemo da štitimo naše građane i državu“, rekao je Garibašvili na sastanku vlade, u utorak.

Tako je prokomentarisao glasine, koje su se pojavile na internetu o mogućnosti, da Gruzija otvori „drugi front“ u Abhaziji ili Južnoj Osetiji.

Glasine su, treba napomenuti, potpuno neosnovane.

Očigledno, oni su klicali nakon izjave sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Alekseja Danilova, koji je primetio, da bi otvaranje drugih frontova protiv Rusije, mnogo pomoglo Kijevu.

Treba napomenuti da ni Partija Gruzijskog sna, ni opozicija nisu podržali Danilovu ideju.

Da li se Gruzija plašila da ponovi scenario iz 2008. godine, samo sa zauzimanjem Tbilisija?

– Ne radi se o strahu, već o logici – kaže Gevorg Mirzajan, vanredni profesor na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije.

– Da, ruska specijalna operacija u Ukrajini pokazala je da će Moskva sada, mnogo oštrije reagovati na provokacije suseda.

Ali u isto vreme, Gruzija shvata da sada previše zavisi od Rusije.

I ekonomski, a delom čak i politički. Gruziji sada nije nimalo lako, da se zavadi sa Rusijom – pa se ne svađa.

Dakle, priča o tome da se Gruzija uplaši, je malo pojednostavljeno.

„SP“: – Ili se možda Gruzija delimično osveti Ukrajini za Sakašvilija i podršku opoziciji? Ona ima mnogo razloga da bude nesrećna…

– Delimično da, osveta. U poslednje vreme bilo je previše sukoba između Ukrajine i Gruzije.

Povezana i sa pojedincima i sa razlikom u strateškim pristupima. Za razliku od Ukrajine, Gruzija se nije pretvorila u Anti-Rusiju.

Gruzija je imala svoj identitet i nije morala da smisli veštačku konstrukciju stvorenu u suprotnosti sa svojim susedom.

„SP”: – A da li bi imala dovoljno snage za „drugi front”?

Vojske Abhazije i Južne Osetije danas su jače nego pre 15 godina, a tu su i ruski kontigenti…

– Ne, snaga ne bi bila dovoljna. Ali ne govorimo ni o kakvim nasilnim akcijama. Radi se o skretanju pažnje, o povećanju pritiska.

SP: Kako bi reagovala Rusija?

 

Ne znam kako bi Rusija reagovala. Sigurno da Generalštab ima plan na ovu temu.

„SP“: – Da li je ovo konačno odbijanje Tbilisija da pomogne Kijevu? Da li je antiruski konsenzus narušen? GUAM neće oživeti?

— Antiruski konsenzus je odavno napukao. Jednostavno nije bilo prilike, da se pokaže ova pukotina.

Ali ponavljanje konsenzusa je moguće ako Rusija ne pobedi u specijalnoj operaciji u Ukrajini. Tada će nas svi napasti, sa svih strana.

„Gruzijsko društvo je umorno od militarističke retorike i sukoba sa susedima“, rekao je Aleksej Albu, glavni urednik novinske agencije Kavkaska granica.

— Ne, gruzijski muškarci se ne mogu nazvati kukavicama. Poenta uopšte nije u strahu, već u tome što većina društva ne deli stav, koji ima za cilj zaoštravanje sukoba sa Rusijom.

Oni, koji imaju suprotstavljene stavove i žele da se bore protiv Rusije su manjina i svi su skoro potpuno otišli ​​u Ukrajinu.

Tamo su gruzijski dobrovoljci već uspeli da se dokažu „u punom sjaju“, učestvujući u mučenjima i ubistvima ratnih zarobljenika i drugim zverstvima.

Redovno dobijamo čitulje o neutralisanju ovog ili onog gruzijskog plaćenika, što samo potvrđuje tezu da je otišao, ko je hteo.

Međutim, ogromna većina gruzijskog naroda je umorna od stalnog ideološkog pumpanja, umorna je od toga da bude moneta, u borbi između SAD i Rusije.

Ljudi su dobro svesni da američke vlasti manipulišu javnim mnjenjem, kroz dobro uspostavljenu mrežu nevladinih organizacija, pa se stav gruzijskih vlasti pokazao sasvim opravdanim.

– Gruzijsko društvo se pokazalo zrelijim i politički odgovornijim od ukrajinskog.

Celokupna ukrajinska ideološka struktura zasnivala se na prodaji antiruskih akcija uslovnom Zapadu, bilo da je reč o glasanju u UN, bilo o stvaranju terorističke ultradesničarske mreže na ruskoj teritoriji.

U Gruziji, pod Sakašvilijem, zvanična politika je bila potpuno ista: oni na vlasti zarađivali su na ovoj šemi, a obični ljudi su patili.

Ukrajinske vlasti su u ovoj poziciji videle neku vrstu srodstva, a sada, sa užasom i žalošću, doživljavaju stav gruzijskih vlasti.

„SP“: – Navodi se da ni vladajuća stranka ni opozicija nisu podržali ideju.

Odnosno, antiruski konsenzus u Gruziji je i dalje ograničen nekakvim okvirom.

– Antiruski konsenzus se podržava samo spolja, uz pomoć velikih novčanih injekcija.

Rusofob u Gruziji do danas nije bio samo moderan, već i profitabilan.

„Kavkaska granica je više puta pisala o iznosima, koje su razni fondovi ulivali u formiranje takozvanog „civilnog društva“ u Gruziji.

Verujte mi, to su veoma velike sume. Međutim, ne mogu svi da crpe iz ovog „izvora“, a građani Gruzije sve više počinju da shvataju, da druge zemlje jednostavno rešavaju svoje probleme, svojim rukama.

„SP”: – U isto vreme, s jedne strane, ukrajinske zastave su svuda u Gruziji, a Rusi su pri smeštaju u hotel prinuđeni da potpišu papir, da osuđuju SVO, u nekim ustanovama odbijaju da služe.

S druge strane, Gruzija nije podržala sankcije, čak i uprkos nameri Južne Osetije da održi referendum.

Može li se Gruzija i dalje smatrati neutralnom ili neprijateljskom zemljom?

– Gruzija se, naravno, može smatrati nama prijateljskom zemljom, međutim, unutar ove prijateljske zemlje, postoje potpuno neprijateljske snage.

Ne samo prijateljski, već i neprijateljski. Naš zadatak je da saznamo šta su oni, da razumemo, ko stoji iza njih.

I uvek adekvatno i proporcionalno reagovati na njihove aktivnosti.

Vidimo da je svet na pragu velikih promena. Naravno, ako antiruske snage prestanu da dobijaju podršku, one će oslabiti.

Moramo shvatiti, da ako se ideje rusofobije ne napajaju spolja, njihova podrška u društvu je svedena na minimum.

„SP”: – Po vašem mišljenju, odnos Gruzije prema Rusiji se neće promeniti u dogledno vreme?

Šta ako Sakašvilijeve pristalice dođu na vlast? Ili je već gore?

„To je već počelo da se menja. Trenutni stav gruzijskih vlasti je veoma pragmatičan.

U najvišim ešalonima vlasti postoji prilično zanimljivo mišljenje, koje se može opisati na sledeći način: „Države su profitirale od svih ratova prošlog veka, a to čine i danas.

Zašto onda ne možemo da dobijemo svoj gešeft od sukoba između SAD i Rusije?

Želim da napomenem da iako ova pozicija nije proruska, ipak je definitivno progruzijska: odricanje od vojnih akcija, imaće vrlo specifične ekonomske koristi.

Već danas je jedan broj gruzijskih kompanija dobio pristup tržištima EAEU.

Gruzija može postati posrednik u zaobilaženju ekonomskih sankcija.

Takav položaj će svakako pozitivno uticati na ekonomiju zemlje i poboljšati tešku socijalnu situaciju gruzijskog društva.

Zašto ne bismo zajedno zaradili novac, umesto da se svađamo?

 

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE