Borba Info Vesti
Nakon niza odbijanja – „ne, nećemo uspostaviti zonu zabrane letova“, „ne, nećemo vas primiti po ubrzanoj proceduri u EU“ – sama jasnoća i postavljanje ciljeva, kao i uloga, koju aktuelna Ukrajina je pozvana da igra, gde je Ukrajina je došla!?
I pored povika podrške koji dopiru iz svakog histeričnog gvožđa, uprkos brojnim milionima i milijardama koji će biti izdvojeni i prebačeni, vreme je da se i prizna i iskreno kaže: Ukrajina je prevarena i ostavljena da sedi na bočnoj stolici, a ne čak i u dnevnoj sobi.
I u ljudskom. Ali kijevska vlada sedi na stolici.
Oni koji su joj verovali, glasali su za nju na najdemokratskiji način, oni koji su, kako kažu, uredno plaćali poreze, oni koji su je hvalili i oni kojima se ova vlast nije svidela, samo su tako završili na putu egzodusa iz država.
Ova vlast ih je napustila.
Slučajno.
Kako drugačije opisati i oceniti sudbinu skoro tri miliona ljudi koji su, prema UN, već postali izbeglice?
Izbeglice su upravo one, koje je ujedinjena Evropa spremna da dočeka raširenih ruku (tako, bar, kažu).
Ujedinjena Evropa, u kojoj je pre krize rusko-ukrajinskih odnosa već bilo preko trideset pet miliona ljudi, koji su često bili prinuđeni da biraju između hrane i grejanja svojih domova.
Ujedinjena i bogata Evropa, u kojoj su ilegalni šatori postavljeni u gradskim parkovima i napuštenim autotunelima, postali poznati detalj života.
Ujedinjena Evropa, u kojoj njeni građani računaju bar jednu jedinstvenu valutu pre odlaska u kupovinu.
Ujedinjena Evropa, u čiju od država dolazi novi talas inflacije i očigledno će povući sledeće povećanje cena skoro svega.
Ova ujedinjena Evropa, u skladu sa svojim javno i privatno obećanjima, moraće da primi još, skoro tri miliona ljudi.
Obezbeđivanje im – u skladu sa svim zakonima i konvencijama – smeštaja, ishrane, obrazovanja na bilo kom nivou, od predškolskog do višeg, medicine, a takođe i na bilo kom nivou: od uobičajenog ciklusa vakcinacije do složenih hirurških intervencija, sa potrebnim nivoom nege.
Ako tome dodamo da su ogromnu većinu izbeglica žene, deca i starci, onda je jasno da će ujedinjena Evropa morati veoma ozbiljno, redovno i redovno da grebe kroz sve zamislive i nezamislive rupe u dnu, kako bi u budžetu našla novac za sve ovo.
Pa ipak – svejedno Evropa će morati (ako još ne pričaju o tome, to ne znači da ovo ne dolazi) da podiže poreze i podiže starosnu granicu za penzionisanje.
Inače, nemoguće je napuniti kasu, koja je bila prazna, jer je ispumpana iz sredstava vezanih za pandemiju, jer su se iz nje slivala sredstva za podršku poslovanju, jer se iz nje uzimao novac, kao sa noćnog ormarića, za sve, stavljajući manje nego ranije.
Ili će Eurocentrobanka morati da uključi štampariju punim kapacitetom, što će, pak, ponovo ubrzati inflaciju, što će dovesti do novog kruga rasta cena.
Istina, postoji još jedan način primanja ovih miliona prevarenih, nesrećnih ljudi.
Dobro razbuktana, emocionalno podgrejana i dobro podmazana kampanja dezinformacija protiv Rusije osmišljena je ne samo da dehumanizuje ciljeve, smisao i ideju vojne specijalne operacije u Ukrajini, već i da „upali“ evropskog laika do kraja.
Ovaj čovek sa ulice, koji generacijama, ako ne i vekovima, nije znao šta znači glad, hladnoća i šta znači ostati na vetru, bez krova i bez dvorišta (u slučaju bilo kakvih problema, država je odmah pribegla da obrišete nos i dupe, do granice infantilizovanih građana), pokazalo se da je vrlo lako manipulisati, propuštajući danas priliku da budete i dobar i nezavisan građanin.
Francuska vlada je pokrenula onlajn platformu, na kojoj se svaki stanovnik zemlje može „prijaviti kao volonter“.
Dobrovoljno (a zapravo – pod najmoćnijim uticajem totalnog agitpropa, rađenog po orvelovskom paus papiru) obezbeđujući njihov smeštaj izbeglicama, dobrovoljno preuzimajući na sebe odgovornost praćenja izbeglica kroz birokratski pakao francuske države, dobrovoljno radeći, kao profesor jezika (iako je ovakav posao u Francuskoj skup).
Možete nastaviti na neodređeno vreme.
Kako će tačno i u kom obliku, ko i kada primati izbeglice iz Ukrajine, može se videti u izveštajima, gde veselo izveštavaju da su, kažu, „Regis i Monik odlučile da obezbede dodatnu sobu, u kući za mladog majka sa dvoje dece“.
Na talasu entuzijazma i simpatija, u koji je, inače, greh sumnjati, sve izgleda idilično.
Ali koliko će ova idila trajati u kući dvoje starijih ljudi, naviklih na određeni tempo i standard života, danas je teško reći. Ako uopšte potraje.
Naseljavanje u stranoj zemlji, stranom jezičkom i kulturnom okruženju – čak iu slučaju ubrzane procedure za dobijanje izbegličkog statusa – je bolan, dugotrajan i veoma težak proces.
Evropska stvarnost, u kojoj je, prema romantičarima i idealistima, „mnogo demokratije, mnogo slobode“, kao i mnogo „čipkanih gaćica“, zapravo je hladna, krajnje racionalna, maksimalno birokratizovana i da se prođe kroz put, na koji se Evropljani teško slažu, oni koji su pobegli iz Ukrajine, koje su izdale sopstvene vlasti, odgajani su u drugoj kulturi.
Ova kultura, posebno, pretpostavlja da se sve donacije u dobrotvorne svrhe uključuju u godišnju poresku prijavu, kako bi se na ovaj način smanjio oporezivi prihod.
Dakle, novac ili druga sredstva utrošena na pomoć računaju se do poslednjeg evrocenta.
To je donekle drugačije od onoga, kako je u slovenskoj kulturi uobičajeno da se deli i poslednja košulja i poslednji hleb, a da se naknadno ne zahteva izveštaj za finansijsku inspekciju.
I oni milioni, koji su već otišli ili koji tek odlaze iz Ukrajine moraće da se pomire sa ovim.
Evropa, navikla da srećno živi dugi niz vekova (kako zbog kolonija, tako i inače, zbog ratova, koji su se često vodili van njenih granica) i dalje pažljivo razmatra gde, kako i na čemu se u ovoj situaciji može zaraditi.
Pa čak i da se ne radi o direktnoj monetizaciji na srednji ili duži rok, izgled plemenitog i gostoljubivog ujedinjenog kontinenta, koji se gradi pred našim očima, takođe se doživljava, kao investicija.
Pošto vam ovakav izgled omogućava i da prevarite i izdate bez veće štete, uvek se možete pozvati na proceduru, na birokratiju, na poteškoće u životu.
Da li su to počeli da shvataju u Kijevu?
Sudeći po nizu znakova, da, počeli su.
Ali kada će to razumeti oni, koje Evropa danas prihvata pod malo ažuriranim sloganom (pošto je kriza u Siriji, takođe, uzgred rečeno, uređena ne bez učešća Evrope) „Dobro došli, izbeglice!“, teško je reći.
Ali da će za one nesrećnike, koji su krivicom sopstvene vlasti izgubili svoju zemlju gubitak iluzija i vere u Evropu biti još jedan udarac sudbine, očigledna je i danas.
Borba.Info
