Zapad bez ruskih sirovina, ostaje “švorc guja”!

Zapadne zemlje ozbiljno zavise od ruske nafte i gasa, ruda, metala i mineralnih đubriva. Zamena ovih resursa nije laka, neki su nemogući.

Šta čeka globalno tržište robe. Rusija je jedna od najbogatijih zemalja sirovinama. Prvo mesto u svetu po proizvodnji i izvozu prirodnog gasa, drugo po izvozu nafte.

Mnogi stručnjaci smatraju da će se, ako Moskva odgovori Zapadu istim sankcijama bez presedana i zaustavi izvoz energenata, to pretvoriti u globalnu krizu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pored nafte i gasa, u Rusiji se kopa ugalj, ruda gvožđa, apatit, kalijumove soli, fosforiti, dijamanti, bakar, zlato, nikl i platinoidi, topljeni aluminijum, titanijum i hrom.

Sve su to važne izvozne stavke. Rusija je najveći svetski proizvođač dijamanata, drugi je kobalt, vanadijum i platina, treći zlato, nikl i sumpor, četvrti srebro i fosfati, a peti ruda gvožđa.

Rusal je lider među kompanijama za topljenje aluminijuma, Norilsk Nickel proizvodi najveći svetski nikl i paladijum, a VSMPO-Avisma proizvodi titanijum.

„Prestanak izvoza metala iz Rusije obećava svetu velike probleme“, kaže industrijski stručnjak, doktor ekonomskih nauka Leonid Hazanov. „Na primer, sankcije protiv Rusala, dovešće do nestašice aluminijuma u ​​SAD i Evropi.

Evropskoj uniji i dizanje cena, za američke i evropske proizvođače, to je kao smrt, jer toliko godina pokušavaju da izbace proizvode iz Kine sa svojih tržišta.

Situacija sa niklom, kobaltom, platinom i paladijumom je još ozbiljnija.

Sankcije protiv Norilsk Nickel će izazvati pravi šok – jednostavno nema dostojne zamene.

Vale neće moći da zadovolji globalnu potražnju za niklom, a japanski Sumitomo neće moći da ispuni sve narudžbine za kobalt, da ne govorim platine i paladijuma.

Kao rezultat toga, u SADEvropa će urušiti topljenje nerđajućeg čelika, proizvodnju automobila i naftnih derivata.

Međutim, nisu svi stručnjaci tako kategorični.

„U slučaju odbijanja isporuke ruskih proizvoda, za zapadno tržište će biti bolna samo situacija sa paladijumom, titanijumskim valjanim proizvodima i elektrolitskim hromom“, kaže Igor Petrov, stručnjak za mineralne resurse i metalurgiju, doktor tehničkih nauka.

„Za ove proizvode Rusija zauzima 25-35 odsto svetskog tržišta i izuzetno je teško zameniti ih, u kratkom roku.

Rusija isporučuje paladijum SAD, Japanu, Nemačkoj i drugim industrijalizovanim zemljama.

Koristi se kao katalizator u krekingu nafte i organskoj sintezi, kao i u elektronici.

Glavni potrošači ruskih proizvoda od titanijuma su Boeing, Airbus, Safran SA, Rolls-Roice i drugi lideri u proizvodnji aviona i motora.

Elektrolitički hrom izvozimo u SAD i Nemačku, gde se na njegovoj osnovi proizvode superlegure.

„Što se tiče ostalih obojenih metala, Rusija zauzima pet do deset odsto svetskog tržišta, a ovde situacija nije kritična za zapadne kompanije“, nastavlja stručnjak…

Shodno tome, doći će do smanjenja proizvodnje, a moguće je i zatvaranje preduzeća“.

Kanada i SAD same proizvode aluminijum, a Kina će lako zauzeti mesto Rusije, u uvozu ovog metala u druge države.

U Kanadi postoje velika nalazišta nikla, a Indonezija ima najveće rezerve.

Po bakru smo tek šesti u svetu. Čile prednjači sa velikom razlikom: udeo ove države čini više od 35 odsto svetskog tržišta i nije teško povećati proizvodnju.

“Slična slika je i sa određenim vrstama sirovina za metalurgiju, koje Rusija tradicionalno izvozi u Evropu. Na primer, Bolivija može da isporuči volfram koncentrat .

A mi ćemo morati da se pozabavimo pitanjem stvaranja kapaciteta za njegovu preradu unutar zemlje”, rekao je on. napominje Petrov.

Stručnjaci su jednoglasni da Evropa ne može bez mineralnih đubriva, od kojih većinu na evropsko tržište uvoze Rusija i Belorusija.

Njihova proizvodnja zahteva prirodni gas, a po sadašnjoj ceni, čak i nekoliko preduzeća, koja su radila u Evropi, verovatno će bankrotirati.

“Oni koji ostanu na površini neće moći da zatvore potrošnju, dok je mogućnost EU da kupuje mineralna đubriva u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Severnoj Africi i na Bliskom istoku ozbiljno ograničena.

Maksimum, koji se može učiniti je da se poveća uvoz kalijum hlorida i fosforita, pa čak i tada sa velikim poteškoćama“, kaže Leonid Hazanov, „Kao rezultat toga, prinosi će se srušiti, što će dovesti do nestašice hrane i velikog kruga inflacije.

Ruski proizvođači će preusmeriti tokove u Kinu, Indiju i Latinskoj Americi, gde neće odbiti da kupe izdate tomove.”

“SAD kupuju fosfatna đubriva u Rusiji.

Malo je verovatno da će moći da ih zamene sopstvenim proizvodima, čiji je kvalitet mnogo lošiji”, nastavlja ekspert.

Činjenica je da se u Rusiji fosfatna đubriva proizvode od apatita, au SAD – od fosforita.

Prelazak na fosforita đubriva neizbežno će uticati na kvalitet poljoprivrednih proizvoda i pogoditi američke farmere.

Prekid isporuka ruskog uranijuma biće prilično osetljiv i za SAD. Do danas, oko polovine američkih nuklearnih elektrana dolazi iz Rusije, Kazahstana i Uzbekistana.

SAD nemaju sopstveni pogon za preradu uranijuma. Zbog toga ga je Bela kuća isključila sa liste energetskih sirovina, koje podležu zabrani uvoza iz Rusije.

Uloga Ukrajine

I pored toga što je Rusija sirovinska sila, imamo deficit u određenim vrstama resursa, pre svega metala, koji uglavnom nadoknađujemo uvozom iz zemalja koje nisu pristupile ili delimično pristupile sankcijama.

Izuzetak je Ukrajina.

Ovde situacija još uvek nije sasvim jasna ali najverovatnije, stručnjaci veruju da će se isporuke u svakom slučaju nastaviti, kao što je to bilo u najtežim periodima odnosa.

Ukrajina tradicionalno izvozi koncentrate titanijuma i cirkona. Njihov udeo u obezbeđivanju ruskih metalurških preduzeća u 2020. iznosio je 80, odnosno 50 odsto.

“Postoji nada za nedavno pušten u rad Tuganski GOK u Sibiru ali uvek treba voditi računa o prilično dugom procesu prilagođavanja na proizvode novog dobavljača.

Takođe može postojati problem sa koncentratom rutila, koji se koristi za proizvodnju zavarivanja elektrode“, napominje Igor Petrov.

Ukrajinska preduzeća su povezana sa ruskim u multilateralnim lancima snabdevanja.

Na primer, proizvodi Nikolajevskog kombinata glinice isporučuju se Rusalovim topionicama aluminijuma u ​​Rusiji, a metal koji proizvode prodaju u SAD.

Koncentrat ilmenita VSMPO-Avisma dobija iz Ukrajine, gde se prvo koristi za proizvodnju titanijumskog sunđera, a zatim i valjanog metala, čiji su glavni potrošači kompanije za proizvodnju aviona u SAD i Evropi.

Otprilike 20 odsto svih dokazanih svetskih rezervi titanijumskih ruda nalazi se u Ukrajini. Pored Rusije, ovim metalom isporučuje Kinu i Tursku.

Ukrajina je 2020. godine bila peti najveći izvoznik gvozdene rude u svetu.

Na drugom je mestu u svetu po ekstrakciji galijuma, na petom – germanijuma, na šestom – titanijuma, na osmom – mangana.

Po neonu, Ukrajina je generalno prva u svetu – obezbeđuje oko polovinu svetske potražnje.

Prekidi u snabdevanju mogu da izazovu velike smetnje u elektronskim i kompjuterskim kompanijama, gasu koji je neophodan za mikročipove.

Pored toga, njime se pune gasne lampe, fotoćelije, ispravljači i drugi radiotehnički proizvodi, a tečni neon se koristi u kriogenim instalacijama.

Proizvodni pogoni za proizvodnju neona visoke čistoće iz mešavine vazduha rade u Odesi i Mariupolju.

Rusija ima svoje preduzeće.

Rizik od prekida međunarodnih veza

Rusija izvozi na Zapad uglavnom nisko obrađene sirovine – koncentrate i primarne metale, a dobija nazad visokotehnološke proizvode.

Na primer, metalni prahovi za 3D štampanje i plazma prskanje, koji su veoma traženi u domaćoj industriji motora ili igličasti koks za proizvodnju visokokvalitetnih elektroda, bez kojih je proizvodnja elektročelika nemoguća.

Posebno pitanje je saradnja naših preduzeća sa evropskim i američkim.

Na primer, karbonati retkih zemnih metala proizvedeni u Rusiji isporučuju se u Estoniju, gde postoji preduzeće za njihovo odvajanje.

Značajan deo gotovog proizvoda odlazi u SAD. Za njih je ovo jedan od retkih izvora retkih zemalja, koji nisu kineskog porekla.

“Raskid takvih veza će neizbežno dovesti do negativnih posledica za sve učesnike.

U slučaju odbijanja, Estonija će morati da stvori ozbiljne proizvodne pogone u Rusiji ili da transportuje karbonate u Kinu”, objašnjava Petrov.

Drugi primer je nerđajući čelik, koji Moskva kupuje od Evrope.

„Ruski potrošači mogu odbiti da uvoze evropski čelik ali tamošnji proizvođači jednostavno neće naći tržište za to: potrošnja u Starom svetu je dostigla plafon, a globalno tržište je prezasićeno kineskim proizvodima“, kaže Hazanov.

Međutim, pre svega, Zapad je, naravno, zabrinut zbog snabdevanja naftom i gasom iz Rusije.

Moskva i dalje ispunjava sve međunarodne obaveze ali ako uvede uzvratne sankcije na izvoz energenata, posledice po globalnu ekonomiju biće veoma ozbiljne.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

NATO ušao u rat – Rusija ima puno pravo da napadne alijansu!

Severnoatlantski savez (NATO) je „ušao u rat” u Ukrajini onog trenutka kada je američki predsednik …