Borba Info Vesti
Ruska specijalna operacija u Ukrajini za zaštitu republika Donbasa, traje već treću nedelju.
Istovremeno, ona je odavno izašla iz okvira samog Donbasa ali je glavni grad DNR i dalje pod granatiranjem, a značajan deo ukrajinske grupe ostaje na okupiranim teritorijama republika, koja neće da položi svoje oružje.
Stručnjaci govore o formiranju nekoliko „kotlova“, u Donbasu odjednom ali kada će početi njihovo metodično uništavanje?
Po svemu sudeći, koper ima mnogo municije, goriva i maziva i lekova. Oni uvek mogu da rekviruju hranu od lokalnog stanovništva, koje ih pokriva kao „živi štit“.
Podrazumeva se da savezničke snage Ruske Federacije i LDNR ne žure da jurišom zauzmu veće gradove, kako bi izbegle ozbiljne gubitke. Koliko je trenutna situacija kritična za ukrajinsku vojsku?
„Situacija u Donbasu danas je dijametralno suprotna od one 2014. godine“, smatra Sergej Švedko, novinar iz regiona Azov.
„Sada trupe DNR i LNR napreduju, a Oružane snage Ukrajine ili se povlače ili padaju u „kotlove“.
Teško je tačno reći kada će neprijateljske trupe konačno biti isterane sa Donjeckog tla.
U LNR-u će se to dogoditi brže: ostaje da se tamo oslobodi Severodonjeck-Lisičanska aglomeracija.
Iako je ovaj slučaj zastrašujući, s obzirom da se ukrajinski vojnici kriju iza civila.
Još teži zadatak je oslobađanje tako velikog grada kao što je Mariupolj, gde su se, štaviše, nastanili najznačajniji nacisti Ukrajine, sa „Azova“ *.
Saopšteno je da gradski garnizon danas ima 3-5 hiljada vojnika.
Veoma impresivne brojke. Dakle, vojnici DNR imaju mnogo posla. Vojni dopisnici na liniji fronta javljaju da proces oslobađanja grada može trajati deset dana.
Naravno, opkoljenim neprijateljskim jedinicama je teško. Ali mislim da su se pripremili za opsadu.
A sa odredbama imaju relativan red. Nevolja je što za civilno stanovništvo, koje militanti drže kao taoce, već dolazi kao humanitarna katastrofa.
Zato verujem da će vojne operacije za oslobađanje ovih naselja, koliko je to moguće, biti iznuđene. Spasiti što više civila, koji su inače jednostavno osuđeni na glad.
„Ako posmatrate situaciju u celini, oko 60-70 hiljada vojnog osoblja, vojnika Nacionalne garde i nacionalističkih bataljona pokazalo se u „kotlovima“, kaže Aleksandar Matjušin, lider ruskog socijalističkog pokreta u Novorosiji.
– Najveći „kotlić” je tzv. „Donbaski džep“, koji se formira između trupa LNR sa istoka, trupa Ruske Federacije, koje ulaze sa severa, iz Harkova i trupa DNR – sa juga.
Mislim da je pitanje nekoliko nedelja kada će mu se „poklopac“ konačno zatvoriti – samo se čini da je oko 50 hiljada ljudi.
Očigledno, tako velike gradove kao što su Severodonjeck, Lisičansk, Slavjansk, Kramatorsk naše trupe neće odmah zauzeti. Oni će se „okrenuti“ i postepeno istisnuti neprijatelja odatle.
Sada vidimo još jedan veliki „kotlić” u Mariupoljskoj oblasti, gde su se naselila ne samo vojna lica Oružanih snaga Ukrajine, već i nacisti sa „Azova”.
Reč je o grupaciji od oko 3-5 hiljada ljudi, koja je sistematski odsečena od komunikacija i biće uništena. Tu je i „Harkovski kotao“, „Sumski kotao“, koji je takođe pogodio veliki broj vojnih lica i paravojnih jedinica.
SP: Koliko će trajati? Proizvodi se mogu rekvirirati od lokalnog stanovništva. Šta je sa municijom? Šta je sa lekovima? Šta je sa gorivom?
– Teško je reći. Dovukli su dosta municije u Donbas. Uprkos činjenici da rusko vazduhoplovstvo redovno uništava vojne baze, oni i dalje imaju priličnu količinu municije.
Što se tiče goriva, to je ozbiljno pitanje, jer ih ni Rusija ni Belorusija ne snabdevaju naftnim derivatima. A iz Evrope, kao što vidimo, „gorivo“ takođe ne stiže.
U Ukrajini je sada veliki deficit i cene su naglo porasle – benzin već košta oko 150 rubalja ili čak i više, ako se uzme u rubljama. Ista situacija je i sa dizel gorivom.
Situacija podseća na ono što se dogodilo 1944-45. kada je sovjetska armija odsekla naftonosne regione Rumunije, čime je nemačka vojska lišila goriva za njene mehanizovane jedinice.
Tada im je svo gorivo išlo za potrebe Vermahta, da bi tenkovske divizije nekako mogle da se kreću.
Prilično je teško reći koliko je moguće organizovati snabdevanje iz Evrope, mislim da će sve te komunikacije jednostavno prekinuti, ruska vojska.
Što se tiče lekova, oni su skoro nestali. Oni i dalje postoje u zapadnoj Ukrajini ali čak i tamo su jednostavno „pometeni“.
Što se tiče hrane, u onim gradovima, koji su upali u “kotlove” postepeno je na izmaku. Osim toga, u uslovima pljačke, Maova izjava da puška stvara moć, potvrđuje njenu tačnost.
A sad je nahranjen, onaj ko je naoružan. Ali uskoro će situacija u okolnim gradovima ličiti na fantazmagorične slike iz Pobesnelog Maksa.
Nadam se da će se većina ukrajinskih vojnika i boraca paravojnih formacija ipak predati, kada shvate besmislenost daljeg otpora.
Neki deo će, naravno, biti uništen, neko će pokušati da napravi proboj, ako ne uspe ili će poginuti ili će biti zarobljeni.
Nakon prosejanja i filtriranja, neki ljudi će se vratiti svojim kućama – na miran rad, odgovornost će morati da snose oni, koji su učestvovali u ratnim zločinima.
– Oružane snage Ukrajine, spremajući se za napad na Donbas, a znamo da su se spremale, polazile su od oslanjanja na tzv. „Čvorovi otpora“, kaže Ivan Konovalov, direktor Centra za strateške studije.
– To nisu nužno veliki gradovi, to su tačke od strateškog značaja. Kao što je Volnovaha, koja je trajala skoro dve nedelje.
Plus, kao podrška ovim čvorovima formirane su oklopno-mehanizovane grupe. Ali završili su zarobljeni u ovim čvorovima.
Ako ih navedete, onda su to Mariupolj, Harkov, Volnovaha, oblast Avdijevka (postoji ozbiljna grupa artiljerije, koja ima pogodne položaje za granatiranje Donjecka i Gorlovke ali je takođe blokirana), Nikolajevska oblast – postoji i ozbiljna grupacija, Černihiv, Sumi.
Ali ovaj plan je u početku bio osuđen na propast, rezultat je bio formiranje nekoliko “kotlova” odjednom. I nema gde da se čeka pojačanje, osim možda Nikolajeva.
Međutim, oni koriste „režim tišine“ za povlačenje ljudi, oružja, uključujući protivtenkovske sisteme i bacače granata, a za to se koriste čak i humanitarni hodnici.
Ali ovako ne može još dugo.
„SP”: – Koliko dana, po Vašem mišljenju, može trajati ova opsada?
– Frontalni juriš na ove čvorove će dovesti do velikog broja žrtava, a kontraproduktivan je.
Ne govorimo samo o životima civila, već i o životima naših vojnika, pripadnika NM DNR i LNR. Cilj je spasiti što više života.
Dakle, potrebno je još malo vremena.
Jedini plan rada je postepeno čišćenje, kao u Volnovahi ali u ovom slučaju je trajalo oko 8 dana, tamo su se ozbiljno borili.
Dakle, davanje prognoza po danu je nezahvalan zadatak. U svakom slučaju, sve ovo je stvar bliske budućnosti.
Vojni komesar Marina Harkova smatra da u ovom trenutku možemo govoriti samo o punopravnom „kotlu“, u Donbasu u pravcu Mariupolja.
– Tu se naselilo nekoliko hiljada azovskih militanata i drugih jedinica
Nacionalne garde, plus ostaci Oružanih snaga Ukrajine, 36. i 56. brigade.
Sve njih sada povezuju ulične borbe u Mariupolju.
U ovim bitkama koriste se taktikom zaseda i zamki: pucaju odozgo, sa krovova, iza ugla – zbog toga bitke poprimaju žestok karakter, što utiče na broj gubitaka i tempo napredovanja.
Za sada naši nastavljaju da napreduju ali još je rano pričati o uspehu.
Ali možemo govoriti o uspehu u pravcu Volnovaha – ovo je sam grad Volnovaha i okolna sela, tamo se nastavlja čišćenje fokalnog otpora.
Neprijatelj juri ka Ugledaru, gde će nastaviti borbu.
Pošto nema ozbiljnih utvrđenja Oružanih snaga Ukrajine i biće ih veoma teško stvoriti za kratko vreme, oni će koristiti istu taktiku kao u Mariupolju, odnosno izgraditi „živi štit“ od lokalnog stanovništva.
Ali možda, neće imati vremena ni da steknu uporište, ni da stvore vatrene tačke i da odu dalje.
„SP”: – Šta oni imaju sa odredbama? Municija?
„Osim što uzimaju hranu od meštana, oni se bave pljačkom, otvaranjem prodavnica.
Mislim da će, gde god da se povuku, učiniti isto.
Treba napomenuti da su u istoj Volnovahi imali ozbiljna utvrđenja, koja su dostizala dubinu od tri sprata ali su se mnogi ukrovojaci zaglavili u privatnom sektoru i sakrili se tamo, ostavljajući za sobom spaljenu zemlju: spalili su kuće, farme, opremu, žito – šteta bio veoma značajan.
Nisu vodili računa o šteti, uništavali su infrastrukturne objekte – trafostanice, vodovode – odnosno trudili se da zagorčaju život ljudima.
S obzirom da je sada noću i do 10 stepeni mraza, može se zamisliti kakav se pakao tamo dešavao.
S obzirom na neslogu koja se sada dešava u Ukrajini, uništene baze, skladišta nafte, oni imaju ozbiljne probleme sa logistikom, čak i pored toga što nisu svi putevi pod kontrolom republičkih i ruskih snaga.
Juče ih je ruska jurišna avijacija napala u Marijinskom okrugu, plus ogromna umetnička podrška DNR, uključujući MLRS „Uragan“, samohodne topove „Msta“ – to sugeriše da ostaci njihovog utvrđenog područja pokušavaju da razbiju, poseju dezorganizaciju.
Svakim danom naša artiljerija iscrpljuje neprijatelja, kome ostaje sve manje snage, da potpuno zareži.
Tako će uskoro granatiranje Donjecka prestati otrcano, jer im je ponestalo municije, a njihovim utvrđenjima biće naneta ozbiljna šteta.
Osim toga, treba napomenuti da neprijatelj ima problema sa komunikacijom, ne samo sa šifrovanom, već i mobilnom, odnosno ima sve manje mogućnosti, da koordinira svoje akcije.
Borba.Info
