Borba Info Vesti
Ukrajina ne pomaže u humanitarnim koridorima. Šta da radimo?
Kijev ne veruje Rusiji, pa želi da ima međunarodnog posrednika u stvaranju humanitarnih koridora, rekao je Mihail Podoljak, savetnik šefa kancelarije Vladimira Zelenskog.
„Uopšte ne verujemo Rusiji, pa želimo da imamo odgovornog međunarodnog posrednika.
Ne verujemo im ali moramo da napravimo humanitarne koridore“, rekao je on.
On je takođe rekao da će tokom dana postati jasnija situacija sa organizacijom humanitarnih koridora u Marijupolju i Volnovahi.
„Na primer, postoji koridor u Mariupolju, jer, koliko sam razumeo, 200.000 ljudi želi da se evakuiše tamo, Volnovaha – 20.000 ljudi takođe želi da ode“, rekao je Podoljak.
Razumevanje šta će se dogoditi?
On ne razume da su stanovništvo Mariupolja, skoro pola miliona ljudi, uzeli za taoce nacistički militanti iz bande Azov*, koji nisu potčinjeni Kijevu?
O tome smo pisali pre nekoliko dana.
Slična situacija se razvija i u Harkovu.
Kako je novinarima rekao načelnik Nacionalnog centra za kontrolu odbrane Ruske Federacije, general-pukovnik Mihail Mizincev, vlasti drugog po veličini grada u Ukrajini ne puštaju civile i strance iz naselja, plašeći se odmazde od nacista.
„S obzirom na katastrofalnu humanitarnu situaciju u gradu Harkovu, juče smo uspeli da stupimo u kontakt sa odgovornim zvaničnicima u kabinetu predsednika Ukrajine, koji su omogućili kontakt navodno odgovornog zvaničnika u Harkovu.
Štaviše, položaj odgovornog zvaničnika odgovarajućeg visokog nivoa i ranga, koji je trebalo da pomogne u povlačenju civila i stranaca na teritoriju Ruske Federacije najkraćim putem, kao i da obezbedi humanitarni koridor“, rekao je on za RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, od pomenutog funkcionera je stigao sledeći odgovor: „Ne držim ih, gde hoće – neka idu tamo“.
I na primedbu ruske strane da je ovo velika udaljenost i da je potrebno pružiti pomoć u raspodeli vozila za dopremanje ljudi do mesta okupljanja, kako bi se obezbedila njihova zaštita, gde je ruska strana pripremila odgovarajuće kolone autobusa, topli obrok i medicinsku pomoć, zvaničnik je odgovorio: „Nisam samoubica, čim počnem da ih sakupljam i šaljem prema Rusiji, prvi će me uništiti bataljoni teritorijalne odbrane, odnosno nacionalni bataljoni, odnosno nacisti.
Pa, o kakvim žvačnim hodnicima u takvoj situaciji može da se govori i šta tu može posrednik, ko god da je?
„U situaciji kada obe strane nemaju poverenja jedna u drugu i plaše se provokacija, posrednici u organizovanju „zelenih koridora“ bili bi korisni, to će obezbediti veću sigurnost za ljude, koji će njima putovati“, rekao je politikolog, čel. projekat Open Analitics, Roman Travin.
— Ali ovde je važno da se time bave takve zemlje ili organizacije, koje bi i Rusija i Ukrajina mogle da vide kao treću stranu.
„SP”: – A ko bi, po Vašem mišljenju, čisto hipotetički mogao da postane takav posrednik? Na koga Kijev računa?
– Ukrajina se, naravno, fokusira na zapadne zemlje. Ali EU i druge zapadne zemlje su, u stvari, jedna od strana u sukobu, iako nisu direktno uključene u neprijateljstva, pa je teško zamisliti njihovo učešće.
To je, ako je moguće, uz niz rezervi i uslova od strane Ruske Federacije. Iako može biti nekih izuzetaka, na primer, Mađarska.
Istovremeno, ukrajinskoj strani će biti teško da pristane na učešće Belorusije.
Od postsovjetskih zemalja, ovo bi mogao biti Azerbejdžan, nije deo ODKB i EAEU i održava odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom. To mogu biti i neke međunarodne organizacije, poput Crvenog krsta.
„SP”: – Ako se takav posrednik nađe, a Moskva pristane, gde su onda garancije da će uspeti da organizuje nešto, s obzirom na činjenicu da u mnogim gradovima nacisti zapravo drže ljude kao taoce.
– Sada je, u principu, teško govoriti o bilo kakvim čvrstim garancijama.
Ali iako nema garancija ali po mom mišljenju, uz učešće posrednika, verovatnoća organizovanja “zelenih koridora” – ne na papiru, već stvarno rade – je veća.
A ovo je sada izuzetno važan zadatak, od njegovog uspešnog rešavanja zavisi očuvanje života i zdravlja velikog broja ljudi.
„SP“: – Kako sada izgleda situacija sa koridorima, po vašem mišljenju, ako uzmemo u obzir isti Harkov i Mariupolj? Da li lokalna vlast može nešto da učini da pomogne?
– Lokalne vlasti nikako ne mogu da reše pitanje humanitarnih koridora. Ovo pitanje treba rešiti na nivou centralne vlasti.
Pored toga, lokalne vlasti trenutno ne kontrolišu situaciju, stvarna moć je u rukama ljudi sa oružjem.
Opštinske vlasti pokušavaju da nekako održe komunalnu infrastrukturu.
Negde da se vrati grejanje, struja i voda. Od njih se sada više ne može očekivati.
Prema rečima istoričara, publiciste, stalnog stručnjaka Izbornog kluba Aleksandra Dmitrijevskog, ukrajinsko rukovodstvo namerno odugovlači pregovore kako bi, po cenu života svojih građana, stvorilo informatičku sliku neophodnu zapadnim gospodarima.
– Jednostavno rečeno, humanitarna kriza velikih razmera, koja se odvija je deo zapadnog plana za stvaranje totalne katastrofe u Ukrajini, u slučaju sloma nacizma.
Da bi krivicu za ono što se dogodilo, svalili na antifašističke snage i osvetili.
„SP“: – Kijev želi da poveže posrednika za stvaranje žvačnih koridora. Da li je Moskvi potreban posrednik?
– Svi ovi zahtevi Bankove o potrebi za posrednikom u pregovorima govore ne samo o želji da se što više zakomplikuje pregovarački proces, već i o političkoj nesamostalnosti Kijeva.
Sukob mogu da reše samo sukobljene strane, a niko to ne može da uradi umesto njih.
Da, strane imaju pravo da se obrate drugim državama za pomoć u organizovanju procesa poravnanja, na primer, u obezbeđivanju pregovaračke platforme ali moraju same da pregovaraju.
Ali Kijev ne želi da pregovara: imao je osam godina da reši sukob u Donbasu ali je više voleo da zamagli oči drugima, nego da reši problem.
„SP”: – Šta motiviše ove naciste, koji ljude drže kao taoce?
– Neobanderovci shvataju da je njihova stvar izgubljena i da nema gde, da čekaju milost.
Stoga nastoje da što skuplje prodaju svoje živote, povlačeći što više onih oko sebe, na dno.
Njihov zadatak je da deluju metodom spaljene zemlje, čineći prostore, koje moraju da napuste borbom učiniti što neodrživijim.
Napominjemo: broj izbeglica iz Ukrajine postepeno se približava milionu, samo u Poljsku ih je ušlo, više od 700 hiljada.
I to nisu oni koji su organizovano evakuisani iz republika Donbasa, koje su u Rusiji okružene brigom, to su upravo izbeglice prepuštene na milost i nemilost.
I uglavnom ti ljudi neće imati gde da se vrate!
„SP”: – Ko je kriv za situaciju da su čitavi gradovi bili taoci razbojnika?
– To je upravo zločinački plan ukrajinskog rukovodstva i njegovih prekookeanskih gospodara.
Harkov i Mariupolj su i dalje cveće: ispred su Odesa i Zaporožje, Dnjepropetrovsk i Kijev, koje nacisti pretvaraju u moćne odbrambene centre.
Ako tamo počnu ulične borbe, onda možemo pretpostaviti da će najveći ekonomski centri zemlje biti izgubljeni.
Međutim, ukrajinska privreda, kao već potpuno urušena, a veliki kolaps finansijskog sistema, društvene sfere i infrastrukture nije daleko.
“SP”: – Po vašem mišljenju, ako ideja o žvačnim hodnicima sada propadne, šta je sledeće? Postoje li druge opcije za rešavanje situacije?
– Moram da budem pesimista ali mislim da novobanderovci neće pristati na otvaranje humanitarnih koridora.
Moraće da budu istrebljeni silom ali da se u isto vreme trudi da što više poštedi civilno stanovništvo.
* Slike ševrona bataljona Azov proglašene su ekstremističkom odlukom Frunzenskog okružnog suda u Vladimiru 30. novembra 2015. i uvrštene na Federalnu listu ekstremističkih materijala, pod tačkom 3269.
Borba.Info
