Borba Info Vesti
Moguće je da ćemo u vezi sa ovom tragedijom morati da se setimo našeg putničkog Tu-154M, kojeg su Ukrajinci oborili iznad Crnog mora 2001.
Do jutra 3. marta, na najluđim društvenim mrežama Ukrajine pojavile su se publikacije poput: „Putinovo političko samoubistvo – ruski ratni brodovi oborili su rumunski lovac i vojni spasilački helikopter iznad Crnog mora.
NATO ima razloga za direktnu vojnu intervenciju u dešavanja u našoj zemlji.”
Šta se zapravo dogodilo?
Sa sigurnošću ćemo znati tek kada se istraga završi. I kao i uvek u takvim slučajevima, trajaće.
Stoga ćemo pokušati da razmišljamo samo na nivou verzije. Kao i naši nepomirljivi protivnici u Ukrajini.
Prema zvaničnom izveštaju rumunskog Ministarstva odbrane, 2. marta uveče sa radara je nestao avion MiG-21 Lanser, koji je oko 19.50 po kijevskom vremenu poleteo iz 57. vazduhoplovne baze po imenu Mihail Kogalniceanu, da patroliraju područjem preko Dobruže.
Navodno mesto katastrofe, koja se dogodila samo 13 minuta kasnije iznad mora, nalazi se na području između Koželaka i Gura Dobruže.
Da li je pilot MiG-21 uspeo da preko radio veze prenese svoju komandu o tome šta se desilo sa njegovim automobilom – o tome, još nema ni reči iz rumunskog vojnog resora.
Međutim, poznato je da je skoro odmah u potragu za pilotom poslat spasilački helikopter IAR-330 Puma, sa sedam u njemu. Među njima su i dva iskusna ronioca Mornarice ove zemlje.
Dalje, situacija u zoni katastrofe počela je da dobija još misteriozniju formu.
Prvo je komandant rumunskog helikoptera javio na zemlju da su vremenski uslovi u zoni potrage izuzetno teški.
Naređeno mu je da prekine rad i odmah se vrati na aerodrom.
Ali nakon ukupno 40 minuta nakon početka akcije spasavanja, Puma je nestala bez traga.
Ujutro 3. marta, pres-sekretar Ministarstva nacionalne odbrane ove zemlje Kostja Spinu potvrdio je smrt svih vojnika, koji su bili u helikopteru.
I dodao da je poslednji put njegova posada stupila u kontakt na 11 kilometara od aerodroma.
Rumunska televizija je u nastavku prikazala snimak sa navodnog mesta nesreće.
Sudeći po snimku, Puma je pala na obalu. Letelica je bila u plamenu.
Nema informacija o preživelima, navodi se na kanalu Mash Telegram. Istovremeno, od istog jutra nema informacija šta se dogodilo sa nestalim borcem.
Ne mislite li da gotovo istovremeni nestanak dva vojna vozila odjednom na nebu neutralne zemlje, koja se nalazi na korak od pozorišta žestokih vojnih operacija, zaista izgleda krajnje misteriozno?
Ukrajinski korisnici požurili su da ovu tragičnu vest povežu sa našom gardijskom raketnom krstaricom Moskva, koja je od početka specijalne operacije prvobitno delovala na području ukrajinskog ostrva Zmije, kod Dunava, a u sredu je bila jasno vidljiva, golim okom čak i sa odeskih plaža.
Linija rezonovanja „nebraće“ je razumljiva: posada krstarice je u napetosti, čekaju mogući vazdušni udar borbenih aviona Oružanih snaga Ukrajine. A onda se iznenada, sa strane obale, pojavljuje neidentifikovani borac…
Ako su to, kažu, zaista uradili Rusi, onda ispada da je izvršen udar na neku od zemalja članica NATO-a?
Šta još treba alijansi da se svom vojnom snagom obruši na Rusiju, na potpuno oduševljenje Kijeva?
Međutim, iz nekog razloga, autori takve hipoteze uopšte ne uzimaju u obzir, da akcije Crnomorske flote u severozapadnom delu Crnog mora, bez ikakve sumnje, sada budno prate gotovo sve vodeće obaveštajne službe i agencije, sveta.
Ko – iz svemira, ko – uz pomoć letelica i dronova opremljenih najsavremenijim radarskim stanicama za osvetljavanje površinske i vazdušne situacije.
Da se desilo bar nešto u skladu sa gornjim rezonovanjem, Zapad bi digao neverovatnu buku širom sveta. Samo po ovom pitanju – svuda tišina.
Osim naravno Ukrajine, koja je izuzetno zainteresovana za izvestan razvoj, vojno-političkih događaja.
A evo šta je posebno interesantno.
Ako govorimo o psihološkoj napetosti ruskih protivvazdušnih oruđa Crnomorske flote, što je sasvim razumljivo u takvom okruženju, onda se bez sumnje isto dešava sada i sa njihovim kolegama u samoj Ukrajini.
Štaviše, ruske trupe koje učestvuju u specijalnoj operaciji na teritoriji ove zemlje nedavno su nanele porazne raketne udare na njihove položaje, uključujući i blizu Odese.
Pre svega, reč je o 14. radiotehničkoj brigadi koja nosi ime Bohdana Hmjelnickog iz Vazdušne komande „Jug“ Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine.
Njegov vojni logor nalazi se 14 kilometara jugozapadno od Odese.
Brigada je 2016. godine dobila najnoviji domaći trokoordinatni radar „Pelikan“ sa faznom antenskom rešetkom, sposoban da detektuje vazdušne ciljeve na udaljenosti do 350 kilometara.
Otprilike u istim regionima, kao i u blizini grada Nikolajeva, stacionirana su tri raketna diviziona sistema S-300PS 160. raketne brigade ukrajinske vojske.
Njihov maksimalni domet gađanja prema aerodinamičkim ciljevima je do 40-200 kilometara (u zavisnosti od nadmorske visine).
E sad, čisto teoretski, da li bi upravo ovi sistemi PVO Ukrajine sa njihove teritorije mogli da se u sredu uveče „napune“ uplašenim rumunskim MiG-21 Lancer i spasiocem Puma, koji lete iznad Crnog mora?
Da, lako.
Ako su ih uzeli za rusko šok oružje.
Prvo, zato što pored naših ratnih brodova, koji sada bez straha krstare, zapravo, spoljnim putevima Odese, Pridnjestrovlje je i dodatni faktor uzbune za 14. i 160. ukrajinsku PVO brigadu.
Nalazi se, kao što znate, ako pogledate iz Odese, tik do one strane gde se prostire Rumunija.
A u Pridnjestrovlju, ako niste zaboravili, od raspada Sovjetskog Saveza postoji Operativna grupa ruskih trupa u pridnjestrovskom regionu Republike Moldavije.
Sedište joj je u Tiraspolju, koji je na manje od sto kilometara od Odese u pravoj liniji.
Dakle, ovaj sektor pregleda je u zoni posebne pažnje protivavionskih topaca „nezavisnih“.
Pa čak i da ovih nekoliko naših jedinica, koje obavljaju isključivo bezbednosne i mirovne funkcije, ne učestvuju u specijalnoj operaciji u Ukrajini.
Međutim, u stvari, pod njihovom kontrolom je dugo neaktivan vojni aerodrom u blizini Tiraspolja.
Na njoj je do 1990. godine bio baziran sovjetski 642. gardijski lovački avijacijski puk na bazi lovaca MiG-29.
Tada je mnogo decenija lokalna pista bila u zapuštenom stanju.
Do 2012. godine na nekadašnjem prvoklasnom aerodromu održavale su se čak i smešne automobilske trke.
Međutim, iste godine, mnogo je počelo da se menja u njegovoj sudbini.
Prvo, u oktobru 2012, predsednik Pridnjestrovske Moldavske Republike Jevgenij Ševčuk najavio je nameru da stvori civilni aerodrom u Tiraspolju.
Moskva je sa entuzijazmom prihvatila ovu ideju.
Iste godine restauriran je lokalni „beton” dužine 2500 metara i širine 44 metra.
Što je sasvim dovoljno za poletanje i sletanje ne samo lovaca, već i lakih putničkih i vojno-transportnih aviona.
Puno korišćenje obnovljene vazdušne luke u Tiraspolju ometale su političke pozicije Ukrajine i Moldavije, koje to nisu dozvoljavale.
Ali sa početkom specijalne operacije u Ukrajini, Kišinjev je brzo počeo da klizi sa ovih odbrambenih diplomatskih bastiona.
Na veliko zgražanje Zapada i Kijeva, hrabrim odbijanjem da podrži ekonomske sankcije Rusiji.
Potpredsednik Vlade, republički ministar spoljnih poslova Nikolaj Popesku je nedavno obrazložio ovu odluku da je njegova zemlja previše zavisna od Ruske Federacije.
Posebno u oblasti energetike.
Dakle, Kišinjev jednostavno nema prostora za bilo kakav drugi manevar.
Da li će se pregovaračka pozicija Moldavije i prisustvo naše vojske u Pridnjestrovlju promeniti u vezi sa tim u bliskoj budućnosti? Kako kažu u Odesi – „Videćemo“.
Ali po mom mišljenju, ocrtavaju se beleške pune nade za Moskvu. A ako jeste, onda se još uvek ne zna koje i čije će avione uskoro prihvatiti aerodrom kod Tiraspolja.
Toliko dugo traje pričanje na ovu temu da bi se objasnilo zašto posade ukrajinskog S-300PS definitivno sa strepnjom gledaju ne samo na Krim, na istoku i severu, već i na Pridnjestrovlje.
Iza koje se upravo nazire samo Rumunija sa svojim lovcem i helikopterima koji su u sredu misteriozno nestali. Uključujući i na ekranima radarskih stanica.
Ako se ova verzija potvrdi, onda će razlog najverovatnije biti niska borbena obučenost posada protivvazdušnih raketnih sistema PVO Ukrajine. Što nikome na svetu nije tajna.
Sumnjači se mogu barem prisjetiti priče o ruskom putničkom brodu Tu-154M, koji su u oktobru 2001. godine sa rta Čauda na Krimu slučajno gađali protivavioni 96. raketne brigade ukrajinske PVO u to vreme pod vlašću Kijeva, obavljajući redovni let SBI1812 na relaciji Tel-Aviv-Novosibirsk.
Tada je poginulo svih 78 putnika i članova posade u avionu.
Tada je ukrajinski predsednik Leonid Kučma pozvao Ukrajince da od ovoga ne prave posebnu tragediju. U žurbi je rekao: „Nismo prvi i nismo poslednji, nema potrebe da se pravi tragedija od ovoga.
Greške se dešavaju svuda i to ne samo u ovim razmerama, već u mnogo većim, planetarnim razmerama.
Ako se ne spustimo ispod civilizovanog nivoa, sve će biti u redu. A ako se polijemo kantom prljavštine, onda ste dobrodošli.
Za svaki slučaj, savetovao bih Bukureštu da ponovo pročita ovaj neverovatan govor političkog lidera njihovih suseda.
Uostalom, ko zna šta će se ispostaviti, kada se olupina nestalog lovca i helikoptera ipak nađe?
Borba.Info
