Borba Info Vesti
U ekskluzivnom intervjuu za portal Srpsko ujedinjenje, proslavljeni srpski vojskovođa i haški osuđenik, general Nebojša Pavković, upoređuje Vojislava Koštunicu i Slobodana Miloševića, objašnjava kako ga je i zašto Koštunica smijenio, otkriva da je Milo Đukanović bio protiv njegove smjene i ko je čitao ukaz o njegovom penzionisanju.
Svjedoči kako je dolazio do informacija o tome ”šta Koštunica misli”, zašto bivši predsjednik SRJ i premijer Srbije nije bio dorastao da bude državni lider i kako je i po čijem nalogu planski razbijao Vojsku Jugoslavije?
Pavković otvoreno saopštava i zašto treba ”maksimalno” podržati aktuelnu naprednjačku vlast, ko je uništio sistem ”Strela 2”, zašto je pristalica ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka, zašto Đinđićevu smrt doživljava kao tragediju i šta misli o litijama i protestima u Crnoj Gori…
Srpsko ujedinjenje: Generale, Vojislav Koštunica, u vreme vlasti DOS–a, Vas je smenio po hitnom postupku. Kako i zašto?
General Pavković:
To je tačno, on me je smenio po hitnom postupku. Moja smena nije uopšte bila najavljena. Ja znam od ranije da je imao pritisak iz inostranstva da me smeni.
On je moju smenu u početku odlagao, međutim posle jedne sednice Vrhovnog saveta odbrane, na kojoj smo razgovarali o nekim problemima u vojsci, o finansiranju i o prelasku vojske na korpusnu organizaciju, kada na dnevnom redu nije bila najavljena tačka o smeni načelnika Generalštaba, ili zamena, i kada je završena ta sednica, on je pod tačkom ”razno” delegirao i tu temu.
Naravno, svi smo bili iznenađeni. Bili su iznenađeni i ostali članovi Vrhovnog saveta odbrane, i Đukanović, predsednik Crne Gore, i Milutinović, predsednik Srbije, tako da ta tačka dnevnog reda na sednici nije prošla.
Ova dvojica se nisu složila sa tim da se ja smenim na takav način, pa je sednica završena. Međutim, pošto smo bili zaoštrili retoriku Koštunica i ja, ja sam znao da je to završena priča. Negde pre dnevnika, zvali su me iz njegovog kabineta da hitno dođem ponovo kod njega.
Ja sam došao. Tamo je bio general Krga, admiral Stajić koji je, po naređenju Koštunice, počeo da čita ukaz o mom penzionisanju. Znači, pošto nije prošla moja smena na sednici, on je odlučio da me penzioniše. Stajić je počeo to da čita, tresle mu se ruke i ja sam rekao – Što ti se tresu ruke, hoćeš li da ti pocepam taj ukaz?
Rekao sam Koštunici da nije korektno što me smenjuje na taj način, da on uostalom i nije pobedio predsedničkim izborima, okrenuo sam se i otišao.
Naravno, bilo je to malo nevojnički sa moje strane, ali to ništa nije promenilo situaciju i bio sam penzionisan pre vremena. Kasnije sam se žalio sudu i dobio sam prvu presudu u moju korist, ali odustao sam kasnije od toga.
Nije bilo fer zbog načina na koji je on to uradio. Osnovni problem je bio što on nije dozvolio da ja predam dužnost kako je to predviđalo Pravilo službe Vojske Jugoslavije u to vreme. On je tražio da ja momentalno predam dužnost. To je ružno ispalo i to je suština.
Srpsko ujedinjenje: Možete li da uporedite i definišete istorijske uloge Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice?
General Pavković: Teško je da ja ocenjujem istorijsku ulogu Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice, koji je kratko vreme bio tu. Ja mogu da govorim o Miloševiću i Koštunici kao predsednicima i mojim pretpostavljenim komandantima.
Mislim da njih dvojica ne mogu da se upoređuju. Milošević je bio jedan sasvim drugačiji državnik, čovek koji je maksimalno respektovao vojsku i vojnu organizaciju, dobro je poznavao vojsku i uvažavao je sve ono što sam ja, u ime vojske, tada njemu predlagao.
On je respektovao vojsku i nije dozvoljavao da se iko od njegovih saradnika, na bilo koji način, meša u rad vojske. Kad god sam tražio prijem kod njega, on bi me odmah primio.
Ako se kod njega nalazio neko od njegovih partijskih drugova ili saradnika, on bi odmah prekidao sastanak, oni bi odlazili u drugu prostoriju, a nas dvojica bi rešavali ta pitanja. Milošević je bio čovek koji je odmah rešavao sve zahteve vojske, lično je potpisivao sve ukaze i nije prepuštao da to neko drugi radi.
Za razliku od Koštunice koji nikada ni na jedan moj zahtev nije odregovao i nisam znao da li on to prihvata ili ne prihvata, jer je on tu dužnost koju je trebalo da obavlja prepustio svojim saradnicima, u to vreme to je bio Nikitović, a kasnije Rade Bulatović.
Tako sam ja praktično dobijao informacije šta Koštunica misli, šta je odlučio, itd. To je bilo jako ružno. Sa tog aspekta, ne mogu da kažem da je Koštunica bio dorastao dužnosti da komanduje vojskom u to vreme. Ne zato što me penzionisao pre vremena, nego zato što je takav bio.
On je, recimo, bez uvažavanja i bez konsultovanja sa nama iz vojske, često vršio neke kadrovske promene. On je preko noći smenio načelnika VMA Krgovića i postavio Zorana Stankovića, a da nikoga nije pitao, i to je sve išlo po nekoj privatnoj liniji.
Na isti način smenio je i načelnika Uprave bezbednosti generala Đakovića. NJega je smenio samo zato što mu je Đaković spremao neke neproverene informacije do kojih je služba došla o njegovom privatnom životu. Ja sam savetovao Đakoviću da to ne govori, međutim on je otišao kod njega. Ne znam o čemu su razgovarali, sutradan je Đaković bio smenjen i na njegovo mesto postavljen Tomić.
Od Koštunice je počelo razbijanje vojske,to je počelo sa ukidanjem armija koje su naprosto ukinute tako što je umesto da mi je Koštunica da odgovore na neka pitanja koja sam mu postavio u vezi sa organizacijom vojske, preko Bulatovića poručio da treba da se ukinu armije i dao je rok od tri meseca da se to sprovede. Ja nisam uspeo da dođem do Koštunice i da razgovaramo na tu temu. To sam doživeo kao početak razbijanja vojske.
Srpsko ujedinjenje: Kakvo je, po Vašem mišljenju, stanje vojske danas i da li treba vratiti obavezno služenje vojnog roka?
General Pavković: Prošle godine sam na dvadesetu godišnjicu agresije na SR Jugoslaviju uputio pismo svojim saradnicima i pripadnicima herojske Treće armije. Ja sam ih u tom pismu pozvao da maksimalno podrže sadašnju vlast zato što je ta vlast prepoznala šta smo mi kao branioci svoje zemlje tada uradili.
Kao što je poznato, pre desetak godina vi o vojsci niste mogli ni da govorite, ni da pišete, ni o Košarama, ni Paštriku, niti o drugim uspesima. Jednostavno, vojska je sistematski uništavana, počev od toga da su penzionisani svi najsposobniji kadrovi, koji su imali ratnog iskustva, pa do uništavanja ratne tehnike, tenkova streljačkog naoružanja i sasvim novih sistema kao ”Strela 2” i drugih čemu su doprineli i tadašnje rukovodstvo i ministri odbrane koji su u to vreme bili.
Tek sa dolaskom gospodina Vučića na mesto ministra odbrane, on je odmah ukazao na katastrofalno stanje u vojsci i dao je konkretne mere kako treba raditi na podizanju borbene gotovosti u vojsci.
Onda ga je nasledio Gašić koji je dao veliki doprinos u reorganizaciji vojske i modernizaciji, ali je on nažalost smenjen. Lično mislim da teška tragedija koja se dogodila sa helikopterom nije trebala da bude razlog za smenu.
Gašić je ipak bio na dužnosti ministra odbrane, njemu je vojska bila potčinjena i on je mogao da izdaje naređenja i uputstva, a tragedija koja se desila mogla se desiti i da su ispoštovana sva pravila i procedure. Sasvim je svejedno bilo da li je naređenje za upotrebu helikoptera dao načelnik Generalštaba ili ministar odbrane.
Tu je postojala velika želja i volja da se pomogne onom nesretnom detetu, a eto kako se sve to završilo. Međutim, podsetio bih samo koliko je ključeva od stanova podelio Gašić i kako je počela da teče modernizacija vojske. Dolaskom Vulina, to se nastavilo. I sad vojska predstavlja jednu respektabilnu silu u našem regionu.
Svedoci smo kako je izvršena modernizacija vojske i kako je tekla modernizacija borbenih sistema u ratnom vazduhoplovstvu, helikopterima i borbenim avionima, kako je tekla modernizacija kopnene vojske, opremanjem najsavršenijim naoružanjem iz domaće proizvodnje.
Za to treba najpre da zahvalimo predsedniku Vučiću, ministru odbrane Vulinu, načelniku Generalštaba i njegovim saradnicima koji vrlo umešno komanduju vojskom u ovom složenom trenutku. Vojska Srbije je postala pouzdan partner za saradnju sa svim vojskama u okruženju i mislim da Srbija može da bude potpuno sigurna da VS može da odbrani suverenitet i teritorijalni integritet države u ovom trenutku.
Srpsko ujedinjenje: Svaki Srbin je štedeo novac da može da isprati sina u vojsku. Mislite li da treba vratiti služenje vojnog roka u Srbiji?
General Pavković: Ja sam pobornik da se vrati služenje vojnog roka, ne radi se tu samo o obuci mladih ljudi za odbranu ako do toga dođe, radi se i o pripremi odbrane ratne armije, koja je već, da tako kažem, na izumiranju, ljudi stare i odlaze u veterane, tako da sam pobornik toga.
Mada, znam da je to sad dosta skupo, da je infrastruktura dosta zapostavljena i da trebaju velika novčana sredstva za taj zamajac oko uvođenja vojnog roka, to jest da se to opet pokrene. Nadam se da će se to desiti jer je situacija u ekonomskom i privrednom pogledu mnogo bolja nego u ono vreme kad sam ja bio na čelu Vojske Jugoslavije.
Srpsko ujedinjenje: Koja vam je od postpetooktobarskih vlasti pomogla, odnosno da li Vam je iko pomogao?
General Pavković: Nije mi pomogla nijedna vlast iz tog perioda. Moram da kažem da je predsednik vlade, u ono vreme, Đinđić, shvatio kakav je značaj i uloga vojske u petooktobarskim promenama – da smo se mi ponašali u duhu zakona i ustavnih ovlašćenja, i nismo ni na kakav način ometali demokratske promene u zemlji, počeo je da ceni vojsku, da uvažava.
To što se desilo sa njim je tragedija jer da je on ostao odnos prema vojsci bi se promenio, ovako oni su proganjali mene i vojsku u celini, a sada su na ĐUBRIŠTU ISTORIJE i nadam se da nikada više neće da se ponovi vreme da oni dođu na vlast.
Za ovu vlast sam već rekao – hvala Bogu što je te ljude doveo na vlast jer znaju da cene vojsku. Radi se o ljudima patriotama kojima je vojska u srcu i koji hoće da pomognu da vojska stane na noge.
Dok god ova vlast podržava vojsku, dozvoljava da se piše o Paštriku i Košarama, koja podiže spomenike poginulim borcima, koja uručuje ključeve od stanova porodicama poginulih pripadnika i pripadnicima vojske, to je onda vlast uz koju treba da stoji vojska.
Srpsko ujedinjenje: Zašto Hag nije uvažio Vaš zahtev za puštanje nakon izdržane dve trećine kazne? Kako su oni to definisali, a kako vi to definišete?
General Pavković: Nije tačna ova informacija da Hag nije uvažio moj zahtev za puštanje na slobodu, jer još nije ni pokrenuta ta procedura, a ja još nisam izdržao dve trećine nakon čega se stiču uslovi za puštanje. Ja očekujem da ću biti pušten kad bude došlo vreme, shodno pravilima.
Tu postoji određena procedura zavisno od države u kojoj ja izdržavam kaznu, pa ide u Hag, i onda Hag pokreće svoju proceduru. Znači, do toga nije došlo i zato ja o tome ništa ne mogu da govorim.
Srpsko ujedinjenje: Desio se narod u Crnoj Gori. Ustao je i brane svetinje i SPC. Imaju li Vašu podršku?
General Pavković: Narod je uvek u pravu.Ono što znam o istoriji našeg naroda i crnogorskog naroda i ono što znam o Srpskoj pravoslavnoj crkvi – mislim da je NAROD POTPUNO U PRAVU. Nisam potpuno upoznat sa zakonom koji je donela Vlada Crne Gore, ali ako se radi o tome da treba da se otimaju imovina i svetinje Srpske pravoslavne crkve, onda taj zakon ne verujem da može opstati. Ali, videćemo, bolje je da se sluša glas tog naroda i da ne dolazi do podela i najtežih situacija i najtežih scena. Nadamo se i molimo Bogu da do toga neće doći. Ili, ja molim Boga da do toga ne dođe.
Srpsko ujedinjenje: Znači li to da narod u Crnoj Gori ima Vašu podršku za to zašto se bori, po pitanju ovog zakona?
General Pavković: Nisam ja tako velika ličnost da dajem poruku narodu Crne Gore. Dovoljno je da kažem da je narod u pravu. Pitanje je kako će se to dalje razvijati ako ne postoji razum kod vlasti u Crnoj Gori, ako ne prevlada razum u Crnoj Gori.
Srpsko ujedinjenje: Njegoš je rekao ”Sve sile su mrtve i ništavne, ako čovek pravo zbori”. Vi pravo zborite i živite. Kakva je Vaša poruka i nama i generacijama koje dolaze: VREDI LI TAKO ČASNO ŽIVETI?
General Pavković: Naravno da vredi časno živeti. Ja uvek tako kažem, a rekao sam i ranije. Postupio bih kao profesionalni vojnik, isto kao i 1999. godine. Siguran sam da se nisam ogrešio ni o jedan narod, uključujući i albanski. Ja sam profesionalno radio svoj posao.
Kao patriota i profesionalac koji je školovan da brani zemlju u najtežim trenucima kad je ona napadnuta. Zbog toga sam posle petooktobarskih promena doživeo velike nepravde, ali ja nisam ljut na narod Srbije i na Srbe.
Ljut sam na one ljude koji su tada bili na vlasti i koji su se tako poneli prema meni. Moja poruka je da mladi ljudi ostanu u Srbiji, da ne napuštaju Srbiju, da moraju da podnesu neki teret kao što smo mi u našim ratovima, i ranije Prvom i Drugom svetskom ratu, podnosili teret,tako da i oni prihvate neki teret na svoja pleća, da budu strpljivi jer se ekonomska i privredna situacija u Srbiji popravlja.
Samo ako ostanu mladi ljudi može se očekivati blistava budućnost Srbije. Ja mislim da mi slobodno možemo očekivati blistavu budućnost Srbije.
(srpskoujedinjenje.com)
