Borba Info Vesti
To je bila velika vojna operacija, uz bombardovanje jedne od evropskih prestonica – Beograda.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Kremlju da je susret bio poslovan.
Teme razgovora su bile najaktuelnije: kriza u Ukrajini, „Severni tok 2“, bezbednosne garancije, koje Rusija traži od Zapada.
Govoreći o pretnji ratom u Evropi o kojoj svi poslednjih dana govore, predsednik Rusije je na konferenciji za štampu podsetio da je NATO već jednom pokrenuo rat u Evropi.
“Što se tiče rata u Evropi: nemački kacelar je upravo rekao da ljudi njegove generacije, a ja pripadam njima, teško mogu da predstave neki rat u Evropi.
To se odnosi na situaciju oko Ukrajine.
Međutim, mi smo bili svedoci rata u Evropi, koji je pokrenuo upravo blok NATO-a – protiv Jugoslavije.
To je bila velika vojna operacija, uz bombardovanje jedne od evropskih prestonica – Beograda.
To je bilo izvedeno bez dozvole SB UN. To je loš primer ali je bio“, rekoa je Putin”, rekao je Putin, istakavši da Rusija ne želi rat, stoga je i iznela predloge o bezbednosti u Evropi.
On je dodao da u odgovoru Vašingtona i Brisela postoji momenti o kojima je Moskva spremna da razgovara, pre svega što se tiče Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa i vojnoj transparentnosti.
Ruski lider je istakao da Moskva ne može da zažmuri na to kako SAD i NATO sasvim slobodno i u svoju korist tumače princip nedeljive bezbednosti.
On je podsetio da Severnoatlantska alijansa nastavlja da se širi na istok, bez obzira na uveravanja zapadnih partnera.
Po njegovim rečima, odlaganje ulaska Ukrajine u NATO ništa neće izmeniti.
Moskva želi to pitanje sada da reši.
Govoreći o Ukrajini, ruski lider je nazvao to što se dešava u Donbasu, genocidom.
On je povezao obraćanje Državne dume sa molbom da se prizna nezavisnost DNR i LNR s tim da poslanici jasno osećaju raspoloženje birača kojima je žao stanovnike tih republika.
U isto vreme, predsednik je naveo da Minski sporazumi još uvek imaju potencijal i pozvao Nemačku i Francusku da utiču na Kijev da počne da realizuje obaveze koje je preuzeo.
Nemački kancelar je, sa svoje strane, pozvao na hitnu deeskalaciju oko Ukrajine.
„Moja poseta je u znaku krize, najteže krize u poslednjih više decenija u Evropi.
Vojne aktivnosti Rusije i koncentracija ruskih trupa duž granice oduzeli su dosta vremena u našim pregovorima, kao i pitanja o bezbednosnih garancija koje je formulisala Rusija.
Izneo sam svoju procenu bezbednosne situacije i kako mi i naši evropski partneri ocenjujemo ovu situaciju“, rekao je Šolc.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Što se tiče “Severnog toka 2”, Putin je podvukao da se radi o komercijalnom projektu, koji je završin i spreman za rad.
Međutim, on je saopštio i da će Rusija nastaviti sa isporukama gasa preko Ukrajine i posle 2024. godine, ako bude potražnje i rentabilnosti.
Razgovor Putina i Šolca je trajao više od tri sata.
Sputnik
