Borba Info Vesti
Prema rečima zvaničnika, sporazume je nemoguće doneti.
Veliki mirovni plan, potpisan u nastojanju da se stavi tačka na rat u istočnoj Ukrajini, mogao bi dovesti do kolapsa zemlje ako bude sproveden, upozorio je šef njenog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, dok raste napetost na zajedničkoj granici sa Rusijom.
Obraćajući se agenciji Asošiejted pres u ponedeljak, Aleksej Danilov je insistirao na tome da ukrajinski zvaničnici moraju da preispitaju mirovni sporazum, kako bi izbegli rušenje temelja istočnoevropske nacije.
„Ispunjavanje sporazuma iz Minska znači uništenje zemlje“, rekao je on.
„Kada su potpisani pod ruskom puškom – a gledali su Nemci i Francuzi – već je bilo jasno za sve racionalne ljude, da je nemoguće sprovesti te dokumente.
Prema Danilovu, zapadne nacije ne bi trebalo da guraju Ukrajinu, da sprovede trenutne uslove navedene u sporazumima.
„Ako budu insistirali na ispunjavanju sporazuma iz Minska kakvi jesu, to će biti veoma opasno za našu zemlju“, upozorio je on.
„Ako društvo ne prihvati te sporazume, to bi moglo da dovede do veoma teške unutrašnje situacije i Rusija na to računa“, rekao je šef bezbednosti.
Njegove izjave dolaze usred pojačanih tenzija na rusko-ukrajinskoj granici poslednjih meseci.
U decembru je sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov rekao, da je „verovatnoća neprijateljstava u Ukrajini i dalje velika“ na pitanje o verovatnoći rata, na istoku zemlje.
Sporazumi iz Minska, koje su 2014. i 2015. godine potpisale Ukrajina, Rusija i međuvladina organizacija OEBS, potpisane su u nastojanju, da se okonča rat u Donbasu.
Osim prekida vatre, Protokol iz Minska i Minsk II takođe su uključili sporazum o ustavnoj reformi u Ukrajini, sa decentralizacijom i dodatnim ovlašćenjima za otcepljene regione Donjeck i Lugansk.
Za sada, ovaj plan tek treba da se sprovede.
Ukrajina, Francuska, Nemačka i Rusija prvi put su se okupile 2014. godine, na 70. godišnjicu iskrcavanja saveznika u Normandiji, tokom Drugog svetskog rata.
Sukob u istočnoj Ukrajini izbio je nakon događaja na Majdanu 2014. godine, kada je izabrana vlada zbačena nakon nasilnih uličnih protesta, a dve republike su proglasile autonomiju od Kijeva.
Ni Rusija, ni Ukrajina, ni bilo koja druga država članica UN ne priznaju suverenitet otcepljenih republika.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodi da separatiste podržava Moskva i da je ranije izrazio želju da se umesto toga sastane sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Moskva je međutim insistirala da nije strana u sukobu i rekla da je teret na Kijevu da postigne dogovor sa liderima dva regiona, na ruskoj granici.
Borba.Info
