Borba Info Vesti
Ruski ministar spoljnih poslova podelio je neke oštre reči usred, još jedne svađe između Moskve i vojnog bloka.
Cilj NATO-a je da popuni prazninu preostalu, nakon pada SSSR-a, tvrdi visoki diplomata Moskve, udarajući na vojni blok, koji predvode SAD dok Rusija nastoji da dobije garancije, da se neće približavati svojim granicama.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Govoreći u okviru intervjua u ponedeljak, Sergej Lavrov je rekao, da je „NATO sada čisto geopolitički projekat za razvoj teritorije, koja je ostala napuštena nakon nestanka Varšavskog pakta i nakon raspada Sovjetskog Saveza. To je ono što oni rade.”
Ali činjenica da su oni sada već krenuli, kako je rekao [ruski predsednik Vladimir] Putin, na naš prag, naravno, ne možemo biti ravnodušni“, rekao je veteranski zvaničnik.
Lavrov je potom optužio Zapad, da želi da podstakne sukob u Ukrajini i okrivio Moskvu, za svaku kasniju provokaciju.
„Ne isključujem da postoji ta želja da se podstakne militaristička osećanja, da se vodi mali rat, okrivi nas, a zatim uvede krug sankcija, da bi se suzbila naša konkurentska sposobnost“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Vašington i zemlje članice NATO „pumpaju oružje, hvaleći se da su od 2014. godine isporučile [Ukrajini] municiju, oružje i udarne sisteme u vrednosti od 2,5 milijardi dolara“.
Diplomata je rekao da će Rusija čvrsto insistirati na nepovredivosti Minskih sporazuma ali je rekao, da ako neka druga strana prekrši sporazume u cilju uspostavljanja mira u istočnoj Ukrajini, treba da se suoči sa posledicama.
Protokol iz Minska je paket o prekidu vatre, koji je potpisan 2014. godine u pokušaju da se okonča rat u Donbasu.
Sukob je izbio nakon događaja na Majdanu, kada su nasilni ulični protesti srušili demokratski izabranu vladu u Kijevu.
To je na kraju dovelo do toga da dve samoproglašene Luganske i Donjecke republike proglase svoju nezavisnost.
Ni Moskva, ni Ukrajina, ni bilo koja druga država članica UN ne priznaju njihov suverenitet.
Lavrovljeve izjave dolaze usred napetosti između vojnog bloka predvođenog SAD i Moskve poslednjih nedelja.
U nedelju je sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov rekao, da je širenje NATO bliže ruskim granicama pitanje „života ili smrti“, jer zvaničnici nastoje da dobiju garancije, koje isključuju širenje organizacije na istok.
Moskva je izdala dva odvojena dokumenta vojnom bloku i SAD, pozivajući da se ne ostvare dugogodišnje ambicije Kijeva da se uzdigne, kao i pozivajući sadašnje članice da odustanu, od vojnih aktivnosti na teritoriji Ukrajine, kao i u istočnoj Evropi, Južnom Kavkazu i Centralnoj Aziji.
Putin je ranije insistirao da je poslednjem sovjetskom premijeru, Mihailu Gorbačovu, zapadni lideri dali uveravanja da se NATO neće širiti u prostor, koji je ostao nakon raspada SSSR-a.
Sa jedne tranše dokumenata skinuta je oznaka poverljivosti 2017. godine, a kasnije je široko viđeno, kao da pokazuje da su američki, britanski i nemački zvaničnici verbalno uveravali Kremlj 1990-ih, da NATO neće gurati u istočnoevropske zemlje, pre nego što su primili članice, kao što su Poljska, Litvanija , Letonija i Estonija.
Varšavski pakt je bio ugovor o kolektivnoj odbrani, koji su uspostavili Sovjetski Savez i nekoliko drugih satelitskih država u centralnoj i istočnoj Evropi.
Prestala je da postoji 1991. pre raspada SSSR-a 1991. godine.
Borba.Info
