Borba Info Vesti
Zimi se svi vlasnici automobila dele na one, koji zagreju motor svog automobila pre putovanja i na one, koji ovo smatraju nepotrebnim (ili štetnim po okolinu) postupkom.
Ali i jedni i drugi nisu svesni da pod nekim uslovima, oba gledišta na problem mogu oštetiti jedinicu za napajanje.
Zašto – u materijalu portala “AvtoVzgliad”.
Ali da se ukratko podsetimo razloga za pristalice obe teorije.
Pristalice metode obaveznog zagrevanja motora razumno tvrde da hladan motor ne samo da loše vuče, već se i intenzivnije haba, kada je takođe primoran da pomeri automobil.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Argumentu da se u mirovanju motor zagreva duže nego kada automobil vozi, pariraju ovako: da biste ubrzali zagrevanje, možete malo povećati obrtaje pedalom za gas.
Kao, nikakvo opterećenje nije opasno za njega.
Oni koji više vole da krenu odmah nakon pokretanja motora, pozivaju se na činjenicu, da ako je to nečim ugrozilo motor, proizvođači automobila su tu činjenicu morali odraziti u uputstvima za upotrebu.
A pošto ne postoji takva zabrana, ne morate da se zagrevate.
Pored toga, kao što je gore pomenuto, “motor” brže podiže temperaturu u pokretu.
Ova okolnost se predstavlja, kao pomoć u smanjenju količine štetnih emisija iz izduvne cevi.
Sada hajde da saznamo šta se dešava sa motorom, pre nego što dostigne radnu temperaturu.
Svaki savremeni motor sa unutrašnjim sagorevanjem napravljen je od različitih materijala, uključujući metale, koji karakterišu različiti koeficijenti toplotnog širenja.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Na primer, kod aluminijuma (od kojeg se izrađuju blokovi cilindara) ovaj koeficijent je skoro dvostruko veći od čelika (grupa klipa).
To znači da kada se zagreju, recimo, za 10 ° C, dva identična komada čelika i aluminijuma, ovaj drugi će se povećati u veličini za dvostruko više od svog čeličnog parnjaka.
Što se tiče zagrejanog motora, ova pojava znači, da tokom procesa zagrevanja, praznine između različitih delova “šetaju”, postajući neoptimalne.
Negde postoji višak jaza i zazora ali negde naprotiv, trenje se poveava.
Otuda – verovatnoća povećanog habanja komponenti motora.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Pored toga, neravnomerno zagrevanje njegovih različitih delova je dodatna unutrašnja naprezanja u njegovim delovima, što, zauzvrat, takođe utiče na ukupan resurs jedinice.
Sve se ovo dešava u pozadini činjenice, da još nezagrejano ulje, gore nego na radnoj temperaturi, podmazuje delove motora …
Generalno, u takvim uslovima na motoru, kako kažu, “bolje je ne disati još jednom.”
Ali u ovom trenutku, ljubitelji zagrevanja pre putovanja prepuštaju se okretanju pedale gasa.
A pristalice vožnje bez zagrevanja opterećuju pogonsku jedinicu potrebom, da voze automobil duž puta.
U oba slučaja, delovi motora su primorani da rade u režimu, koji nije optimalan za sebe.
Rezultat je ubrzana smrt motora.
Zbog toga, ponavljamo, potrebno je zagrejati motor ali ne i forsirati ovaj proces pritiskom na gas.
Borba.Info
