NATO nikada nikome nije obećao da se neće širiti, rekao je u četvrtak generalni sekretar bloka Jens Stoltenberg, odgovarajući na bezbednosne predloge, koje je nedavno iznela Rusija.
Organizacija Severnoatlantskog pakta „nikada nije obećala da se neće širiti“, rekao je Stoltenberg nemačkoj novinskoj agenciji dpa, u četvrtak.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
On je dodao da osnivački ugovor bloka, kaže da mu se može pridružiti svaka evropska nacija.
Šef NATO-a je komentarisao niz predloga, koje je Moskva iznela ranije u decembru prema kojima bi NATO pristao, da obuzda svoje širenje, kao oblik bezbednosne garancije za Rusiju.
„Ne možemo dovoditi u pitanje pravo NATO-a, da štiti i brani sve saveznike, niti osnovni princip da svaka nacija ima pravo da izabere sopstveni put“, rekao je Stoltenberg, braneći politiku bloka da se udvara bivšim sovjetskim državama, poput Ukrajine.
Predlozi Rusije poslati NATO-u i SAD odvojeno sugerišu da se relevantni zvaničnici obavežu da će isključiti širenje bloka, na bivše sovjetske republike.
Stoltenberg je, međutim, ukazao na činjenicu da bi takva posvećenost bila u suprotnosti sa onim što je nazvao „osnovnim principom evropske bezbednosti, koji je Rusija potpisala“.
Generalni sekretar NATO-a je ukazao na pravo svake nacije da „određuje svoju sudbinu“, dodajući da je ono uključeno i u Helsinški sporazum iz 1975. i u Osnivački akt NATO-Rusija iz 1997. godine.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Širenje NATO-a na istok bila je najveća briga Moskve i glavno pitanje u odnosima bloka sa Moskvom.
Ruski zvaničnici, uključujući predsednika Vladimira Putina, smatraju da je NATO još devedesetih neformalno obećao Rusiji, da se neće dalje širiti na istok.
Ranije u četvrtak, Putin je tokom svoje godišnje konferencije za novinare na kraju godine rekao, da je Moskvu „prevario“ NATO na „žestok“ i „očigledan“ način, jer je prvo progutala bivše zemlje članice Istočnog bloka, što je takođe bilo poznato kao Varšavski pakt, a zatim uprla oči u bivše sovjetske republike.
Stoltenberg je negirao da su takva obećanja ikada data i tvrdio je, da je čak i bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov – čovek, koji se najčešće povezuje sa usmenim sporazumom između NATO-a i Moskve – potvrdio da proširenje NATO-a, nikada nije bilo pokrenuto pre ponovnog ujedinjenja Nemačke.
Generalni sekretar NATO-a je takođe optužio Rusiju za pokušaje da stvori „sfere uticaja”, diktirajući šta „manje nacije” poput Ukrajine, mogu ili ne mogu da urade.
„To je protiv svega što je garantovalo mir i stabilnost u Evropi, od kraja Hladnog rata“, rekao je on.
Predlozi Rusije došli su usred pojačanih tenzija između Rusije i kolektivnog Zapada, zbog navodnih planova Moskve da napadne Ukrajinu.
Zapadni mediji i neki zapadni zvaničnici aktivno su reklamirali ideju o nadolazećoj „invaziji“, koju je Kremlj odbacio, kao neosnovanu „histeriju“.
Borba.Info