Ko je odgovoran za smrt ambasadora Andreja Karlova, koji je javno, pred kamerama streljan, s leđa!?

Uz povike “Allahu Akbar!” – mladić je izvukao pištolj i pucao u leđa ruskom diplomati.

Kamera koja je snimala Andreja Karlova u krupnom planu se nekoliko puta trznula.

Terorista je nastavio da viče i preti oružjem – sve dok ga specijalci, koji su stigli nisu likvidirali.

Istraga o terorističkom napadu trajala je četiri godine, optuženi su dobili od pet godina zatvora, do doživotnog zatvora.

Ali za šta je ovo ubistvo bilo, još uvek nije jasno.

Loše čuvan

Ambasador je 19. decembra 2016. otvorio izložbu „Rusija očima putnika: od Kalinjingrada, do Kamčatke“.

Manifestacija, koju je pripremila diplomatska misija, održana je u Centru za savremenu umetnost u Ankari.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Diplomata je prišao muzičkom štandu i započeo svoj govor.

Iza njega je stajao mladić u crnom odelu – mnogi su ga zamenili za telohranitelja. Posle pucnjeva neko je pao na pod, neko je istrčao iz sale.

Nastavljajući da puca u plafon, ekstremista je povikao: “Sećate li se Sirije, sećate se Alepa! Nećemo vas ostaviti na miru! Samo će me smrt zaustaviti!”

Ubrzo je i likvidiran.

Andrej Genadijevič je prebačen u bolnicu ali je preminuo, ne vraćajući se svesti.

„Molila sam se da bilo ko, čak i paralizovan, preživi“, priseća se udovica Marina Karlova.

„Obdukcijski izveštaj kaže da je Andrej pao, udario se u potiljak i očigledno izgubio svest.

Diplomata je posthumno nagrađena zvanjem Heroja Rusije. Po njemu je nazvana ulica, u kojoj se nalazi ruska ambasada.

Opet Gulen

Ubica je 22-godišnji Mevlut Mert Altintaš. Nakon što je diplomirao na Policijskom koledžu u Izmiru, radio je dve i po godine u Odeljenju specijalnih snaga policije Ankare.

Otišao sam na izložbu petnaestak minuta pre dolaska ambasadora, pokazujući na ulazu ličnu kartu.

U njegovom stanu policija je pronašla cedulju: nazivajući SAD i Rusiju zlima, obećao je da će „ubiti ambasadora jedne od ovih zemalja“.

Ali šef američke diplomatske misije je dobro čuvan, pa je izbor pao na ruskog diplomatu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zemlja domaćin je pod međunarodnim pravom, kako bi osigurala bezbednost ambasadora i njihovih porodica.

Ambasadorskoj gardi je zabranjeno nošenje oružja.

Karlov je zaista bio loše čuvan.

Turske vlasti su odmah najavile napad.

Oni su okrivili opozicionog islamskog propovednika Fetulaha Gulena, koji se krije u Pensilvaniji od 1999. godine i pokret FETO, koji je stvorio.

Sama verska ličnost – glavni politički protivnik turskih vlasti i lično predsednika Redžepa Tajipa Erdogana – negira bilo kakvu umešanost, u ubistvo ambasadora.

On takođe negira optužbe za organizovanje neuspelog vojnog udara u julu iste 2016. FETO u Turskoj je zabranjen i proglašen terorističkim.

Nisu odgovarali na pretnje

Ruskog diplomatu su hteli da ubiju još u junu 2016.

Karlov je trebalo da učestvuje na tradicionalnom iftaru (večeri u mesecu Ramazanu) za ambasadore ali je otišao na službeno putovanje.

„Andrej je nešto predosećao. Nekako smo se vozili sa njim u autu i ​​odjednom je rekao: „Marina, ako viknem „lezi“, ti ćeš brzo da legneš na pod, bez pitanja.“

Pitala sam: a ti?

Osećala sam se nelagodno ali on je bio miran. Shvatio sam da je bilo pretnji. Onda su mi to potvrdili. Ali niko im se nije odazvao“, kaže udovica.

Slučaj se istraživao više od četiri godine.

„Sva ovlašćenja za zaštitu svojih interesa na sudu sam preneo na rusku ambasadu u Turskoj.

Napisao sam punomoćje. Pozvana sam na prvi sastanak ali sam odbila, preteško je“, objasnila je Marina Karlova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Presude su donete ovog proleća. Za nekima od 28 optuženih se još traga. Na optuženičkoj klupi je sedelo 18 ljudi.

Šestoro je oslobođeno, ostali su dobili od pet do devet godina zatvora, petoro je dobilo doživotnu kaznu zatvora.

Pod člankom o terorizmu bila su dvojica: Šahin Segut iz FETO-a i Salih Jilmaz, direktni kustos ubice Andreja Karlova.

Bivši obaveštajac Vehbi Kurshadsch Akalin provešće ostatak svojih dana iza rešetaka. Veruje se da je upravo on dao informacije, o diplomati FETO-u.

Udovici pokojnika je jednostavno saopšteno da je „suđenje održano, počinioci su osuđeni”. Ona ne poznaje nijednu od njih.

Osuđujuća presuda sadrži isti FETO, koji je, prema istrazi, organizovao „provokaciju u cilju pogoršanja rusko-turskih odnosa”.

„Ankara priznala da su pogrešili“

Altintaš je 2013. godine, dok je još studirao na policijskoj akademiji, nekoliko puta dolazio na FETO događaje.

Ali posle glasnog političkog skandala oko „gulenista”, prekinuo je sve veze sa ovim pokretom.

Poznanici su na suđenju pričali da je posećivao verske sastanke, bio veoma zainteresovan za islam, dok su njegove izjave i obrazloženja postajali sve radikalniji.

Ali istraga je sigurna, da je on ipak bio „gulenista”.

Bio je veoma zabrinut zbog delovanja ruske vojske u SAR-u, posebno zbog ofanzivne operacije u Alepu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nekoliko puta je guglao kako da dođe do Sirije, prenosio novac strukturama koje podržavaju radikalne grupe, delio opasne misli u jednom, od četovanja.

Kritikovao je sopstvenu porodicu zbog nedostatka religioznosti.

Na njegovom kompjuteru i telefonu pronađeno je nekoliko video snimaka džihadista.

Altintash je hvaljen zbog atentata na račune Al-Kaide * i Islamske države *.

Reči, koje je uzvikivao ubica, podsećaju na himnu „Jabhat al-Nusra“*.

Međunarodni orijentalista Jurij Mavašev ne isključuje, da su neke od informacija sakrivene od javnosti.

„Za Tursku je bilo veoma važno da kazni odgovorne.

Ne samo zbog porodice Andreja Genadijeviča, već i iz bezbednosnih razloga“, objasnio je turkolog, turske vlasti to nisu obelodanile. ”

Istražitelji su bili manje zainteresovani za Altintaševe veze sa radikalnim islamistima nego za njegove kontakte sa pristalicama Fetulaha Gulena.

A motivacija je bila ograničena željom da se naškode odnosi Moskve i Ankare.

Tragični incident je, prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, zaista ostavio „težak trag u istoriji“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

NATO ušao u rat – Rusija ima puno pravo da napadne alijansu!

Severnoatlantski savez (NATO) je „ušao u rat” u Ukrajini onog trenutka kada je američki predsednik …