Borba Info Vesti
“Danas, mi kao svedoci četvrte industrijske revolucije ne smemo zauzimati rigidne i rezolutne stavove povodom budućnosti, jer ona u našem vremenu nema praktično ni pravila, ni konstante.”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se na otvaranju konferencije “The Economist: Svet u 2022”.
On je poručio da Srbija u 2022. godinu ulazi sa zdravim javnim finansijama i da će biti spremna da se uhvati ukoštac sa svim onim što nam budućnost tek donosi.
Srbija, kaže, ulazi u 2022. okružena relativno povoljnim globalnim makroekonomskim uslovima, stabilnom valutom, niskim stopama zaduživanja i visokim prilivom investicija, što omogućava novi fiskalni prostor i kontrolu rizika i neizvesnosti.
“Svakako godina pred nama zahtevaće nova prilgođavanja, kako u ličnom, tako i u kolektivnom smislu.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Globalni trendovi koji pogađaju ceo svet odraziće se i na naše lične živote i zato jačanjem sopstvenih resursa, naročito onih ljudskih, bićemo spremni da se hvatamo u koštac sa onim što nam budućnost tek donosi”, naglasio je Vučić.
Istakao je da je Srbija jasno posvećena rešavanju svih izazova, od aktuelnih do onih sa kojima će se čovečanstvo tek susresti, bilo da je u pitanju neka nova pandemija ili nestašica energenata, hrane i pijaće vode.
Predsednik je podsetio da je 2. septembra 1843. Džejms Vilson, čovek velikog talenta i burne biografije, štampao prvi broj svog dnevnog lista, jasnog i preciznog imena The Economist”.
“Objašnjavajući o kakvom se dnevniku radi, sam Vilson ga je opisao kao ‘dnevni list za politiku, privredu, agrikulturu i slobodnu trgovinu’.
Već 1846. Ekonomist ispod svog logotipa donosi informaciju da se radi o dnevnom listu za ‘politiku, književnost i opšte teme’.
Ovo danas ne govorim kako bih ilustrovao promenu kursa Ekonomista, jer je on od osnivanja do danas u kontinuitetu posvećen promovisanju liberalne ekonomije, baš onako kako je to i osnivač gospodin Vilson propagirao”, kazao je predsednik.
Vučić kaže da je hteo tim podsećanjem da dočara, kako je u doba prve industrijske revolucije fokus na teme od interesa, menjao svoja težišta.
“Danas, mi kao svedoci četvrte industrijske revolucije ne smemo zauzimati rigidne i rezolutne stavove povodom budućnosti, jer ona u našem vremenu nema praktično ni pravila, ni konstante.
Paradigme, a one su po definiciji vezane za politiku dugog delovanja, danas nemaju svoj izvorni smisao budući da iz identičnih premisa koje smo imali pre samo dve godine, mi ne možemo izvući iste zaključke ove godine.”
Predsednik ističe da brzina kojom se razvija tehnologija, kao i fantastičan pristup informacijama, menjaju našu budućnost na način koji je pre samo jedne decenije bio nezamisliv.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kaže da treba da se setimo Stiva Džobsa, vizionara modernih tehnologija, koji je umro a da nije čuo za “internet stvari”, iako je umro pre samo 10 godina.
Naglasio je da se život svakog pojedinca na Zemli promenio u protekle dve godine, kao i da se ne slaže sa onima koji govore o “velikom resetovanju čovečanstva”, pošto “reset” znači povratak na fabrička podešavanja.
“Bez obzira na činjenicu što veoma cenim naše domaćine, moram da kažem da se sistem liberalne ekonomije, onakav kakvog ga poznajemo, u proteklom periodu pokazao kao manjkav.
Ne tvrdim da postoje politički i ekonomski sistemi koji su mnogo efikasniji, humaniji i bolji ali tvrdim da je pandemija virusa korona empirijski dokazala da je bez državnog intervencionizma nemoguće prebroditi humanitarne i privredne katastrofe.”
Kaže da je koronavirus ugrozio osnovne slobode – kretanja, protoka roba, kapitala i usluga, ali da je odneo i ljudske živote i radna mesta.
Nažalost, čovečanstvo je izgubilo poverenje u političku solidarnost i multilateralizam, dodao je Vučić.
Kako je rekao, bitka za pristup vakcinama postala je političko pitanje par ekselans, a borba za nabavku respiratora imala je i obaveštajni i kontraobaveštajni karakter.
“Osvrtom na prošlu i ovu godinu možemo konstatovati da je i u uslovima velike neizvesnosti usled zdravstvene i ekonomske krize uzrokovane pandemijom, Vlada Srbije pokazala veliku odgovornost i sa sveobuhvatnim setom mera vrednim osam milijardi evra odnosno 17,4 odsto BDP-a pružila podršku kako privredi, tako i direktno građanima”, naveo je Vučić.
Naglasio je da su sačuvana postojeća radna mesta i otvorena nova, kao i da su očuvani proizvodni kapaciteti, čime je Srbija poslala jasan signal svetu da je politički i sistemski stabilna država, koja sprovodi odgovornu ekonomsku politiku.
Dodao je da je Srbija, prema relevantnim agencijama, na korak od najvišeg investicionog rejtinga.
Vučić je ocenio da korona i dalje izaziva nove ekonomske potrese koji će se nastaviti i u godini pred nama, što će imati za posledicu nastavak poremećaja u proizvodnji i lancima snabdevanja, stvarajući inflatorne pritiske.
“Iako su prognoze da će cenovni pritisci oslabiti u 2022. godini, u jednom broju rastućih ekonomija se očekuje da će se oni i dalje zadržati usled poskupljenja hrane i energenata i slabljenja vrednosti domaćih valuta, što je podiglo cene roba iz uvoza.”
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Predsednik je ocenio da je energetika postala novo “ratno polje” za velike i regionalne sile, jer energenti nisu više dobro koje uživaju svi po prihvatljivim cenama, već postaju moćno oružje “sa najmoćnijom municijom” koja sve probija.
“Pojačana tražnja za energentima uticaće na zadržavanje njihovih visokih cena bar u poređenju sa onim u godinama koje prethodile pandemiji.
To se posebno odnosi na članice Opeka koje će nastojati da maksimizuju svoje prihode od nafte u narednim godinama, kako bi mogle da finansiraju svoju ekonomsku diversifikaciju i planove energetske tranzicije”, kaže Vučić.
Kada je reč o finansiranju neophodne energetske tranzicije i ulaganja u obnovljive izvore energije, poručio je da bi voleo da bar u Evropi postoji jedinstven stav po pitanju važnih tema: da li zatvaramo nuklearne elektrane ili ih i dalje gradimo, kako bi pojedinačne zemlje mogle da prave sopstvene scenarije preraspodele izvora snabdevanja energentima.
“Slično je i u borbi da obezbedimo prihvatljive cene energenata, konkretno gasa kako ne bi delili sudbinu drugih zemalja i moguć scenario paralize cele privrede.
Ono što ohrabruje je da možemo da zakucamo na brojna vrata, a opet verujemo u sopstvenu snagu”, rekao je on i dodao da će Srbija povećati udeo obnovljivih izvora energije.
Poručio je da je Srbija potpuno posvećena svojoj zelenoj agendi, koja treba da pruži energetsku sigurnost i ekonomsku stabilnost, uz oslanjanje na obnovljive izvore.
Takođe, rekao je da će Srbija nastaviti da prati razvoj novih alternativnih vidova goriva, kao što je zeleni vodonik, čija proizvodnja je i dalje skupa ali da su zemlje poput Kine ili EU već najavile ulaganja u cilju snižavanja cene dobijanja ovog goriva budućnosti.
Naš ekonomski razvoj beleži konstantan rast sa pozitivnim projekcijama za godine koje su pred nama, naglasio je predsednik.
Poručio je da će Srbija biti pouzdan partner svih merodavnih međunarodnih institucija čije delovanje ide u smeru stvaranja harmoničnih odnosa među narodima.
“Tu pre svega mislim na promociju političkog i ekonomskog multilateralizma definisanu kroz aktuelne agende UN”, zaključio je Vučić.
Tanjug
