Borba Info Vesti
Tehnološki guru upozorava da roboti, koji misle svojom glavom mogu zavladati svetom i upotrebiti oružje za masovno uništenje, da zbrišu čovečanstvo.
Da li je vreme za brigu?
Ove godine, BBC-jeva prestižna predavanja Reith će po prvi put održati kompjuterski naučnik.
Stjuart Rasel, rođen u Velikoj Britaniji, profesor računarstva na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, pogledaće „Živeti sa veštačkom inteligencijom“ u seriji nedeljnih emisija, tokom decembra.
U trejleru za seriju predavanja, Rasel je intervjuisan na BBC Radiju 4 u ponedeljak.
Kao potvrda stare novinarske izreke, da „ako krvari, vodi“, razgovorom su dominirale sumorne prognoze o tome, šta bi veštačka inteligencija mogla da uradi našem društvu i još strašnije mogućnosti za budućnost.
Nema veze sa razvojem mašina, koje mogu da uče – moramo da učimo iz istorije novih tehnologija da bismo podjednako skepticizmom tretirali i hipe i horor.
Veštačka inteligencija je već u upotrebi u društvu.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Računari mogu da pogode šta bismo sledeće želeli da gledamo na IouTube-u, koje proizvode bismo mogli da kupimo na Amazonu i pokažu nam oglase na osnovu prethodnih internet pretraga na Guglu.
Korisnije, možda, mašine mogu da nauče da identifikuju kancerogene izrasline na medicinskim skeniranjima velikom brzinom i tačnošću, označavaju potencijalno lažne finansijske transakcije – nešto veoma korisno, kada banke i druge institucije neprestano obavljaju zapanjujuće, obimne trgovine.
Rasel veruje da veštačka inteligencija „ne radi nužno u našu korist, a otkrića, koja smo nedavno videli od Fejsbuka sugerišu, da medijske kompanije znaju da razdvajaju društva.
Ovo su veoma jednostavni algoritmi, tako da je pitanje, koje ću postavljati na predavanjima, šta se dešava, kada algoritmi postanu mnogo inteligentniji, nego što su trenutno.
Ovo je čudan način gledanja na stvari – da su algoritmi, a ne ljudska politika, problem u društvu trenutno.
Naravno, glupi algoritmi, koji vam guraju postove na društvenim mrežama na osnovu toga, da „ako vam se dopao ovaj, možda će vam se dopasti i ovaj“, verovatno ne pomažu da se ljudi izvuku iz njihovih, „eho komora“.
Ali ljudi koji se drže svog „plemena“ kada je u pitanju politika uglavnom su vezani za lični izbor i nespremnost da prihvate, da ljudi sa drugačijim pogledom mogu imati poentu, a ne rad zlih kompjuterskih algoritama.
Ono, za šta je Rasell zaista zabrinut je, kada AI prevazilazi aplikacije specifične za zadatak do mogućnosti AI, opšte namene.
Umesto postavljanja računara da rade određene stvari – kao što je probijanje kroz ogromne količine podataka sa određenim ciljem i učenje, kako da to rade bolje i brže od ljudi – sistemi veštačke inteligencije opšte namene mogli bi da preuzmu širok spektar zadataka i donose odluke za sebe.
Posebno, Rasel brine o autonomnom oružju, koje „može da pronađe mete, odluči koje mete da napadne, a zatim da ih napadne, a sve to bez ijednog ljudskog bića u krugu“.
On se plaši da bi ovo AI oružje za masovno uništenje moglo da uništi čitave gradove ili regione ili da uništi čitavu etničku grupu.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Rasel je sarađivao na zapanjujućem i zastrašujućem filmu u stilu Crnog ogledala, Slaughterbots, 2017. godine, prikazujući jednu posebno sumornu viziju sićušnih dronova nalik pčelama, koji biraju i ubijaju svakoga ko se usudi, da se ne složi sa vlastima.
Ali dok se određeni stepen učenja i autonomije već koristi – na primer, da se ljudi izvuku iz opasnog posla čišćenja minskih polja – kombinacija tačnog prepoznavanja pojedinaca ili grupa i donošenja odluka o tome, ko i kako da napadne, je daleko iznad trenutnih mogućnosti .
Kao što je pokazao američki napad dronom u Avganistanu u avgustu – u kojem je poginulo 10 ljudi, uključujući sedmoro dece – moguće je imati visokotehnološke napade vođene obaveštajnim podacima, koji idu užasno po zlu.
Štaviše, ako politički i vojni lideri imaju malo dilema oko ubijanja nevinih, zašto čekati na fantastično autonomno oružje sa veštačkom inteligencijom kada možete samo da bombardujete čitava područja, bilo da je to Drezden u Drugom svetskom ratu ili Kambodža sedamdesetih?
Sveobuhvatna moć veštačke inteligencije je, kako stvari stoje, samo reklama. Uzmite automobile bez vozača.
Pre samo nekoliko godina, oni su bili sledeća velika stvar.
Google, Apple, Tesla i drugi uložili su milijarde u pokušaje da ih razviju.
Sada su na začelju jer su poteškoće prevelike. Pre godinu dana, Uber – koji je nekada sanjao o floti robotaksi – rasprodao je svoju diviziju za autonomna vozila.
Što se tiče robota i veštačke inteligencije, koji preuzimaju naše poslove, oni će u najboljem slučaju biti alat za poboljšanje produktivnosti ljudi.
Korišćenje računara za obavljanje delova našeg posla moglo bi biti korisno, ali zapravo zamena nastavnika, advokata ili vozača je potpuno drugačija igra.
Čini se da Silicijumska dolina ima šizofreni stav prema sopstvenoj tehnologiji.
S jedne strane, značaj veštačke inteligencije je preuveličan.
S druge strane, imamo spekulacije, koje izazivaju propast o tome da sistemi veštačke inteligencije postepeno preuzimaju kontrolu nad društvom, ostavljajući ljudska bića, prema Raselovim rečima, kao toliko „otpadnog proizvoda“.
Istina, veštačka inteligencija stalno potvrđuje da je izuzetno korisna za obavljanje specifičnih zadataka i prilično glupa u bilo čemu osim toga.
Prema Melani Mičel, Dejvisovom profesoru složenosti na Institutu Santa Fe, mi patimo od višestrukih nesporazuma o veštačkoj inteligenciji.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Prvo, specifična AI i opšta AI su potpuno različiti nivoi težine.
Na primer, navođenje računara za prevođenje različitih jezika zahtevalo je ogromnu količinu posla ali sistemi zasnovani na tekstu i glasu postaju prilično dobri.
S druge strane, mnogo je teže dobiti dve AI mašine da vode razgovor.
Drugo, mnoge stvari koje ljudi smatraju lakim je zaista teško automatizovati.
Na primer, evoluirali smo da brzo skeniramo svet, biramo različite stvari i otkrivamo, šta je trenutno važno.
Računari ovo smatraju izuzetno teškim.
Treće, ljudi imaju bogato iskustvo fizičkog sveta kroz naša čula koja, kako su otkrili istraživači, imaju značajan uticaj na naš način razmišljanja.
Četvrto, Mičel tvrdi, ljudska bića razvijaju zdrav razum, izgrađen na iskustvu i praksi.
Sistemi veštačke inteligencije mogu da odbace sve veće količine procesorske snage, na probleme ali se bore da to ponove.
Elon Musk nije uspeo u svom pokušaju, da u potpunosti automatizuje svoje Tesla fabrike – ljudi su jednostavno bili nezamenljivi, za neke zadatke.
Kada bismo mogli da izbegnemo busterizam u vezi sa veštačkom inteligencijom, mogli bismo da vidimo korisnu grupu tehnologija, koje nam mogu pomoći na specifične načine da nam olakšaju život.
Jednako, to bi puklo balon svih onih katastrofista, koji misle da će sistemi veštačke inteligencije preuzeti svet.
Na kraju krajeva, mi još uvek kontrolišemo mašine i neće nas uskoro zameniti.
Sa malo istorijske perspektive, možemo videti da je zabrinutost oko veštačke inteligencije samo poslednja u naizgled beskrajnoj seriji strašnih grčeva, oko nove tehnologije.
Borba.Info
