Borba Info Vesti
I Britanija i SAD su iste geopolitičke orijentacije. U pitanju je atlantizam.
Danas se London politički oglašava i deluje uvek kada primeti da Srbija i Srpska pokušavaju da ostvare jedinstvo u uslovima podeljenosti Srba u više država – upozorio je dr Srđan Perišić, u nastavku razgovora za „Fakte“ čiji povod je bila njegova kolumna objavljena na informativno-političkom portalu „Sve o Srpskoj“.
Perišić je profesor međunarodnih odnosa, a „Faktima“ je u nastavku još rekao:
– Zbog toga je London uvek prvi kada treba osuditi Srbe u Crnoj Gori, kada treba zaustaviti srpske interese po pitanju Kosmeta, zaustaviti realizaciju rezolucije 1244 i razoriti Dejtonski sporazum.
London u tome uvek deluje zajedno sa Vašingtonom.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
I Britanija i SAD su iste geopolitičke orijentacije. U pitanju je atlantizam.
– Na Kosovu Britanija deluje vojno, opremajući i obučavajući Kosovske snage bezbednosti.
Nedavno je London poslao u Prištinu Prvi kraljevski bataljon Gurki, elitnu jedinicu britanske armije koja je stigla zbog vežbe čija je glavna tema suzbijanje nereda, što se, slučajno ili ne, poklopilo s nedavno okončanim tenzijama na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.
– Zvanični naziv vežbe je OPREH (OPREH – Operational Rehearsal), koja je zapravo operativna proba britanskog brzog razmeštanja u slučaju potrebe na ovom prostoru.
Naime, pomenuta jedinica je kao strateška rezerva praktično u svojevrsnom dežurstvu koje traje godinu dana, u pripravnosti da se, ako zatreba, brzo razmesti iz svoje baze u mestu Folkston u Velikoj Britaniji na Kosovo.
– Delovanje Londona i Vašingtona je danas ograničeno opadanjem njihove moći, kao i osvešćivanjem srpskih političara.
Jednostavno, već više od 10 godina Zapad predvođen sa SAD i Britanijom gubi političku, ekonomsku, kulturnu i svaku drugu moć kojom su oni upravljali svetom posle 1989. godine.
Zbog toga imaju samo jednu mogućnost u svetu, a koju mogu da upotrebe i na Balkanu.
To je izazivanje smutnji i dodatna destabilizacija Balkana. To je Britanija više puta činila na Balkanu i među Srbima.
Moguća destabilizacija je u BiH, na Kosmetu, ali i u članicama NATO – u Bugarskoj i Crnoj Gori.
* Koliko Britanci kontrolišu Bugarsku i koliko imaju potencijala za destabilizaciju i drugih mlađih članica NATO, kao što je Crna Gora, na primer?
– Britanci nemaju nikakve prijatelje u okviru NATO-a, a pogotovo u pravoslavnim narodima.
Istoričar Ekmečić u svojim delima Srbe opominje – Britanci nemaju stalne prijatelje, već imaju stalne interese.
To znači da se njihovi interesi ne menjaju, onakvi kakvi su im bili na početku 19. veka, takvi su i danas u 21. veku. To je konstanta.
Trenutno zajedno sa Amerikacima rade protiv Francuske, tako što je sprečavaju da ostvari svoje ekonomske i vojne sporazume sa Australijom.
Zamislite na šta su tek spremni da urade Bugarskoj ili Crnoj Gori, kao članicama NATO-a.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
– I Bugarska i Crna Gora se u NATO ne pitaju ništa, a London ih posmatra kao „zaostali prostor“ prema kome su sva sredstva dozvoljena. To se vidi i u špijunskom delovanju Britanaca.
Naime, Britanija koristi jednu Soroševu paraobaveštajnu strukturu pod nazivom Belingket (Bellingcat), koja ima i svoj portal. Oni su naročito fokusirani na Srbiju, Crnu Goru, Bugarsku, S. Makedoniju, Grčku, Ukrajinu (pravoslavne zemlje).
– Pre dve godine su u Srbiji lansirali aferu „ruski špijun“ i na momenat uspeli da poremete odnose Beograda i Moskve, a pre toga su fabrikovali aferu „državni udar“ u Crnoj Gori.
Trenutno su fokusirani na Bugarsku, gde su lansirali špijunsku aferu u vojnoj firmi „Arsenal“.
Naime, bugarske službe su uhapsile nekoliko ljudi pod optužbom da su prodavali tajne Rusima. Međutim, otkrilo se da su to špijuni koji rade za Britance.
Cilj je bio da se vojna tehnologija iz bugarske fabrike „Arsenal“ preda vladi Ukrajine. Onda je krenula obaveštajna i medijska kampanja da se sve zataška.
* Napisali ste u kolumni za SoS da je „današnja politika Britanije usmerena protiv Republike Srpske i sve čini da Srpska nestane.
Šta, osim pokušaja nametanja u SB UN rezolucije o Srebrenici o genocidnosti Srba i Srpske, konkretno imate u vidu?
– Vidljivo mešanje Britanaca na štetu Srbije i Srpske je britanska rezolucija u Savetu bezbednosti UN o Srebrenici 2015. godine.
Međutim, ne zaboravimo da je Britanija instalirala agenta svoje obaveštajne službe i za Visokog predstavnika u BiH. To je bio Pedi Ešdaun.
On je bio visoki predstavnik do 2002. godine do 2006. godine. Zapadni intervencionizam u BiH bio je najveći za vreme njegovog mandata.
– Smenio je preko 90 političara i raznih funkcionera.
Nametnuo je ogroman broja zakona otimanjem nadležnosti Srpskoj. Razarao je Dejtonski sporazum.
Gotovo svi ti zakoni koje je nametnuo su posle postali nefunkcionalni.
– Pored toga, Britanija danas u BiH deluje preko vojnih i obaveštajnih struktura.
Oni su u vojnoj bazi u Butmiru, kod Sarajeva, osnovali Centar za mirovne operacije.
Međutim, centar je maska i za podrivačka delovanja.
Naime, centar se ne bavi samo obukom za NATO misije po svetu, već ima nameru da preraste u vojnu akademiju za potrebe Oružanih snaga BiH i to u saradnji sa Fakultetom političkih nauka u Sarajevu, koji je pod njihovom kontrolom.
– Pored toga, centar je pod budnim okom i specijalnih službi. Cilj im je i da uvlače Srbe u takve strukture.
Često se u bazi organizuju politički i vojno-politički seminari na koje se pozivaju studenti iz Republike Srpske i omladina iz političkih partija u Srpskoj (iz vlasti, i iz opozicije).
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Seminari se često organizuju uz finansijsku nadoknadu pozvanim omladincima i studentima iz Srpske.
– Namera je da se mladi Srbi indoktriniraju sa NATO, Amerikom i Britanijom. U bazi Butmir se nalazi i štab NATO na čijem je čelu uvek američki general.
– Britansko delovanje u Srpskoj se može videti i u političkoj poziciji Partije demokratskog progresa (PDP).
Nekadašnji osnivač i dugogodišnji predsednik te partije Mladen Ivanić nikada nije krio saradnju sa Londonom.
On je zastupao politiku da BiH mora da postane članica NATO, bez obzira što je Narodna skupština Republike Srpske donela Rezoluciju o proglašenju vojne neutralnosti 2017. godine.
– Ivanić je, kao srpski član Predsedništva BiH, pred kraj svog mandata potpisao strategiju spoljne politike BiH, u kojoj se učlanjenje u NATO stavlja u prvi zadatak BiH.
Time se oglušio o rezoluciju i odluke institucija Srpske, jer Narodna skupština obavezuje na poštovanje Rezolucije i sve predstavnike iz Srpske u zajedničkim institucijama BiH, jer su birani u Republici Srpskoj.
No, interesi Londona i NATO za Ivanića su važniji.
– Zanimljivo je da je sin Mladena Ivanića, jedan od direktora Paribas banke u Londonu.
Možda je Ivanić ucenjen njegovom pozicijom? Ne znamo. Međutim znamo da je jedna od metoda delovanja Britanaca – ucena.
– Danas, Britanija koristi i sve metode da BiH predstavi kao unitarnu državu.
Poslednja njena akcija je bila predaja vojne pomoći Oružanim snagama BiH 15. novembra i to na teritoriji Srpske, na Manjači, nedaleko od Banjaluke.
* Po vašoj proceni, Britanija se danas zalaže i za stvaranje nove zajednice na Balkanu – unije Zapadni Balkan (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija i tzv. Kosovo).
Opet sa istim ciljevima koji su bili i u formiranju obe Jugoslavije – onemogućavanje razvoja Srba i Srbije i udaljavanje Srbije od Rusije – s tom razlikom što bi u toj novoj zajednici ulogu Hrvata igrali Albanci.
Koliko uspešno Albanci koriste tu mogućnost i taj ekonomski i geopolitički prostor?
Kako se u to uklapa izjava Edija Rame da je Srbija sa projektom otvoreni Balkan pristala na nepostojanje granice između Kosova+ i Albanije?
– Projekat Otvoreni Balkan je nametnut Srbiji. Ne bi bio problem, čak bi bio i koristan kada bi se samo zaustavio na slobodnom protoku ljudi, roba, usluga i kapitala. Međutim, Otvoreni Balkan je nastavak zapadnog projekta „unija Zapadni Balkan“ ali sada pod drugim imenom.
Taj projekat je u funkciji sprečavanja zemalja (Srbije, BiH, C. Gore, S. Makedonije, Albanije, i tzv. Kosova) da razvijaju ekonomske i političke odnose sa Rusijom i Kinom. To je zajednički projekat Vašingtona, Londona i Brisela.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
– Projekat u drugoj i trećoj fazi treba zemlje tzv. Zapadnog Balkana da stavi pod ekonomski protektorat EU (periferija EU– bez punopravnog članstva u EU) tako što će se formirati carinska unija Zapadnog Balkana.
Naime, carinska unija ne dozvoljava postojanje carinskih ili drugih barijera u trgovini između zemalja članica (isto kao zona slobodne trgovine) i vrši usklađivanje trgovinskih politika (određivanje zajedničkih carinskih stopa) prema ostalim zemljama sveta.
To znači, kada se usvoji takav tarifni sistem carina i ratifikuju svi neophodni sporazumi, više promena nema.
– U slučaju Srbije, to bi značilo da nema više samostalnog pregovaranja o slobodnoj trgovini i preferencijalnoj trgovini sa trećim partnerima, kao što su Rusija, Belorusija ili Evroazijski ekonomski savez. Dakle, prestali bi da važe sporazumi koje trenutno Srbija ima sa Rusijom.
– Naravno, sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa Rusijom se ne mora raskinuti ukoliko bi sve ostale članice carinske unije (Albanija, tzv. Kosovo, Makedonija, Crna Gora i BiH) postigle dogovor sa Rusijom (i sa Evroazijskim ekonomskim savezom) da se slobodna trgovina proširi na sve zemlje.
Međutim, zašto bi Rusija dozvoljavala bescarinsku trgovinu zemljama koje su u NATO i koje joj uvode sankcije ili koje su pod protektoratom NATO (Kosovo)?
Takođe, malo je verovatno da bi Albanija bila zainteresovana da sa Rusijom napravi takav sporazum, imajući u vidu da je potpuno okrenuta Zapadu, politički, ekonomski i vojno.
– To što su Albanci u Prištini trenutno protiv Otvorenog Balkana je čista taktika.
Oni će uraditi sve ono što SAD, Britanija i Albanija budu zatražili – u pogodnom momentu.
Takođe, projekat bi potpuno sprečavao Republiku Srpsku da se iskaže u svom ekonomskom i političkom kapacitetu, koji joj omogućava Dejtonski sporazum.
Fakti
