Pronađeni dokumenti, koji su dugo smatrani izgubljenim, otkrili ideju o planovima za okupaciju Engleske od strane Vermahta.
Oni su pomogli da se razume, zašto operacija Morski lav, nikada nije sprovedena.
Istražitelji su hteli da znaju sve.
Rukom pisani upitnik, preveden na nemački, koji je najviši ratni zarobljenik Sovjetskog Saveza zamoljen da popuni u aprilu 1946. godine, sastojao se od 25 stavki.
Fridrih Paulus je odgovorio sa jedanaest stranica informacija svojim jasnim, čitljivim rukopisom sa slovima blago nagnutim udesno.
Sedam stranica zauzimali su stvarni odgovori na pitanja, datirani su na 3. maj 1946.
Osim toga, 6. juna ih je snabdeo dopunama. Reč je o dokumentima, koji su do sada ostali nepoznati.
Očigledno, tema je bila izuzetno važna za obe strane: Operacija Morski lav.
Tačnije, radilo se o otkrivanju razloga, koji su Hitlera nagnali da otkaže planiranu operaciju invazije, koja je dobila ovaj kodni naziv.
Paulus je bio jedan od najobaveštenijih učesnika tih događaja.
On je napisao: „Kada sam septembra 1940. stigao u štab kopnenih snaga u Fontenblou, stekao sam utisak da glavnokomandujući kopnenih snaga i načelnik Generalštaba nisu sumnjali u ozbiljnost Hitlerovog plana. invazije“.
2.200 tomova dokumenata o operaciji Morski lav
Ali počev od oktobra 1940. godine, datumi planirane invazije su se stalno pomerali, sve dok konačno nije stigla poruka da je „zbog nastupanja perioda lošeg jesenjeg vremena operacija 1940. nemoguća“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
A u proleće 1941. godine, prema Paulusu, došlo je do pregrupisavanja napora ka planu Barbarosa, odnosno napada na Sovjetski Savez, a operacija Morski lav, je zapravo otkazana.
Fridrih Paulus navodi četiri razloga za stalno odlaganje invazije: prvo, rizik od „gubljenja prestiža”, ako invazija ne uspe.
Drugo, nada da će Velika Britanija, uz pretnju invazije u kombinaciji sa napadima podmornica i bombardera, biti spremna da se preda.
Treće, postojala je — naravno, iluzorna — računica da ako ne nanesemo posebnu štetu „neprijatelju“, onda bi kasnije bilo moguće sklopiti savez sa njim.
Četvrto, odigrala je ulogu Hitlerova jasna namera da napadne SSSR.
Paulus je detaljno izložio svaku tačku, što je posebno dragoceno s obzirom da je od kraja 1940. do početka 1942. bio član najvišeg vojnog vrha Rajha.
Paulusove beleške biće prvi put objavljene u novembru 2021.
One pripadaju najnovijoj seriji digitalizovanih nemačkih dokumenata koji su zarobljeni u ruskim arhivima tokom Drugog svetskog rata.
Od 2014. godine digitalizuje ih Nemački istorijski institut u Moskvi (DHI) zajedno sa ruskim Ministarstvom odbrane.
Reč je o približno 28 hiljada tomova sa više od dva miliona pojedinačnih listova.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
U Institutu ovaj projekat vodi istoričar Matijas Ul, koji je u ruskim arhivima napravio mnogo drugih nalaza.
Na primer, pronašao je informacije o planiranoj eksploziji sovjetske atomske bombe na Mesecu 1958/59, odluci o podizanju Berlinskog zida 1961. i smrti prvog kosmonauta Jurija Gagarina 1967.
Ovi i slični nalazi iz period hladnog rata, iako važan, ne može se porediti sa dokumentima nemačkog Vermahta, koji su se decenijama smatrali izgubljenim.
Dok je napredovala na zapad – na primer, tokom operacije Bagration 1944. – što je bio najgori poraz u nemačkoj vojnoj istoriji, smatraju stručnjaci – Crvena armija je zaplenila značajne količine dokumenata.
Ali najveći deo skeniranih i sada javno dostupnih dokumenata uklonjen je iz ruševina Vojnog arhiva u Potsdamu, uništenog u aprilu 1945.
Od 60-ih godina čuvani su u Podolsku i zatvoreni za upotrebu.
Završetkom digitalizacije mnoge značajne praznine u istoriji će konačno biti zatvorene.
Među ovim dokumentima su akti svih komandnih organa Vermahta, svih grupa kopnenih snaga, većine armija, mnogih divizija (dokumenti vezani za naređenja nemačkih tenkovskih divizija su od neprocenjive vrednosti).
Otkriveni su i ratni dnevnici, pa čak i materijali SS jedinica, kao i 202 dokumenta ministarstava Trećeg rajha.
Podolsk arhiv sadrži 2.200 tomova dokumenata vezanih za operaciju Morski lav.
Oni sadrže mnogo detalja, posebno o vojnim formacijama predviđenim za učešće u operaciji.
Prvi talas je trebalo da obuhvati 6., 9. i 16. armiju, sa ukupno devet divizija i 100.000 vojnika.
U drugom i trećem talasu bilo je planirano da im se doda još 200 hiljada vojnika.
Preživeli su planovi za ukrcavanje trupa na brodove, a po prvi put su detaljno dokumentovani brojni testovi ambicioznih tehničkih inovacija, poput amfibijskih tenkova.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kako se navodi u pratećoj belešci na ruskom jeziku, obaveštajno odeljenje Grupe sovjetskih snaga u Nemačkoj poslalo je ove materijale, avgusta 1945. 7. odeljenju Glavne obaveštajne uprave (GRU) u Moskvi, koja se bavila obaveštajnim poslovima protiv Velike Britanije i Sjedinjenih Država.
U GRU su analizirani nemački planovi.
Interes GRU
GRU je verovatno bio uključen u pripreme za sovjetsku invaziju na Veliku Britaniju, za koju se posle 1945. smatralo [na Zapadu] barem mogućom.
U prilog ovoj pretpostavci govori i činjenica da su nacrti nemačkih naredbi za uvođenje nemačkog krivičnog prava i o „posedovanju oružja na okupiranoj engleskoj teritoriji“ prevedeni na ruski jezik.
Verovatno i na taj način su pokušali da otkriju zašto je Hitler ipak odustao od svojih planova za invaziju.
Nakon prvog poznanstva, Sovjeti su u slučaj uključili Fridriha Paulusa, koji je bio zarobljen u Staljingradu.
Od septembra 1940. do kraja 1941. bio je zamenik načelnika Generalštaba kopnene vojske, pa je njegov intervju bio toliko detaljan.
Mogao je da objasni zašto je nemačka strana odbila da izvrši invaziju.
Inače, pored podataka o operaciji Morski lav, ovi zapisi otkrivaju jednu Paulusovu karakternu osobinu: njegov čin i položaj su mu bili izuzetno važni.
Dakle, u pismima je predstavljen kao „general feldmaršala bivšeg nemačkog Vermahta”, a ne „bivši feldmaršal general”.
Borba.Info