Borba Info Vesti
Analizirali smo ovu verziju zajedno sa istaknutim stručnjakom…
Treći svetski rat će početi 2029. Biće nuklearni. Glavne zaraćene strane u njemu biće SAD i Kina.
Ovo je sumorna prognoza, koju je objavilo britansko izdanje “The Critic”.
Pribegli smo proceni nezavisnog stručnjaka, koji je analizirao verovatnoću ovakvog scenarija.
Autor britanske publikacije smatra da uzrok svetskog rata može biti razvoj vojnog sukoba između Vašingtona i Pekinga, zbog stava tajvanskih vlasti, na šta će do 2029. oštro reagovati NRK, koja smatra ostrvo, kao svoju teritoriju.
Kao odgovor na ovo, kako navodi izdanje, vlada NR Kine će proglasiti blokadu ostrva, zahtevajući da se i sve ostale zemlje povinuju, kao i da cela svetska zajednica prizna jurisdikciju Pekinga nad Tajvanom.
Sjedinjene Države se, naravno, neće pokoriti ovom diktatu Pekinga.
Braneći sopstvene interese u ovom regionu, SAD će poslati par grupa nosača aviona na Tajvan – glavnu projekciju svoje vojne moći.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Za kineske vlasti ovo će biti poslednja kap koja će preliti čašu strpljenja, nakon čega bi, prema pisanju časopisa, Peking, kako bi dokazao svoju odlučnost, mogao da pređe na demonstrativnu upotrebu nuklearnog oružja.
Najpre – kao poslednje upozorenje – dalje od Tajvana i američke eskadrile brodova.
A ako ovo ne uspije, a osim toga, ako i SAD preduzmu bilo kakvu vojnu akciju odmazde, onda je Kina, prema “Kritičaru”, u stanju da odluči o raketnom udaru na američke brodove.
Dalje, razvoj događaja može se već kotrljati kao grudva snega, što će dovesti do izbijanja svetskog rata punog razmera.
Naravno, sve ovo bi se moglo smatrati samo još jednom horor pričom – apokaliptičnim fantazijama jednog od autora “Kritičara”.
Ali svi dobro znamo da ako su složeni duboki politički i ekonomski procesi oduvek vodili do svetskih ratova (koje, inače, sada posmatramo), onda je razlog za njihovo pokretanje obično bio daleko od najznačajnijih događaja.
Povod za početak Prvog svetskog rata, bio je atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu.
A Drugi svetski rat je pokrenut 1. septembra 1939. posle takozvanog incidenta u Gleivicu, kada je trinaest nemačkih zatvorenika prerušenih u Poljake zauzelo nemačku radio-stanicu, odakle su objavili da je poljska vojska navodno prešla nemačku granicu.
Dakle, Tajvan kao izgovor za novi svetski rat nije tolika fantazija, s obzirom na to da već svi otvoreno govore o ekonomskom ratu između Kine i SAD.
Kakvu ulogu Rusija može da odigra u razvoju takve situacije?
Hoće li se prikloniti Kini ili će ostati nezavisni posmatrač? Da li je moguće zaustaviti takav sukob?
Na ova pitanja je odgovorio direktor Instituta za strateške procene, zamenik predsednika Organizacionog odbora Međunarodnog luksemburškog foruma o sprečavanju nuklearne katastrofe, šef sektora IMEMO RAS, profesor MGIMO, Sergej Oznobiščov:
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
„Postoji još najmanje desetak takvih scenarija za nuklearnu apokalipsu“, kaže ekspert.
– Recimo za Indiju i Pakistan, koji takođe imaju nuklearno oružje. Ili na primer, o bilo kojim teroristima, koji su detonirali nuklearnu napravu.
Stepen apokaliptičnosti, očigledno, zavisiće od mašte autora i stepena poverenja u određenu publikaciju.
Što se tiče ovog konkretnog scenarija, rekao bih da je u našem svetu, naravno, sve moguće ali zašto se zove 2029. godina – ne usuđujem se da odgovorim.
Iako se može nedvosmisleno reći da će reakcija Rusije na razvoj ovakvih događaja u svakom slučaju zavisiti od stava predsednika, koji će do tada voditi našu zemlju.
– Dobro, dobro ali ako vremenski okvir približimo današnjici?
– Ako pođemo od toga da je ovaj predsednik naš sadašnji, onda je reakcija Rusije približno razumljiva.
Već smo je viđali u sličnim okolnostima. Na primer, na vododelnici veoma ozbiljnih protivrečnosti, koje su nastale između Turske i Sirije.
Naravno, Tajvan nam nije blizak i važan, kao Turska ili Sirija. Iako je Kina veoma značajan partner za Rusiju.
Osim toga, kako se pokazalo posebno nedavno, važan nam je i ugled naše zemlje u svetu.
Rusija je ustala sa kolena i vratila se u svetski prostor dijaloga. Počinju da se obračunavaju sa nama. To se može videti na mnogim primerima.
– Odnosno, ako pretpostavimo makar hipotetički da će doći do vojnog sukoba između SAD i Kine, onda Rusija kao svetska sila, neće stajati po strani i ući će u nju, naravno, na strani Kine?
– Ne. I ovde bih želeo da se podsetim Černomirdina, koji je često ponavljao da je najviše u zahvalna stvar je praviti prognoze, posebno kada se odnose na budućnost.
Međutim, verujem – izvodim ovaj zaključak na osnovu primera, koje sada vidimo – Rusija bi u konfrontaciji Kine i Sjedinjenih Država definitivno delovala kao mirotvorac, razdvajajući strane u sukobu.
Upravo u toj ulozi naša zemlja je preuzela sebe u Siriji i to uprkos činjenici da je stav Turske o Damasku potpuno dvosmislen.
Rekao bih da se takva pozicija nikako ne uklapa u okvire međunarodnog prava. Istovremeno, Turska je, govoreći pažljivo i ne gledajući daleko u budućnost, danas postala naš geopolitički saputnik.
– Može li i Rusija postati mirotvorac u sukobu Kine i SAD?
– Apsolutno. Štaviše, mislim da će se pretvarati da je ključni mirotvorac.
Voleli smo ovu ulogu.
I iako ponekad to povremeno priznajemo Sjedinjenim Državama, mi i dalje uvek ističemo svoj značaj po ovom pitanju. Ovo se, na primer, tiče Severne Koreje.
Odmah smo konstatovali da SAD treba da ojača svoju ulogu u potrazi za mirom na Korejskom poluostrvu i njegovoj demilitarizaciji.
– Da ali očuvanje mira je sve dugoročna politika. Kada razvoj događaja pređe u vojnu fazu, onda se sve počinje ubrzano razvijati.
Može se ispostaviti da Rusija jednostavno, neće imati vremena da deluje kao mirotvorac.
– Želeo bih da pojasnim vašu definiciju „brzo“. Rekao bih da se poslednjih godina događaji razvijaju prilično „brzo i očekivano“.
Sada se na jednoj ili drugoj strani sukoba ubrzani razvoj događaja stalno usporava. Stranke čekaju i traže podršku za svoj stav spolja.
Ovo se direktno tiče upotrebe nuklearnog oružja.
Svaki „nagli“ političar bilo koje velike države neće samo deset puta razmisliti da li da pritisne „nuklearno dugme“, već će se i uhvatiti za ruke, odupirući se onim aktivistima, koji ga guraju na takvu odluku.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Na primer, tokom kubanske raketne krize, bilo je ljudi koji su predlagali upotrebu nuklearnog oružja.
Pre svega, sa američke strane. Ali predsednik Kenedi im to nije dozvolio.
I ne samo on, već i brojni učesnici sastanaka održanih u to vreme, o ovom pitanju.
Nije to tako lako – uzeo i pritisnuo nuklearno dugme! U današnjem svetu to znači da se odmah stavite van okvira civilizovane zajednice.
Odnosno, sutra će razgovarati sa vama i tretirati vas na potpuno drugačiji način.
– Da ali samo to sutra možda neće doći.
„Kao što je rekao jedan istaknuti diplomata, „u svetskoj politici se sve može desiti, a mi, ipak, uvek pretpostavljamo da će doći sutra.”
Jednostavno zato što niko, osim, možda, apsolutnih nasilnika ili sektaša sposobnih da izvrše kolektivno samoubistvo, neće pristati da donosi takve odluke.
A rukovodstvo zemlje, još uvek nije verska samoubilačka sekta.
– Pogotovo kada govorimo o Kini. Ovo se sigurno ne odnosi na kinesko rukovodstvo?
– Naravno. Oni savršeno razumeju da će nakon donošenja takvih odluka u savremenom svetu odmah postati izopćenici za sve.
A Kina ima grandiozne ekonomske ekspanzionističke planove širom sveta, koje Peking stalno i aktivno sprovodi.
Ako napravite korak ka nuklearnom ratu, onda će se njihove trgovinske perspektive odmah pretvoriti u veliko pitanje, koje očigledno nije uključeno u planove kineskog rukovodstva.
Štaviše, za svoje „nuklearno“ rešenje neće naći saveznike u svetu.
U ovom slučaju Rusija neće moći razumno da podrži Kinu, dokazujući da je to bila apsolutno ispravna preventivna upotreba nuklearnog oružja.
Neće biti razloga za ovo.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
– Da li su SAD spremne na takve „nuklearne” odluke? Nedavno je sukob između Vašingtona i Pjongjanga skoro gurnuo svet, ka nuklearnom ratu.
– Ne mislim. Setite se koliki je tada bio intenzitet strasti!
I na kraju krajeva, koliko se severnokorejski režim smatrao da nije ograničen nikakvim vrednostima savremenog sveta, već isključivo sopstvenim nacionalnim ambicijama.
Mnogi su smatrali da je rukovodstvo Severne Koreje spremno da upotrebi nuklearno oružje u svakom trenutku, demonstrirajući svoju snagu ograničenim nuklearnim udarom na američki brod “atol”, koji se nalazi u blizini teritorije Sjedinjenih Država ili čak, koji pripada Sjedinjenim Državama.
Na kraju krajeva, moglo je doći do slučajnog pogotka, pošto sve ove korejske rakete nisu bile baš kontrolisane.
Strasti su preplavile. Mnogi ozbiljni stručnjaci su čak predvideli: e, to je to, 2018. će doći do rata između DNRK i SAD. Pa šta?
Neverovatno, Tramp je brzo pustio da sve ide na kočnice.
Ovde se već može govoriti o doktrini ili strategiji Trampa, koji, ponašajući se kao veliki biznismen, prvo podiže ulog, zaoštrava pozicije stranaka, a zatim posle nekog vremena spušta napetost, izjavljuje mogućnost kompromisa.
U ovom trenutku se uspostavlja neka vrsta nove ravnoteže.
Ali već pod uslovima, koji su pogodniji za Sjedinjene Države nego ranije.
Dakle, takvi strašni scenariji se, naravno, mogu periodično pojavljivati u raznim medijima ali do 2029. ne treba očekivati nuklearni rat, ipak.
Ovde sam sklon da se složim sa zaključkom našeg izuzetnog stratega – načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova, koji je nedavno, odgovarajući na pitanja vojnih atašea, rekao da do 2050. godine ne vidi mogućnost rata velikih razmera.
Ovo je vrlo korektna i profesionalna ocena stvarnog stanja stvari. Verujte mi, u našem Generalštabu ima ljudi koji stalno analiziraju razne situacije i mogućnost upotrebe, bilo koje vrste oružja.
Uključujući i uzimanje u obzir napretka u razvoju pojedinih vrsta naoružanja, kao i promene i razvoja međunarodnih konfliktnih situacija.
Dakle, zaključak generala Gerasimova, po mom mišljenju, mnogo je bliži realnosti naše buduće stvarnosti nego radovi, koje vidimo na stranicama brojnih publikacija.
Borba.Info
