Borba Info Vesti
Pre dve godine Nikola Rađenović je na papir stavio trošak i dobrobit i shvatio da će za pet, najviše sedam godina, početi da zarađuje ako uloži novac i na kuću postavi solarene panele.
Zeleno finansiranje čine obveznice i zajmovi za projekte koji utiču na smanjenje emisije ugljen-dioksida i klimatskih promena.
Kod nas postoji gotovo deceniju, ali nije dovoljno razvijeno, pre svega zato što nisu postojali standardi na osnovu kojih bi finansijeri mogli da odrede koje projekte takvim zajmovima mogu i treba da podrže, a s druge strane, ni građani nisu znali za šta mogu da ih traže.
Pre dve godine Nikola Rađenović je na papir stavio trošak i dobrobit i shvatio da će za pet, najviše sedam godina, početi da zarađuje ako uloži novac i na kuću postavi solarene panele.
“Sama činjenica da imam kuću u kojoj ni jedan jedini dinar ne ide na struju i da ću dodati toplotno grejanje sa toplotnom pumpom koja takođe neće trošiti ni struju, ni biomasu, niti bilo šta slično, dovoljno govori o tome da svi imamo interes ali taj interes i tu percepciju treba ljudima približiti”, rekao je za RTS Nikola Rađenović, koji je ugradio solarne panele na porodičnu kuću.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
I tako je Nikola postao zeleni finansijer.
Mogu to da budu i kompanije, bitno je da se ulaže u projekte koji doprinose očuvanju prirode.
“Nudimo preko partnerskih institucija specijalne programe i za fizička lica i za mala i srednja preduzeća, dajemo određeni podsticaj finansijski nakon implementacije zelene investicije i ti podsticaji idu do 15 odsto za mala i srednja preduzeća i dvadeset odsto fizička lica”, kaže Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije za region Zapadnog Balkana i Istočnu Evropu.
Te povoljne kredite za zamenu prozora, izolaciju, efikasnije grejanje, građani mogu da dobiju preko banaka ili lizing kompanija.
Za šta sve može da se dobije zeleni zajam nedavno je standardizovano u Evropskoj uniji.
“Institut će već u oktobru objaviti ove standarde kao srpske i učiniti ih dostupnim zainteresovanim stranama u Republici Srbiji.
Potrudićemo se da predstavnici komisije za standarde u najkraćem mogućem roku objave ove standarde i na srpskom jeziku kako bismo olakšali njihovu primenu”, navela je Tatjana Bojanić, direktorka Instituta za standardizaciju.
Sekretarka komisije za zaštitu životne sredine Marina Donić navela je da će ti standardi u velikoj meri pomoći svim organizacijama da primene te zahteve i da svu svoju proizvodnju i svu svoju tehnologiju usmere u tom pravcu kako bi bila manja potrošnja prirodnih resursa, a što manje zagađenje životne sredine.
Uz kredite iz međunarodnih izvora, država Srbija bespovratno daje novac za popravljanje izolacije, postavljanje solarnih panela, zamenu drvenarije. Cilj je isti – ekološki zdravija sredina.
RTS
