Jesenji Krstovdan se posti tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. septembra slave Krstovdan, veliki praznik u znak sećanja na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Slavi se dvaput u toku godine, 18. januara i 27.septembra.
Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan.
U nekim selima održavaju se vašari.
Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar.
Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku sve do podneva, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.
Jesenji Krstovdan se posti tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.
Narodni običaji i verovanja
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama.
Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke.
Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.
U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima. – Što “ne skuva” avgust, “skuvaće” septembar.
– Kakav septembar, takav i mart. – Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita.
Ako je vedar, biće suvomrazice. Običaj je da se na Krstovdan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.
Stari običaj koji se vezuje za Krstovdan jeste noć uoči ovog praznika kada se ispunjava svaka želja, barem tako kažu…
U ponoć pogledajte u nebo, jasno i precizno zamislite želju, izgovorite je jasno i glasno, a ako je mila Bogu on će vam je i ispuniti.
Kurir.rs