Borba Info Vesti
Apsolutno fascinantno otkriće.
Rendgenskim pregledom drevne egipatske mumije Hor-Djehuti, koja se čuva u Nacionalnom muzeju u Varšavi, pokazalo se da je balsamovano telo pripadalo trudnici, a ne muškarcu, kako se ranije mislilo.
Ovo otkriće je prvi poznati slučaj mumifikacije trudne žene.
Praksa mumifikacije u starom Egiptu nastala je u pred-dinastičkom periodu i postepeno je postala široko rasprostranjena, što nam omogućava da do novih otkrića dođemo i danas.
Istovremeno, mnogi već poznati predmeti u muzejskim zbirkama nisu pomno proučavani ni desetinama i stotinama godina.
Nacionalni muzej u Varšavi čuva zbirku drevnih egipatskih mumija, koja je ranije bila izuzetno slabo proučavana.
Mumija Hor-Djehuti, koju je još 1826. godine Univerzitetu u Varšavi poklonio Jan Vezik-Rudzki, bila je na ovoj poziciji ali je 2015. započela velika studija u okviru projekta Varšavske mumije.
Tim naučnika sproveo je istraživanje o prethodno slabo proučenim eksponatima, a posebno je zanimala mumija Hor-Djehuti.
10 stvari koje morate znati o prvoj egipatskoj trudnoj mumiji u istoriji
1. Naučnici su počeli sa datiranjem i poreklom same mumije. Poređenje tehnologija mumifikacije, natpisi na kovčegu i poklopcu, prisustvo nekih artefakata ukazivalo je na to da su kovčeg i poklopac verovatno napravljeni u 1. veku pre nove ere.
2. Prema natpisima, pripadali su visokom zvaničniku iz Tebe. Arheolozi su sugerisali da je verovatno mesto sahrane bio Amenhotepov hram, a ne kraljevske grobnice Tebe ili Keopsova piramida, kako su mnogi prethodnici verovali.
3. Rendgenski snimci mumije pokazali su da su kovčeg i poklopac napravljeni za drugu osobu, a ne za mumiju doniranu univerzitetu.
4. Dugo je pol mumije bio definisan kao muški, uključujući i studiju sprovedenu 1990 -ih.
Međutim, podaci dobijeni savremenim metodama ukazuju na to da se radi o ženi.
5. Rendgenski pregled mumije pokazao je da je telo u celini veoma dobro očuvano, uprkos činjenici da je delimično oštećeno, verovatno od razbojnika.
6. Meka tkiva, uključujući unutrašnje organe (npr. Jezik), osušila su se, a mozak je uklonjen kroz nosnu šupljinu. Lobanjska šupljina ispunjena je sredstvom za balzamiranje.
Oči, nos i usta su ostavljeni prazni. Ruke, noge i trup pojedinačno su umotani u najmanje 10 slojeva zavoja.
Zavoji na gornjem delu grudi modelirani su prema ženskim grudima, sa malim, okruglim predmetima za simulaciju bradavica.
7. Iako je egipatska trudna mumija opljačkana, nekoliko artefakata ostalo je netaknuto, uključujući amajlije u obliku mumije-takozvana „Četiri Horusova sina“, kao i izuzetno redak artefakt iznad pupka u obliku tekstilnog prstena.
8. To je omogućilo naučnicima da zaključe da je telo pripadalo ženi visokog statusa, koja je živela u 1. veku pre nove ere.
Pol pojedinca potvrđen je prisustvom fetusa, dojke i ženskih genitalnih organa vidljivih na CT skeniranju.
9. Fetus je mumificiran sa majkom ali nije uklonjen. Obim glave mu je 25 centimetara, što je omogućilo istraživačima da procene njegovu starost na 26-30 nedelja.
Naučnici su skrenuli pažnju na činjenicu da fetus nije uklonjen iz materice, kao što je to bio slučaj sa srcem, plućima i drugim organima ali je bilo teško pronaći razlog za to.
10. Oni su sugerisali da bi se možda zagrobni život fetusa, prema verovanjima starih Egipćana, mogao dogoditi samo, ako je tamo otišao kao deo njegove majke.
S druge strane, balzamatori se možda nisu uplašili straha od oštećenja bebe ili tela njene majke.
Ovo otkriće je jedini poznati primer egipatske trudne mumije, kao i prva rendgenska slika takvog fetusa.
Ova mumija, prema arheolozima, otvoriće nove mogućnosti za proučavanje trudnoće u antici, uključujući i u kontekstu pogrebnih verovanja i običaja.
Borba.Info
