Borba Info Vesti
“Da Nikeziću, u septembru treba da vratimo 700 miliona dolara, pošto ste zadužili zemlju 2011. godine po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7,25 procenata na deset godina.”
Ministar finansija Siniša Mali odgovorio je na pismo, kako se izrazio, predstavnika kleptokratske poslovno-kvazipolitičke organizacije SSP Dušana Nikezića.
“Izdavanje državnih obveznica nije novo zaduživanje, već vraćanje vaših preskupih kredita pod neuporedivo boljim uslovima”, izjavio je ministar finansija.
Mali je objasnio da će konvencionalna obveznica biti iskorišćena za vraćanje starih, preskupih dugova, koje je ostavila upravo prethodna vlast u kojoj je učestvovao Dušan Nikezić kao državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Ministar je naveo je da će ta obveznica u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,05 procenata skoro u potpunosti biti iskorišćena za otplatu Nikezićeve obveznice i još jednom ponovio da to nije novo zaduživanje.
“Da Nikeziću, u septembru treba da vratimo 700 miliona dolara, pošto ste zadužili zemlju 2011. godine po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7,25 procenata na deset godina.
To je, između ostalog deo vaše zaostavštine, koju uprkos svim problemima koje nam je donela pandemija, sa kojom se uspešno borimo, sada rešavamo.
To je i ista ona cifra koju je vaš gazda Ðilas ‘zaradio’ dok je bio na vlasti”, rekao je Mali.
Dodao je kako se taj dug sada vraća pod neuporedivo boljim uslovima, jer postoji jasna razlika između prethodne i sadašnje vlasti.
“Mi imamo međunarodni kredibilitet, uvažavaju nas i ne nude preskupe zajmove kao vama.
Mi imamo novca u budžetu, nismo neodgovorni i bez pameti, poput vas da uzimamo skupe zajmove.
Uzeli ste preskup kredit sa zelenaškim kamatama kako bi pare završile na privatnom računu gazde Ðilasa.
Uostalom, da nemamo novca, stopa zaduživanja bi bila sedam puta veća, odnosno na istom nivou kao u vaše vreme.
Vraćamo dugove koji su sramota vas i vašeg gazde“, naveo je Mali.
On je istakao da se dugovi neće ostavljati generacijama koje dolaze, niti budućim vladama.
Mali je rekao da, poput odgovornih država koje vode računa o javnom novcu i Srbija danas razmišlja i sprema se da na vreme obezbedi dovoljnu likvidnost i sredstva za budućnost po još povoljnijim stopama na tržištu.
Istakao je i da je Srbija prva zemlja u regionu i jedina evropska zemlja van Evropske unije koja je emitovala zelenu evroobveznicu, čime je pokazala posvećenost ulaganju u zaštitu životne sredine.
“Mi, za razliku od vas, razmišljamo o budućnosti i činimo sve da građanima ove zemlje bude bolje.
Zato smo hrabro izašli na međunarodno tržište kapitala i ponudili svoju zelenu obveznicu, u vrednosti od jedne milijarde evra, iako je tražnja bila mnogo veća.
Zahvaljujući tome, kamatnu stopu na zelenoj obveznici smanjili smo za čak 20 procenata, u odnosu na početnu“, naveo je mali i dodao da je ostvarena rekordna istorijska kuponska stopa od 1,00 odsto.
Ministar finansija je objasnio da će sredstva od emitovane sedmogodišnje evroobveznice biti iskorišćena za ulaganje u ono u šta se decenijama nije ulagalo, niti su političari koji su vodili ovu zemlju uopšte razmišljali u tom smeru.
“Tako smo svedoci da iako u 21. veku, Ðilas i ekipa dok su vodili prestonicu, nisu razmišljali o projektima koji bi doprineli kvalitetu života, jer je najverovatnije profit bio bolji na izgradnji Pazl grada ili lažne replike Terazija.
Mi ćemo izgraditi vodovodnu i kanalizacionu mrežu u celoj zemlji, postrojenja za prečišćavanje vode za piće, za otpadne vode, za izgradnju metroa i moderne železnice…
Mi se, kao što vidite, bavimo zelenim projektima, a vi ste se bavili zelenašenjem“, rekao je Mali.
On je zaključio da bi većina građana, da može, vratila vreme kako bi sprečila posledice vladanja neizlečivog kleptomana Ðilasa i njegovih sledbenika.
Mali je objasnio da Srbija ima potrebe za velikim brojem ekoloških projekata, i da su u skladu sa tim i diversifikovani izvori finansiranja.
“Da, naravno da koristimo fondove Evropske unije i da uspešno u skladu sa tim sprovodimo ekološke projekte ali je građanima ove zemlje, zbog toga što ste je ostavili opustošenu, potrebno mnogo više. Zato nalazimo i nove izvore finansiranja.
Naravno da sredstvima iz jučerašnje emisije obveznica država ne finansira duplo ono što se već finansira iz grantova Evropske unije, već se finansiraju drugi projekti i drugi troškovi“, istakao je Mali.
