Borba Info Vesti
Procenjuje se da će odnos snaga u Državnoj dumi nakon izbora verovatno ostati nepromenjen.
U Rusiji su danas počeli trodnevni parlamentarni i regionalni izbori. Već prvog dana nastali su problemi.
Ruske vlasti saopštile su danas da su zabeležile hakerski napad na sistem za onlajn glasanje.
Prema navodima nadležnih, napadi su došli sa IP adresa u Sjedinjem Američkim Državama, Nemačkoj i Ukrajini.
Izbori za 450 poslanika Dume održavaju se od 17. do 19. septembra.
Poslanici se biraju na petogodišnji mandat po mešovitom izbornom sistemu: 225 poslanika bira se sa stranačkih lista i još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu.
Pored toga, devet ruskih regiona biraće guvernere, 39 regiona – zakonodavna tela, a birači u 11 gradova biraće novi sastav gradskih skupština.
Na izborima učestvuje 14 stranaka.
Procenjuje se da će odnos snaga u Državnoj dumi nakon izbora verovatno ostati nepromenjen.
Očekuje se da će Jedinstvena Rusija predsednika Vladimira Putina ostati najjača snaga, dok će ostale stranke koje su do sada bile zastupljene u Dumi – komunisti, desničarska populisticka LDPR i levičarska nacionalistička “Pravedna Rusija – za istinu”, takođe, ponovo ući u Dumu.
Ipak, moglo bi doći do velikih promena u vlasti.
Dok su, prema anketama, komunisti na oko 20 odsto podrške, vladajuća partija Vladimira Putina bori se sa istorijski niskim rezultatom.
Čak je i državni istraživački institut VZIOM uočio da je Jedinstvena Rusija u jednom trenutku skliznula ispod 30 odsto podrške.
Ipak, neposredno uoči izbora, njen konačni rezultat procenjen je na oko 42 procenta, ali i to bi bio pad za više od 10 procenata u odnosu na 2016. godinu.
Jedinstvena Rusija je na nezadovoljstvo birača odgovorila novim rukovodstvom.
Ta stranka prvi put ne nastupa sa partijskim liderom i bivšim premijerom Dmitrijem Medvedevom, već sa popularnim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe bi trebalo da privuče glasače.
Vladajuća partija očekuje i dodatne glasove od oko 600.000 građana na istoku Ukrajine u samoproglašenim proruskim republikama koji su dobili ruske pasoše i dozvoljeno im je da glasaju u susednim oblastima Rusije, kao i putem interneta.
Nekoliko nedelja pre izbora, bilo je i jednokratnih isplata za penzionere i takozvane “silovike”, što je u Rusiji izraz za one koji rade u vojsci, policiji i službama bezbednosti.
Zapadni mediji prenose da je sud u Moskvi zabranio internet-pretraživačima, američkom Guglu i ruskom Jandeksu, da u rezultatima pretrage povežu izraz “Pametno glasanje”, projekat opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji je u zatvoru.
Navaljni je poslednjih godina uspeo da zabeleži uspehe s akcijom “Pametno glasanje”, na primer 2019, na izborima za parlament grada Moskve: opozicioni kandidati osvojili su tada gotovo polovinu direktnih mesta, a kandidat Jedinstvene Rusije izgubio je od jednog komuniste.
Moskva je saopštila da poseduje neoborive dokaze za uplitanje SAD u pripreme i održavanje izbora za Državnu dumu.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je Vašington da se ne meša u unutrašnje poslove Rusije.
Prvi put od 1993. u Rusiji neće biti posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Zbog pandemije korone, Rusija je želela da pozove samo 60 posmatrača, a OEBS je nameravao da pošalje 500 i na kraju se odlučio protiv misije.
U najvećoj zemlji na svetu iz Evrope će izbore pratiti samo predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukupno pet osoba.
Tanjug
