Hoti je, odvojeno od Vučića, sa Amerikom potpisao da “Kosovo i Izrael pristaju na međusobno priznanje”.
„Razočaranost” predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog izraelskog priznanja Kosova je neopravdana i licemerna, jer je i on lično bio prisutan u Beloj kući prošle godine kada je potpisan takav sporazum, ocenjuju za Danas analitičari i opozicioni političari.
Kako ističu pojedini naši sagovornici , Vučićeva burna reakcija verovatno znači i da Srbija neće “preseliti” ambasadu u Jerusalim, što je takođe jedna od odredbi Vašingtonskog sporazuma.
Podsetimo, Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine postigli su septembra 2020. srpski predsednik i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Poslednju, šesnaestu tačku tog dokumenta, sa Sjedinjenim Državama su odvojeno zaključili Srbija i Kosovo.
„Razočaranost” predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog izraelskog priznanja Kosova je neopravdana i licemerna, jer je i on lično bio prisutan u Beloj kući prošle godine kada je potpisan takav sporazum, ocenjuju za Danas analitičari i opozicioni političari.
Kako ističu pojedini naši sagovornici , Vučićeva burna reakcija verovatno znači i da Srbija neće “preseliti” ambasadu u Jerusalim, što je takođe jedna od odredbi Vašingtonskog sporazuma.
Podsetimo, Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine postigli su septembra 2020. srpski predsednik i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Poslednju, šesnaestu tačku tog dokumenta, sa Sjedinjenim Državama su odvojeno zaključili Srbija i Kosovo.
Sudeći prema fotografijama sporazuma koje su dospele u javnost, a čiju verodostojnost niko od potpisnika nikada nije osporio, Vučić se potpisom obavezao da Srbija otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu do 20. septembra 2020. ali po svemu sudeći to još nije učinjeno, kao i da „prebaci“ svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021, što takođe nije ostvareno, i čemu se usprotivila EU.
Istom prilikom, Hoti je, odvojeno od Vučića, sa Amerikom potpisao da “Kosovo i Izrael pristaju na međusobno priznanje”.
Što se tiče pomenute kancelarije Privredne komore Srbije, i dalje se tvrdi da će ona ubrzo “početi s radom”, te da će pomoći privrednicima iz Izraela i Srbije da bolje sarađuju.
Diplomatski odnosi Kosova i Izraela formalno su uspostavljeni 1. februara ove godine.
Ambasada Kosova u Jerusalimu zvanično je otvorena 14. marta.
Komentarišući Vučićevo razočaranje u odluku Izraela da prizna Kosovo, Ognjen Gogić, politički analitičar iz Kosovske Mitrovice, navodi za naš list:
“Razoračavajuće je to što ni posle skoro godinu dana od samita u Beloj kući niko još uvek nije objasnio zašto se pitanje Izraela uopšte našlo u dokumentu koji je trebalo da uredi pitanje normalizacije ekonomskih odnosa Beograda i Prištine”.
– Srbija ne može da bude razočarana činom priznanja Kosova od strane Izraela jer se upravo sa tim saglasila potpisivanjem dokumenta iz Vašingtona.
Odredbama tog, prilično biraznog, dokumenta je bilo predviđeno da će se Kosovo i Izreal međusobno priznati, a da će zauzvrat Srbija premestiti svoju ambasadu u Jerusalim.
Srbija nije tražila, ili nije uspela da obezbedi, da se taj deo izostavi. Sada ne može da se žali zato što su Kosovo i Izrael učini ono što se od njih očekivali.
Srbija još uvek nije ispunila svoj deo pogodbe u vezi sa premeštanjem ambasade u Jerusalim, tako da bi pre Izrael mogao da kaže da je razočaran, poručuje Gogić.
Govoreći na istu temu, Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde i bivši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kaže za naš list: ”To je još jedno ruganje građanima Srbije i istini”.
– Razočaran je čovek koji je potpisao sporazum u Vašingtonu koji je omogućio da Srbija premesti ambasadu u Jerusalim, a da za uzvrat Izrael prizna Kosovo.
To je nezabeleženo u diplomatskoj istoriji.
Tako on sada može da se razočarava i što Belivuk (Veljko Belivuk, prim. novinarke) postoji, a režim ga je pravio i čuvao, što Srbiju vode nesposobni i korumpirani sa lažnim diplomama a on ih je postavio.
Ljudi koji sprovode najmračniji lopovski i autoritarni režim u Srbiji su kao razočarani stvarima, koje sami rade ovom narodu.
Pošto su počeli da očigledno i brutalno lažu, kao to da je Đilas zapalio Vinču, oni sad misle da će kroz kontrolisane medije moći i dalje da na brutalnoj laži obezbede mafiji da i dalje vlada.
Zato će sledeća godina doneti najvažniji izbor Srbije, mafija ili narod, poručuje Borko Stefanović.
A prema mišljenju Sande Rašković Ivić, potpredsednice Narodne stranke i bivše ambasadorke u Italiji: “Vučić je “kraljica drame””.
-Pre godinu dana kada je potpisan Vašingtonski sporazum najavljena je i obaveza priznanja Kosova od strane Izraela.
Ovo njegovo naprasno javno razočaranje služi dobijanju političkih poena u zemlji ali je istovremeno i dobra osnova za odustajanje od sulude ideje premeštanja naše ambasade u Jerusalim.
Dakle, dramatizacijom popravlja svoju tešku brljotinu, smatra Rašković Ivić.
Danas