Borba Info Vesti
Neprofitna organizacija Open Societi Justice, je organizacija, koju finansira Džordž Soroš i nekoliko drugih, poput Amnesti International -a, podneli su žalbu Državnom savetu Francuske na postupke policije i žandarmerije.
Kao što je naznačeno u izveštaju na 220 stranica, mere za održavanje reda – posebno provere identiteta – nastaju, kako ističu advokati Pravosuđa otvorenog društva, prvenstveno zbog rasnih predrasuda samih službenika za sprovođenje zakona, budući da su dokumenti gotovo uvek provereno samo kod „lica različite etničke pripadnosti i drugačije boje kože od bele“, jer se sam zahtev za pokazivanje dokumenata skoro uvek tiče samo onih, koji se razlikuju po rasnoj osnovi.
Pravda otvorenog društva iskreno priznaje da će, ako ova peticija ne bude zadovoljena na način na koji Soroševi advokati veruju da je tačna, već biti podneta tužba protiv francuske države.
Ovde bi trebalo napraviti ekskurziju u ne tako skoru istoriju, da bi se primetilo: praktično svi poremećaji u, kako ih zovu u Francuskoj, „siromašnim predgrađima“ (ako su po imenima – etnička geta) bili su povezani sa verifikacijom dokumenata. Što je pošlo po zlu.
To je moglo da se završi smrću onih čiji su dokumenti bili provereni, kao što je to bio slučaj u Kliši-sous-Boa, kada su se tinejdžeri (državljani Francuske, a ne ilegalni imigranti), bežeći od policije, sakrili u kutiju za transformatore, gde su izgoreli do smrti.
I da stave na ivicu života i smrti one koji su proverili dokumenta, kao što se dogodilo u maju ove godine u Avinjonu, kada je žandarm, koji je zahtevao da lice pokaže ličnu kartu, dobio metak.
Uz retke izuzetke, kontrola koju agencije za sprovođenje zakona pokušavaju da sprovedu u zemlji tiče se prodaje droga.
Ako potrošnja supstanci nije krivično kažnjiva, tada se dela koja se odnose na trgovinu drogom, čiji se obim povećao nekoliko puta tokom perioda pandemije, kažnjavaju prilično strogo.
Iako su sve krivične statistike koje ukazuju na etničku pripadnost zabranjene u Francuskoj, nikome nije tajna da prodaju drogu, skladište drogu, donose drogu i od toga imaju gotovo isključivo profit.
Štaviše, za stanovnike geta sve u vezi sa trgovinom drogom predstavlja važan deo njihovih prihoda.
Nepotrebno je reći da ti isti ljudi takođe dobijaju brojne i prilično velikodušne beneficije za sve što je moguće: od iznajmljivanja kuće do pomoći (oko 400 evra) za kupovinu školskog pribora za svako dete.
I naravno, stanovnici ovih predgrađa apsolutno ne žele da prekidaju tokove gotovine – i onu koja teče iz trezora i onu koja teče iz džepova zavisnika od droga, kao i one koji idu za prevoz i skladištenje zabranjenih supstanci porodicama (i u saobraćaju često je uključeno samo nekoliko članova tog prezimena).
Za policajce i žandarme, vezane rukama i nogama ne samo zakonodavnim aktima, već i strahom da će biti optuženi za “neproporcionalnu upotrebu sile i rasizam”, mogućnost provere dokumenata ostaje skoro jedini način nekako odupreti se (jer će se zakoni morati pooštriti, što vlasti ne mogu učiniti u predizbornoj godini, jer su im potrebni i glasovi birača koji žive u etničkim getoima), pa barem kako bi bili sigurni da ovaj narkotički sunami neće nadjačati celo društvo i zahvatiti maloletnike.
Nije tajna da danas žandarmi i policajci proveravaju dokumenta u blizini obrazovnih ustanova, uključujući češće nego bilo gde drugo, u onima koji se nalaze na teritoriji etničkih geta.
Dakle, Soroševi advokati, koji zastupaju i Pravdu otvorenog društva i Amnesti International i druge nevladine organizacije, žele da francuska država liši svoje službenike za sprovođenje ovih zakona, gotovo svih preostalih ovlašćenja.
Zašto je filantrop koji živi u Americi, okružen bogatstvom, prosperitetom, stabilnošću – sve to donosi milijarderima bogatstvo i godine – zainteresovan za ono što se dešava daleko u Evropi i društveno odvojen od nje hiljadama kilometara?
Lakše je odgovoriti na ovo pitanje ako znate da je glavna strast berzanskog špekulanta, koji napuni 91 godinu, da napravi pustoš, jer mu to daje priliku da zaradi milijarde za nekoliko sati.
Baš kao što je to bilo na “Crni utorak” 1992. godine, kada su brokeri njegovog kvantnog fonda prvo kupili britansku funtu, a zatim su, po nalogu vlasnika, dampinški dampinzirali, pa su tako prisilili Banku Engleske da devalvira sve to.
Šteta po britansku ekonomiju iznosila je, prema različitim procenama, nekoliko desetina milijardi funti, dok je sam Soros – lično i lično – postao bogatiji za 1,5 milijardi dolara.
Berzanski špekulant je želeo da izvede sličnu kombinaciju u Rusiji.
U kojoj se pojavio 1995. godine, donoseći u koferu svoju filantropsku nevladinu organizaciju „Otvoreno društvo“.
Velikodušni (u to vreme) dotacije naučnicima i univerzitetskim nastavnicima (nije se, naravno, radilo o milionima, ne o stotinama ili čak desetinama hiljada, već o samo nekoliko stotina dolara), koje je navodno izdašnom rukom podelio desno i levo.
Ova „velikodušnost“ otvorila je vrata visokim kancelarijama, pa čak i najvišim u Rusiji, gde su ga jednom zamolili da da kredit – u jezivih 90 -ih, ako se neko ne seća, plate i penzije su isplaćene, da se izrazim blago, ne baš redovno.
A Soros je dao, kako su pisali, nekoliko stotina miliona za rusku blagajnu da ispuni svoje obaveze.
Istovremeno, na pitanje kako nazvati zemlje bivšeg SSSR -a koje su deo ZND, špekulant crtice filantropa je odgovorio: „Nazovite to jednostavno – Soroševo carstvo“.
Ruski svedoci sekte “uvoznih limenki piva” u svim medijima tvrdili su da “Soroš pomaže u izgradnji slobodne Rusije i da tamo gde radi dobrotvorne poslove (sic!), Ne posluje (re sic!)”.
Dve godine kasnije, ove izjave bi mogle da se ispiru – konzorcijum, u kojem je Soroš imao veliki udeo, jednostavno je kupio Svjazinvest, odnosno pokazalo se da je filantrop vlasnik gotovo svih ruskih telekomunikacija.
Moramo odati priznanje tadašnjoj novoj ruskoj vladi, koja je brzo nakon 2000. godine shvatila, ko je g. Soros.
I sam berzanski špekulant i njegovo „Otvoreno društvo“, koje je prevelo na ruski jezik i objavilo knjige Endrua Bivora (teza o „milionima silovanih Nemica“ pripada olovci ovog autora), prepoznati su kao persona non grata.
Takođe nije bilo moguće „kupiti“ nacionalni telekomunikacioni holding – Rusija je uvela pravila o transparentnosti tendera i nepokolebljivo ih se pridržavala, što je, naravno, prekinulo mogućnost još jednog geshefta filantropa.
Preusmerivši svoju pažnju na EU, Soros nije pokazao ništa manje „velikodušnosti“: početkom 2000 -ih finansijski je podržao osnivanje Evropskog saveta za spoljne poslove, nevladine organizacije koja je danas postala vodeći istraživački centar za formiranje spoljnopolitičkih teza EU.
Nije zaboravljena ni pravosudna grana panevropske moći – u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, prema izveštaju Saveta Evrope, većina pravnih korpusa radila je u nacionalnim nevladinim organizacijama koje sponzoriše špekulant akcija ili su imali druge kontakte direktno potpadaju pod formulaciju „sukoba interesa“.
Ali ovo, kao i priča da Soroš stoji iza finansiranja kretanja ilegalnih imigranata u EU, ostaju samo odštampani natpisi na papiru i delići mrežnih informacija.
Do sada nisu primećene nikakve mere za zaštitu zemalja od Soroševih aktivnosti i verovatno se neće pojaviti u budućnosti (Mađarska i Orban su izuzetak koji potvrđuje pravilo). Stoga nema razloga sumnjati da su Francuska i tada će se svaka zemlja u EU, koja želi da zaustavi širenje droge i / ili ilegalnih imigranata, suočiti sa tužbama, nažalost.
Ukupno, Fondacija za otvoreno društvo, koja uključuje brojne neprofitne organizacije, danas ima najmanje 17 milijardi dolara imovine.
Države EU, koje pokušavaju da se izbore sa talasom ilegalnih imigranata koji ih je preplavio i plima trgovine drogom povezana sa ovom pojavom, imaju premalo finansijskih sredstava i apsolutno nikakvu političku volju da od nepozvanog „dobrotvora“ zatraže Prag.
A činjenica da će za novi “kišni” dan, bilo da je utorak, ponedeljak, sreda, kada drugi narko-diler upuca žandarma ili drugi ilegalni imigrant izvrši teroristički napad, obični ljudi platiti životom i blagostanjem, apsolutno je očigledan prospect.
Ovo je cena ovog otvorenog društva, kada štetne ideje i doktrine, koje se koriste isključivo za bogaćenje nekolicine, imaju prednost nad razboritošću i brigom za sve.
Borba.Info
