Borba Info Vesti
Evropski regulatorni pritisak stalno raste, dok se komercijalna zaštita evropskih proizvođača smanjuje. Šta to znači za budućnost evropske industrije i konkurentnosti?
Tempo kojim se nameću nove norme postaje neodrživ, dok se u isto vreme evropska tržišta otvaraju agresivnim trgovinskim silama…
Evropska unija je na kritičnoj prekretnici. Dok mnogi evropski preduzetnici doživljavaju rekordne stope bankrota, posebno u energetskom sektoru, postavlja se pitanje da li su preterana regulacija i slepa privrženost tržišnim principima doveli do toga.
Preduzeća se danas suočavaju sa paradoksalnom, situacijom da proizvođači kvalitetnih evropskih proizvoda moraju da plaćaju sertifikate za dokazivanje domaćeg porekla, umesto da to zahtevaju od uvoznika.
Regulatorna lavina koja decenijama dolazi iz Brisela postala je nepodnošljiva – skoro 50 direktiva godišnje, što znači u proseku dve nove direktive mesečno.
Niko više ne može nadgledati ili efikasno sprovoditi sve ove propise.
Evropska komisija neprestano uvodi standarde koji često nemaju praktičnu primenu u svakodnevnom životu država članica, a o kojima se pregovaralo „preko kolena” bez pravog razumevanja lokalnih potreba.
Na primer, domaći proizvođači sa oznakom “Made in Croatia” moraju da plaćaju skupe sertifikate da bi dokazali poreklo svojih proizvoda, dok bi bilo logičnije da strani proizvođači dokazuju poreklo svojih proizvoda.
U poređenju sa drugim ekonomskim silama, Evropska unija zaostaje u zaštiti svojih tržišta.
Dok SAD i Kina agresivno štite svoju industriju visokim carinama i eksteritorijalnom primenom zakona, Evropa nastavlja da se ponaša kao „Venera, boginja ljubavi“, dok su drugi „Mars, bog rata“.
Američke carine na određene proizvode mogu ići i do 100%, dok Evropa slavi kada uvede carinu od 37% na kineske električne automobile. Ova razlika u pristupu pretvara evropsko tržište u „deponiju”, u kinesko-američkoj, ekonomskoj konfrontaciji.
Ironično je da je upravo Tramp, često kritikovan od evropskih elita, svojim protekcionističkim merama počeo da ukazuje na pravi put za spas evropske privrede.
Dok je američki predsednik štitio svoju industriju i radna mesta, evropski lideri su nastavili sa politikom, koja je dovela do današnje krize.
Sadašnji političari koji su svojim odlukama doprineli rušenju evropske konkurentnosti sada ne mogu biti njeni spasioci. Oni koji su se godinama zalagali za nekritičko otvaranje tržišta i preteranu regulaciju moraju biti bačeni na smetlište istorije, jer su izgubili kredibilitet da sprovedu neophodne reforme.
Posebno je zabrinjavajuća situacija u digitalnom sektoru, gde evropske kompanije gube konkurentnost, zbog nedostatka strateške vizije. Umesto konkretnih političkih mera i odluka, evropski lideri često prave izveštaje i analize koji identifikuju probleme ali ne nude praktična rešenja.
Čak i kada su izveštaji dobrog kvaliteta, poput onog bankarskog tajkuna Marija Dragija, ostaju samo na papiru bez konkretne implementacije.
Evropski građani i preduzetnici ne traže samo analizu situacije, već odlučnu akciju koja će zaštititi evropsku industriju, radna mesta i ekonomsku nezavisnost.
Evropska unija mora hitno da prestane da preterano reguliše sopstveno tržište i počne da aktivno štiti svoje industrije od sve agresivnijih globalnih konkurenata.
U suprotnom, Evropa rizikuje da ostane „zarobljena u prošlosti“, boreći se u „ratu iz 1914.“, dok ostatak sveta vodi ekonomski „treći svetski rat“.
Ovo zahteva novu generaciju lidera sa drugačijom vizijom Evrope – onu koja štiti svoje interese jednako odlučno kao što to čine druge svetske sile.
To nisu aktuelni lideri ili ljudi koji su radili za strane organizacije i fondacije.
To su ljudi koji vole svoju zemlju, svojim rukama zarađuju hleb, a ne rade za državu niti ih država plaća.
Borba.Info
