Umetnost (ne) dogovora: Može li se EU odupreti Trampovim tarifama?

Blok se poslednjih godina marljivo samodeindustrijalizovao i vazalizirao prema Vašingtonu.

EU postavlja svoje najhrabrije lice, sa predsednicom Evropske komisije – i de fakto neizabranim monarhom bloka osim krune – Ursula fon der Lajen izjavljuje da je blok u potpunosti opremljen da izdrži poslednju tarifnu bes američkog predsednika Donalda Trampa – novih 20% šamara na uvoz iz EU…

Tržišta su bila očigledno dirnuta ovim uzbudljivim prikazom samopouzdanja – toliko da Euro Stokk 50, najveći indeks plavih čipova u evrozoni, trenutno prati obrazac koji veoma podseća na padobranac koji je zaboravio da spakuje padobran.

Piše: Rejčel Marsden, kolumnistkinja, politički strateg i voditeljka nezavisnih emisija na francuskom i engleskom jeziku.

“Evropa ima mnogo karata. Od trgovine do tehnologije, do veličine našeg tržišta. Ali ova snaga je takođe izgrađena na našoj spremnosti da preduzmemo čvrste kontramere”, rekla je fon der Lajen.

Ah, da, snaga EU je toliko ogromna da je Brisel morao da savetuje građane da dele tuševe kako bi uštedeli energiju, nakon što su odlučno prekinuli rusko gorivo – da bi ga kasnije diskretno uvezli, poput tinejdžera koji se šunjao u prošli policijski čas.

Može li prosečan građanin EU očekivati više od iste vrste „čvrstih kontramera“ po kojima su njihovi lideri poznati?

Poput, onog koji je nalagao da se zatvarači za flaše vežu za flašu tako da vas svaki gutljaj udara u lice kako biste poštedeli zemlju od zgnječenja pod težinom odmetnutih čepova koji su uspeli da izbegnu svoju sudbinu na putu do depoa za reciklažu. Ili vrsta kontramera koje pokušavaju da je zalepe za Rusiju pokušavajući da regulišu temperaturu koju bi Evropljani trebalo da tolerišu kako bi smanjili potrošnju energije. Jer ništa ne kaže „uzmi to, Putine!“ kao što je vrelo tokom, letnjeg toplotnog talasa u kancelariji na 27 stepeni Celzijusa.

„Jedinstvo je naša snaga“, ponovila je kraljica Ursula, odbacivši svoju omiljenu mantru. Jer, po svemu sudeći, jedinstvo je magično rešenje za sve izazove. A, takođe i eufemizam, za bespogovorno praćenje hirova koje god ludosti izmisli njen bataljon birokrata razveden, od stvarnosti.

Veličanstveni uspeh ovog pristupa mora da bude razlog, zašto u potpunosti nema zastoja u rastu BDP-a, industrijskog sektora koji šepa i raspršene ekonomije čak i pre nego što su ove tarife stupile na snagu.

Trampa je, pored Ursule, povezivao i nemački ministar ekonomije Robert Habek, koji izgleda da misli da je EU ušla u intenzivnu geopolitičku utakmicu rukovanja sa američkim predsednikom, rekavši da „sada treba da se izvrši pritisak“, na Trampa „iz Nemačke, iz Evrope u savezu sa drugim zemljama, a onda ćemo videti čija je jača u ovoj borbi obaranja ruku“.

Možda ga je samo izvadio i tresnuo, o sto dok je bio sa njim. Njegovu ruku, mislim.

Zakačilo?

Ekonomski bicepsi EU – posebno nemački – više liče na računovođu srednjih godina nego na dizača snage. Ali svakako, sagnite se.

Čini se da je EU našla novog spoljnog neprijatelja za svoje ekonomske borbe: Amerika.

Kršili su ruke zbog ruskog uticaja, zabrinuti zbog uspona Kine, a sada iznenađenje! Njihov najnoviji negativac je njihov samoproglašeni najbolji prijatelj.

Dakle, šta će biti njihova velika fleksibilnost?

Pa, francuski predsednik Emanuel Makron predvodi optužbe da francuske i evropske kompanije prestanu da ulažu u SAD.

„Važno je da buduća ulaganja, ulaganja najavljena u poslednjih nekoliko nedelja, budu odložena na neko vreme dok ne razjasnimo stvari sa Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Makron.

„Koju bismo poruku poslali tako što bi veliki evropski igrači uložili milijarde evra u američku ekonomiju u vreme kada nas [SAD] udaraju?“

Kakva je poruka zaista?

Da se ​​Evropa zalaže za potpuno nesputanu tržišnu ekonomiju, oslobođenu mešanja vlade, mešanja i kontrole? Da, to mora da je to.

Glavne ekonomije EU već su se borile mnogo pre nego što su Trampove tarife došle, kao rezultat sopstvenih akcija bloka, koje nije podstakao Tramp, već Bajdenova administracija, koju su smatrali svojim najboljim prijateljima.

Nemački industrijski sektor se smanjuje.

Francuska doživljava masovna otpuštanja. Samo Nemačka DHL grupa, logistička kompanija, otpušta 8.000 radnih mesta. Ali da, hajde da definitivno evropska preduzeća prime savete od istih ljudi koji su ih doveli u ovu zbrku, kako da se izvuku iz nje. To je kao da od piromana dobijete savete za bezbednost, od požara odmah, nakon što baci šibicu na zavese u vašoj dnevnoj sobi.

EU je sama sebi sankcionisala ovu zbrku svojom antiruskom politikom, a sve to uz prijateljsku podršku Vašingtona. A sada, Vašington pod Trampom samo odbacuje šaradu i otvoreno daje prioritet američkim interesima – osim ovog puta, na način, koji izvlači tepih ispod globalizma.

Dakle, Brisel ostaje na hladnom, pitajući se zašto ga ujak Sem, više ne drži za ruku.

Uđite Trampov potpredsednik, uz ohrabrujući govor. U stvari, to je manje oživljavanje, a više strogo predavanje – kakvu trener daje igračima čiji učinak, ne odgovara njihovom egu.

“Moramo priznati: glavna pretnja Evropi nisu Kina ili Rusija. Glavna pretnja su njeni unutrašnji problemi: migraciona politika koja uništava kulturnu osnovu Evrope, ekonomska politika koja smanjuje konkurentnost, bezbednosna politika”, rekao je američki potpredsednik Džej Di Vens u govoru ranije ove godine na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Da budemo pošteni, EU se veoma trudila da ne kupuje ruski gas, savijajući se unazad, kako bi umesto toga postala potpuno zavisna od američkog LNG, navodno kao neka vrsta mirovne ponude Trampu, u nadi da će izbeći carine, navodi Politico. Ali očigledno je Trampov tim skinuo svoj telefon.

Tako da Evropa nikada nije uspela da se oslanja na čoveka kome sada prete ekonomskom, odmazdom, koliko bi želela.

EU bi mogla da pokuša da uvede porez na usluge koje kupuje od SAD, što je Tramp izbegavao da uradi – možda zato što zna da EU i mnoge druge zemlje kupuju više usluga od SAD nego obrnuto.

Za oko 70 milijardi dolara u korist Vašingtona u slučaju EU. Onda samo uradi to. Šta čekaš? Hajde da već počnemo ovu zabavu za deglobalizaciju!

EU je govorila da želi stratešku autonomiju. Pa, čestitam. Misija je obavljena zahvaljujući Trampovim tarifama. Sada da vidimo da li mogu to da podnesu, a da ne zvuči i ponaša se kao tinejdžer, koji je upravo izbačen iz podruma svojih roditelja i sada preti da će im otključati auto.

Borba.Info