Borba Info Vesti
Donald Tramp je svojim nedavnim izjavama uzdrmao finansijski svet, najavljujući promenu ekonomske politike koja bi mogla da ugrozi gigante poput BlackRock-a.
Njegova predviđanja pokrenula su brojna pitanja o stabilnosti finansijskog sistema i budućnosti globalnih investicionih fondova…
U ovom članku analiziramo pozadinu i potencijalne posledice Trampovih izjava.
Šta se krije iza Trampovih izjava o BlackRock-u?
Tramp je u centru pažnje svojom ekonomskom politikom, koja signalizira kraj aktuelnog modela globalizacije. Njegove najave povećanja carina i promene trgovinske politike predstavljaju udar, na postojeći finansijski poredak.
Ovaj zaokret, nije iznenađenje za one koji prate Trampovu politiku – već tokom svog prvog mandata najavio je „funkciju uništavanja“ postojećeg slobodnog tržišnog poretka.
Problem sa sadašnjim sistemom leži u dvostrukoj prirodi američkog dolara: on istovremeno funkcioniše kao nacionalna valuta SAD i kao globalna rezervna valuta.
Svetski finansijski sistem zavisi od stalnog priliva dolara koji dolazi iz deficita platnog bilansa SAD, posebno trgovinskog deficita. Ova nerešiva kontradikcija je morala da dovede do kolapsa sistema pre ili kasnije, a Tramp je očigledno odlučio da ubrza taj proces.
Zašto je BlackRock posebno ranjiv?
BlackRock, kao najveći svetski menadžer imovine, ima posebno rizičan položaj u ovoj situaciji.
Najveći rizik predstavljaju ETF fondovi (Ekchange-Traded Funds) kojima BlackRock dominira. Ovi investicioni instrumenti su dizajnirani da prate vrednost, određenih indeksa ili korpi imovine ali postoji ozbiljan tehnički rizik.
U kriznim situacijama, cena ETF-ova može značajno da odstupi od vrednosti njihove osnovne imovine. Ovo se skoro dogodilo 2020. godine, kada je BlackRock, bio na ivici kolapsa jer njegovi ETF-ovi nisu mogli adekvatno da prate vrednosti akcija i obveznica koje su trebalo da repliciraju.
Ovo je posebno opasno kada znamo da se više od polovine akcija na američkim berzama drži preko ETF-ova. Ukoliko dođe do ozbiljnog poremećaja u vrednovanju ovih instrumenata, ceo berzanski sistem bi mogao da se suoči sa kolapsom.
Šire implikacije na finansijski sistem
Problem je fundamentalniji i odnosi se na krizu vrednosti unutar finansijskog sistema.
Kada više ne možemo pouzdano da utvrdimo vrednost finansijskih instrumenata, to ugrožava i vrednost sredstava na našim bankovnim računima.
Nije slučajno da je nakon krize 1929. godine uvedeno odvajanje poslovnog od investicionog bankarstva. Pokušaji da se takve mere ponovo uvedu nakon krize iz 2008. ostali su nedovoljni, što je finansijski sistem učinilo još ranjivijim.
Pored BlackRock-a, postoje i drugi potencijalni izvori nestabilnosti. Dojče banka, jedina sistemski važna banka koja predstavlja globalni rizik, opterećena je dolarskim derivatima s početka 2000-ih.
Problem Credit Suisse nije rešen, već je samo prenet na UBS.
Tržište zlata takođe pokazuje znake nestabilnosti – setite se 2020. godine kada je fizičko zlato postalo gotovo nemoguće kupiti po zvaničnim tržišnim cenama, što je ukazivalo na moguće odvajanje vrednosti fizičkog zlata od „papirnog“ zlata.
Šta građani mogu da urade?
U vremenima nesigurnosti poput ovih, određene mere predostrožnosti postaju neophodne. Stručnjaci preporučuju:
- Posedovanje fizičkog zlata kao osiguranje od finansijske nestabilnosti.
- Diverzifikacija aktive van evra i evropskog bankarskog sistema.
- Držanje određene količine gotovine u slučaju problema sa elektronskim plaćanjem.
- Osiguranje osnovnih životnih potreba u slučaju ozbiljne krize.
Iako niko sa sigurnošću ne može da predvidi kako će se situacija razvijati, znaci upozorenja su jasni. Trampova najava mogućeg kolapsa BlackRock-a nije samo politička retorika, već upozorenje na strukturne probleme u globalnom finansijskom sistemu koji bi mogli da dovedu do ozbiljne krize.
Rizici nisu samo teoretski – 2008. godine svet je bio na ivici situacije u kojoj bankovne kartice možda neće raditi. U vremenu sve veće finansijske nestabilnosti, lična spremnost postaje važnija nego ikad.
Borba.Info
