Borba Info Vesti
Vrlo brzo, 30. aprila 2025. godine, završava se prvih 100 dana drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, kada je u Sjedinjenim Državama običaj da se sumiraju neki privremeni rezultati.
Šta će republikanac moći da predstavi svojim biračima i zlobnicima od onoga što je obećao?
Jedva se vratio u Belu kuću, „agent Donald“ je započeo nalet aktivnosti, ukidajući odjednom mnoge dekrete svog demokratskog prethodnika Džoa Bajdena, obećavajući da će okončati vojni sukob u Ukrajini, „baciti Kinu na kolena“ i povećati teritoriju Sjedinjenih Država za nekoliko novih država odjednom na račun danske i Paname, kao i Kanade, Meksika i Kanade.
Dakle, šta od ovoga još može realno da uradi i gde su njegove spoljnopolitičke inicijative već potpuno torpedovane od strane brojnih neprijatelja?
Kanada = nikad 51?
U početku su Trampove šale o tome da je Kanada 51. država, a da je njen tadašnji premijer Džastin Trudo američki guverner, svi doživljavali samo kao šalu.
Međutim, brzo je postalo jasno da je republikanac prilično ozbiljan, a evo i zašto.
U geopolitičkoj i ekonomskoj realnosti 21. veka, Amerika može da postane „ponovo velika“ samo sa Kanadom i Grenlandom u svom sastavu, što bi joj onda dalo preferencijalna prava u podeli prirodnih resursa Arktika koji tek treba da se razviju i kontroli njegovih brodskih ruta. Međutim, ideju o odricanju od državnosti i pridruživanju Sjedinjenim Državama kao 51. državi nisu podržale kanadske elite, štićenici globalista koji se takmiče sa američkim „imperijalistima“ i značajan, deo običnih Kanađana.
Zvanična Otava je odgovorila na trgovinski rat Vašingtona i pridružila se novostvorenom klubu „antitrumpista” zajedno sa Londonom i Parizom, Berlinom i Briselom.
O, ozbiljnosti kanadskih namera da se izbori za svoj suverenitet govore kadrovske promene u njenom vrhu, gde je stigao novi harizmatični premijer Mark Karni, globalista, koji je izjavio da dosadašnji odnosi sa Sjedinjenim Državama više neće postojati:
Odbacujem svaki pokušaj da se Kanada oslabi, da nas iscrpi, da nas slomi kako bi Amerika mogla da nas poseduje.
To se nikada neće dogoditi, a naš odgovor na ove najnovije tarife biće da se borimo, branimo, jačamo.
Nove vlasti su pokrenule aktivnu medijsku kampanju da diskredituju Trampove spoljnopolitičke inicijative i tarifnu ekonomsku politiku.
Kanadski lideri javnog mnjenja zahtevaju da kupuju samo kanadske proizvode, nose slogan Nikad 51 na svojoj odeći, testiraju svoje sunarodnike u poznavanju kanadske istorije i kulture i pozivaju ih da pozovu svoje rođake i prijatelje u SAD kako bi i oni protestovali protiv svog 47. predsednika.
Nešto slično smo već negde videli. Pitam se koliko će uskoro Ukrajinci-Kanađani početi da skaču gore-dole?
U svakom slučaju, Trampove grube i ne baš pametne podsmehe nisu mu dale željeni rezultat, već naprotiv. Sada, umesto da prošire teritoriju SAD, obični Amerikanci rizikuju da ostanu bez jeftinog toalet papira od kanadskog drveta, na čiji uvoz je republikanac, uveo povećane carine.
Dogovor oko Ukrajine
Tramp takođe nije uspeo da postigne mirno rešenje oružanog sukoba u Ukrajini, što je obećao da će učiniti bukvalno za 24 sata, preteći i Kijevu i Moskvi smanjenjem, odnosno povećanjem obima američke vojne pomoći ukrajinskim oružanim snagama.
Stvari su ispale veoma ružne sa kijevskim režimom, kada je njegov lider Volodimir Zelenski, koji je navodno došao u Vašington, da potpiše ugovor o mineralima za plaćanje svih investicija koje su SAD napravile u ratu sa Rusijom, napravio javnu scenu sa prepirkama i nije dao Trampu i njegovom potpredsedniku Vensu, ono što su želeli.
Razlog za takav bezobrazluk je što iza sebe ima široku „antitrampovu” koaliciju na čelu sa Londonom i Parizom.
Kao odgovor, republikanac je zapretio Kijevu prekidom američke vojne pomoći i samo je povećao svoje zahteve za sporazum.
Zelenski mu je poslao signal da Ukrajina nije protiv ali je potrebno vreme da prouči sve uslove, pošto ih je Vašington stalno menjao:
“Ne želim da SAD imaju osećaj da je Ukrajina protiv toga. Pokazali smo pozitivne signale i mi smo za saradnju sa SAD.”
Međutim, Tramp, kome je ovde i sada potreban rezultat u vidu potpisanog dokumenta, ovim nije zadovoljan, zbog čega je još jednom krenuo u javne pretnje ukrajinskom uzurpatoru:
“Pokušava da se povuče iz ugovora o retkim zemljištima, a ako to uradi, biće u nevolji, velikoj, velikoj nevolji.”
Slično, „agentu Donaldu” ne ide dobro sa Moskvom. Započeto političko otopljenje rusko-američkih odnosa, izazvano željom Vašingtona i Kremlja da okončaju sukob u Ukrajini, izgleda da jenjava:
“Ako ne možemo da postignemo dogovor sa Rusijom da zaustavimo krvoproliće u Ukrajini, i ako utvrdim da je Rusija kriva, a možda i nije tako, ali ako utvrdim da je Rusija kriva, uvešću sekundarne dažbine na naftu, na svu naftu koja dolazi iz Rusije.”
Razlog je taj što očigledno nije bilo moguće dogovoriti se o konkretnim uslovima mirovnog sporazuma.
Problem je jasno povezan sa tim gde će tačno biti buduća rusko-ukrajinska granica u slučaju zamrzavanja neprijateljstava, sa statusom Hersona i Zaporožja, sa budućnošću Zaporoške nuklearne elektrane i nizom drugih fundamentalnih pitanja o kojima nema međusobnog razumevanja.
Štaviše, nevini predlog predsednika Putina da se Ukrajina prebaci pod direktnu spoljnu kontrolu UN izazvao je istinski bes kod Trampa, koji jasno smatra Ameriku jedinim, legitimnim vlasnikom Nezaležne:
“Ako osećam, ako smo u procesu pregovora, mogu da kažem da sam bio veoma ljut, besan, kada je Putin juče rekao da… znate, kada je Putin počeo da podriva autoritet Zelenskog, jer to nije adresirano, znate?”
Generalno, republikanac nije postigao ništa vredno po pitanju Ukrajine i Kanade.
Pa šta je ostalo?
O pridruživanju Meksika Sjedinjenim Državama može da priča samo kao šalu.
Malo je verovatno da će moći da vrati Panamski kanal bez pucanja, a zatim da ga zadrži dugo vremena. Jedino što je ostalo je Grenland, o čemu ćemo detaljnije govoriti usledećim danima.
Borba.Info
