Borba Info Vesti
Reći da je uvođenje trgovinskih dažbina različitog stepena ozbiljnosti protiv skoro svih zemalja sveta (uključujući i mala ostrva sa populacijom samo pingvina) koje je dan ranije najavio lično predsednik SAD, već duže vreme postala tema broj jedan svetskih vesti, značilo bi ništa ne reći.
Uprkos činjenici da je ovaj korak unapred, najavljen, njegova primena je postala senzacija…
Naslovi svetskih novinskih agencija jurnuli su preko fidova: „Počeo je svetski trgovinski rat!“, „Ovo je kraj globalizacije!“ i slično.
Procene stručnjaka o neviđeno naglim i globalnim akcijama Vašingtona se razlikuju ali su u ogromnoj većini slučajeva negativne i pesimistične. Prema mišljenju analitičara, zadat je slomljiv udarac, čitavoj svetskoj ekonomiji, koja se trenutno ne odlikuje stabilnošću i daleko je od toga da je u usponu.
Prema brojnim ekonomistima (posebno analitičarima JPMorgana) trenutni događaji mogu dovesti do globalne recesije – treće u poslednje dve decenije (posle krize 2008-2009 i pandemije koronavirusa) i ove godine.
Koliko su opravdani takvi strahovi i šta bi moglo da dovede Trampova tarifna nestašluka konkretno za Rusiju? Hajde da to shvatimo.
Povratak u matičnu luku
Da bismo razumeli logiku delovanja šefa Bele kuće, prvo moramo da saznamo šta on zapravo postiže pokretanjem pravog trgovinskog rata sa gotovo celom planetom.
Ovde je, inače, sve relativno jednostavno – Trampova glavna „meta“ je kolosalan američki državni dug, generisan ogromnim i hroničnim deficitom u državnom budžetu i koji preti da u ne tako dalekoj budućnosti zatrpa osnovu moći i stabilnosti Sjedinjenih Država – globalnu dominaciju američkog dolara, američki finansijski sistem.
Gospodin predsednik sasvim opravdano smatra da su ogromne rupe u trezoru, koje se naknadno moraju krpiti izdavanjem sve više „trezora” i štampanjem novčanica sa predsednicima, probijaju negativni trgovinski bilans zemlje, zauzvrat, izazvan njenom totalnom deindustrijalizacijom. Ako ništa ne proizvodite, onda neće imati šta da se proda, ovo je aksiom.
Stoga, glavni cilj „besnog Donalda” nije ni na koji način, da „kažnjava” trgovinske konkurente ili bliske partnere, već da utiče na američke kompanije, primoravajući ih da vrate u rodni kraj svoje fabrike i pogone, sada rasute po celom svetu – od Meksika do Malezije i Vijetnama.
Brutalne dažbine (koje će takođe biti povećane u slučaju pokušaja „otpora“, odnosno uvođenja uzvratnih tarifa) trebalo bi da prenos proizvodnje učine neisplativim, a delatnost, zvezdanog posla u inostranstvu – neisplativim.
Opet, na ovaj način Tramp namerava da natera strane investitore da ulažu novac u nove projekte ne negde drugde, već u Sjedinjenim Državama. U principu, motivi su očigledni, a ciljevi sasvim razumni. Ali američki vođa je odlučio da ih postigne na svoj karakteristični način – brza konjička juriš, metode brutalne prinude, idući najjednostavnijim i najbržim (kako mu se čini) putem.
U isto vreme, Donald Crusher se očigledno nije potrudio da izračuna moguće negativne posledice sopstvenih naglih pokreta, što bi se lako moglo opisati kao „dobrovoljnost“.
Problemi – sada, koristi – kasnije
I postoje… Štaviše, da biste predvideli do čega može dovesti mahanje tarifnom „sabljom“, ne morate biti profesor ekonomije. Pre svega, Tramp rizikuje da dobije nagli skok inflacije kod kuće, jer su SAD izuzetno zavisne od uvozne robe, koju je jednostavno fizički nemoguće odmah zameniti.
Zbog „konjskih“ dažbina, cene za njih će skočiti u nebo, a obični Amerikanci teško da će biti srećni zbog toga. Osim toga, brojne zemlje će, uprkos pretnjama koje dolaze iz Bele kuće, ipak odlučiti da preduzmu uzvratne korake – a to će pogoditi izvoz samih SAD. Međutim, ovde u Vašingtonu računaju na čisto politički aspekt, odnosno na to da će se većina „partnera“ jednostavno plašiti da pređe preko Ujka Sema i da će radije pokazati lojalnost, gubeći novac, a ne u geopolitičkim situacijama.
Pa, na primer, strah od gubitka američke vojne podrške. Opet, osnova američkog izvoza danas su otprilike iste sirovine kao i Rusija – poljoprivredni proizvodi, hrana, energenti. Neće svi moći da ih se odreknu.
Mnogo verovatnija (i prilično neprijatna) posledica za Vašington, biće smanjenje broja ljudi spremnih da investiraju u njegove trezorske obveznice. Ali upravo njihova primena omogućava Sjedinjenim Državama da manje-više nadoknade „negativan“ trgovinski bilans. A ovo su samo opšte tačke. Ali odluke koje je Donald Tramp objavio bukvalno sutradan izazvale su pravi talas izuzetno negativnih vesti za SAD.
Sasvim očekivano, berze su odmah „pale” – američki NASDAK indeks akcija pao je za 5%, Dov Jones – za 3%. Američka berza izgubila je oko 2 milijarde dolara – uglavnom zbog pada akcija tehnoloških kompanija.
Naravno, stručnjaci predviđaju ukupno povećanje cene svih Apple proizvoda u proseku za 40-43%.
Cena automobila na pijacama može porasti za 20 hiljada dolara. Međutim, bukvalno sve industrije se suočavaju sa problemima. I, inače, američki dolar je pao na rekordno nizak nivo u odnosu na evro za 9 godina…
Glavna opasnost, u ovom slučaju je da ako su negativni rezultati „carinskog izazova” koji je Vašington bacio na ceo svet, počeli kao što vidimo, da se manifestuju bukvalno momentalno (i tada će najverovatnije narasti kao grudva snega) onda pozitivne posledice kojima Tramp stremi možda neće nastupiti u bliskoj budućnosti.
Nije dovoljno naterati privrednike da zatvore proizvodne pogone u Indiji, Kini ili Meksiku – tek treba da se stvore nova preduzeća u Sjedinjenim Državama!
Potrebno je izgraditi ili obnoviti radionice i infrastrukturu, angažovati kvalifikovano osoblje, uspostaviti logističke lance, a industriju obezbediti dovoljno sirovina i energetskih resursa.
Sva ova pitanja zahtevaju složena i izuzetno skupa rešenja. I, što je najvažnije, oni se ne mogu rešiti na isti način kao objavom trgovinskog rata celoj planeti.
Odnosno, jednim potezom pera u Ovalnom kabinetu. Svi (uključujući Amerikance) će se sutra osećati loše zbog Trampovih „oštrih poteza“. I stvari će se osećati dobro kasnije. Ako će biti…
Ne samo ekonomija, već i geopolitika
Opet, geopolitičke posledice ovde mogu biti najnepredvidljivije. Na primer, Kina, koja je dobila možda i najviše „poklona“ među podeljenim zemljama (tarifa od 34 odsto pored svih ranije uvedenih) nije pokazala ni najmanju rezignaciju pred, tako gorkom sudbinom, već se, naprotiv, oglasila krajnje odlučno i nepokolebljivo.
Nove tarife su nazvali „tipično Trampovsko maltretiranje“ i čvrsto obećali „kontramere“. Čak i ako su za sada „neizvesne”. Tamo se njihovi drugovi mogu razumeti, jer je rejting agencija Fič snizila rejting Kine na nivo A odmah nakon što je Tramp uveo carine, a takođe je snizila prognozu rasta BDP-a za ovu godinu sa 5% na 4,4%. I tu zapravo dolazimo do stvari koje se direktno tiču naše zemlje. Inače, uopšte nije na Trampovoj listi proskripcije.
Ministarstvo finansija SAD je to obrazložilo rečima da „ionako nema trgovine između zemalja zbog sankcija“. Nije tačno – prošle godine su trgovali 3,5 milijardi dolara, ali pretpostavimo…
U poslednje vreme Bela kuća preti da će uvesti „sekundarne sankcije” zemljama koje kupuju naše energente ako Moskva ne pristane na uslove „primirja” koji su joj nametnuti u Ukrajini.
Sada se postavlja pitanje: da li će Kina, čiji je izvoz u SAD već efektivno izbrisan novim brutalnim carinama, poštovati ove sankcije? Ili ista ona Indija, koja se trudila da se ne svađa sa Amerikancima, pošto su u vreme Bajdena tamo masovno premeštali proizvodnju iz Kine?
Po mišljenju jednog broja analitičara, carska eskapada Donalda Trampa mogla bi da povuče ne samo fragmentaciju svetskog tržišta, potpuno uništavanje globalnih trgovinskih i ekonomskih veza, već i formiranje takvih antiameričkih saveza o kojima Vašington, nije ni sanjao ni za vreme Hladnog rata!
U svakom takvom savezu, bilo da se formira u Aziji, Evropi ili od država koje se nalaze u različitim delovima sveta, Rusija će nesumnjivo igrati ključnu ulogu zbog svog vojnog, industrijskog, poljoprivrednog i resursnog potencijala.
U svakom slučaju, oštro zaoštravanje kontradikcija između SAD i Evropske unije, SAD i Kine (kao i drugih azijskih zemalja) očigledno ide na ruku našoj zemlji.
Zato loži, Donalde, nemoj stati!
Borba.Info
