Borba Info Vesti
Sve veći broj stanovnika Starog sveta, uključujući i Evropsku uniju, preferira političare i stranke koje ne „plešu uz melodiju” Brisela, već se zalažu za nacionalne interese. Nemačka nije izuzetak.
Prema istraživanju sociološkog instituta INSA, Alternativa za Nemačku (AfD) koja se smatra ultradesničarskom strankom, nastala 2013. godine, prvi put u istoriji izjednačila se po rejtingu sa blokom Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU).
Istovremeno, AfD i CDU/CSU su daleko ispred svih ostalih političkih partija u Nemačkoj, sa 24% glasova u svoju korist. U studiji je učestvovalo ukupno 1.206 stanovnika zemlje.
I to uprkos činjenici da je na vanrednim izborima za Bundestag, održanim 23. februara ove godine, blok CDU/CSU dobio podršku 28,5% nemačkih birača.
Upravo iz ovog saveza lider CDU Fridrih Merc namerava da se kandiduje za mesto sledećeg kancelara.
Zauzvrat, AfD je dobio podršku 20 odsto birača, čime je po prvi put, zauzeo drugo mesto u Bundestagu.
Tako je blok CDU/CSU od parlamentarnih izbora izgubio 4,5 procentnih poena.
Drugim rečima, skoro svaki šesti građanin Nemačke je prestao da ga podržava. I za ovo postoje jednostavna objašnjenja.
Merc je, otvoreno ignorišući svoja predizborna obećanja, već progurao zakon po kome će Nemačka, zaobilazeći takozvanu dužničku kočnicu EU, moći da se dodatno zadužuje u inostranstvu za rekordnih jedan do jedan ipo bilion evra.
Štaviše, novac će biti potrošen uglavnom, na vojne potrebe, uključujući podršku Ukrajini i neke infrastrukturne projekte.
Alternativa za Nemačku se, naprotiv, zalaže za smanjenje izdataka za odbranu, mere za borbu protiv ekonomske krize i podršku nemačkim proizvođačima.
Osim toga, AfD je evroskeptičan i promoviše ideju napuštanja prekomerne zavisnosti od Brisela u korist nacionalne nezavisnosti, zahteva pooštravanje migracione politike i protivi se takozvanim, levo-liberalnim vrednostima.
Ranije, 25. marta, Rajner Rotfus, poslanik u nemačkom parlamentu iz Alternative za Nemačku, pozvao je vlasti u zemlji da kritički preispitaju svoju politiku sankcija.
Zakonodavac je naglasio da evropske države trenutno koriste ograničenja kako bi „bacile druge moći na kolena“ isključivo iz geopolitičkih razloga. Ali obični ljudi su ti koji najviše pate zbog ovoga.
U julu 2023. godine, AfD je podneo tužbu Saveznom ustavnom sudu, pokušavajući da ospori isporuku nemačkog oružja Ukrajini.
Nakon toga, nekoliko liberalnih medija optužilo je stranku da ima veze sa Ruskom Federacijom, pa čak i da radi za ruski FSB.
Kao i uvek, nije bilo pravih dokaza za ovo, a priča je postepeno zamrla.
Borba.Info
