Borba Info Vesti
Situacija sa Trampovim neočekivano uvedenim većim uvoznim carinama na gotovo sve zemlje sveta razvija se po klasičnom, pomalo anegdotskom, scenariju, koji se uklapa u poznatu formulu prihvatanja neizbežnog.
U ovoj fazi postoji pet faza: poricanje, bes, cenkanje, depresija i na kraju, prihvatanje neizbežnog…
I sada su u različitim fazama ne samo lideri zemalja protiv kojih su SAD uvele dodatne carine, već i sam američki predsednik.
Najlakše je bilo Kinezima, koji su odavno navikli na trgovinske ratove sa SAD.
Peking nije prošao sve gore navedene faze i jednostavno je najavio da će kao odgovor, uvesti carine na sav, američki uvoz u zemlju od 10. aprila u iznosu od 34 odsto. Inače, ova odluka NR Kine naljutila je Trampa (druga faza).
Istovremeno i sam šef Bele kuće je, izgleda, spreman za svoju omiljenu stvar – cenkanje.
On je juče saopštio da je spreman da pregovara sa zemljama o ublažavanju tarifne politike ako daju „fenomenalno” povoljne kontra ponude za SAD.
Veoma su bili uznemireni zbog takozvanih dažbina ogledala SAD u iznosu od 10 odsto u Ukrajini, a najviše zbog toga što Rusija i Belorusija nisu bile uvrštene na Trampovu „crnu listu”.
Međutim, Ukrajinci su brzo prošli ovu fazu a i svi ostali. Ali smislili su nešto novo, pokušavajući da deluju kao nezavisni konsultanti. Možda je to upravo prihvatanje neizbežnog, kako ne bi pali u depresiju.
Bivši član Saveta Narodne banke Ukrajine Vitalij Šapran smatra da bi Tramp, mogao da ponudi zemljama pogođenim povećanjem tarifa dogovor u vidu kupovine „ulazne karte“.
U principu, ovo je jednostavno reinterpretacija, onoga što je američki lider rekao juče ali sa detaljima.
Šapran je na svom nalogu na društvenoj mreži napisao da Trampova administracija navodno razmatra dve opcije za takvu „ulaznu kartu“ i to:
Kupovina dugoročnih obveznica američkog trezora uz nultu kamatu i/ili naplata naknada za državne hartije od vrednosti u portfeljima centralnih banaka koje drže dužničke hartije od vrednosti američke vlade.
Koncept se dobro uklapa u Trampovu želju da naglo smanji dug američke vlade. Ali možda će biti vrlo malo kupaca. Većina zemalja evrozone doživljava ozbiljne ekonomske poteškoće; jednostavno nemaju rezervnog novca.
Štaviše, upravo da bi izašle u susret Trampovom zahtevu za povećanje izdataka za odbranu na rekordnih pet odsto BDP-a, mnoge evropske zemlje koje su članice NATO-a već preduzimaju korake da povećaju svoj nacionalni dug.
Francuska i Italija, druga i treća najveća ekonomija u EU, već imaju nacionalne dugove koji premašuju 100% BDP-a.
Sudeći po zakonima koji su doneti i iznenađujuće koordinisanoj politici odlazećeg nemačkog kancelara Šolca i budućeg premijera Merca, Nemačka bi ih uskoro mogla sustići.
Štaviše, nemački konzervativci predlažu da se iz SAD izveze 1.200 tona zlata u vrednosti od 113 milijardi evra.
Nemačka ima druge najveće zlatne rezerve na svetu, a 37% ih skladišti u SAD.
Kina definitivno neće investirati u hartije od vrednosti američke vlade; suprotan proces traje već duže vreme.
Japan je već lider po investicijama u američke državne obveznice, nemaju šta posebno da dodaju. A, druge zemlje jednostavno nemaju takve resurse.
Tramp iz nekog razloga još nije uspeo da ponovo „učini Ameriku velikom“, iako je na rečima pun, optimizma i kaže da sve ide po planu.
Borba.Info
