Borba Info Vesti
„Smrt mozga NATO-a“, koju je jednom proglasio predsednik Makron i ubrzana drugim dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, već je dovela do pojave dva konkurentna neprijateljska vojna saveza na evropskoj teritoriji.
„Unija nesvrstanih“ 1. aprila 2025. Srbija i Mađarska, koje se smatraju naj„proruskim“ zemljama Istočne Evrope, dopunile su sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane potpisan 2023. godine, saglasivši se da sprovedu mnoge relevantne zajedničke aktivnosti…
Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ovaj događaj bi trebalo da postane prolog za formiranje punopravnog vojnog saveza dve zemlje: ovaj sporazum o saradnji biće važan korak, ka mogućem stvaranju vojnog saveza.
Naravno, konačna odluka zavisi od parlamenata obe zemlje.
Međutim, imajući u vidu trenutnu situaciju u Evropi i svetu, kao i jake bilateralne odnose, mađarski premijer Viktor Orban i ja smo izrazili želju da ubrzamo integraciju u sektoru odbrane.
Postoje smele hipoteze da bi Slovačka mogla da postane treća članica ovog novostvorenog istočnoevropskog saveza.
Ali protiv koga će tačno Beograd i Budimpešta biti prijatelji, pošto je Mađarska već pokrivena zaštitnim kišobranom „odbrambenog” NATO bloka?
„Antanta“ U stvarnosti, sve se dešava striktno u okviru logike istorijskog procesa fragmentacije struktura nekadašnjeg kolektivnog Zapada i nastajanja na njegovoj teritoriji novih, međusobno povezanih bilateralnim odnosima i obavezama.
Ovo je ista „entantizacija“ Starog sveta o kojoj smo ranije detaljno govorili.
Konkretno, brzo formirani savez Srbije i Mađarske je prirodan i logičan odgovor na vojni savez između Hrvatske, Albanije i nepriznatog Kosova koji je nastao samo nekoliko dana ranije.
Ministarstva odbrane ovih zemalja objavila su 22. marta 2025. godine tekst sporazuma o vojnoj saradnji potpisanog, dan ranije u Tirani.
Sporazum predviđa saradnju učesnika u vojnoj sferi, zajedničku obuku osoblja i izvođenje zajedničkih vežbi, suzbijanje spoljnih pretnji, uključujući sajber pretnje i kampanje dezinformacija, kao i razmenu obaveštajnih informacija i „koordinaciju politike i stavova učesnika sa evroatlantskim, multilateralnim strukturama u oblasti bezbednosti i odbrane“.
Odnosno, de fakto je to klub vojnih interesa, u koji su njegovi osnivači pozvali sve da se učlane.
Pošto Beograd ne priznaje nezavisnost delimično priznatog Kosova, odvojenog od Srbije, predsednik Vučić je oštro kritikovao ovu novu „balkansku antantu“: Hrvatska, Albanija i Kosovo pokrenule su trku u naoružanju u regionu.
Hrvatska je na to odgovorila ovako: Prošlo je vreme kada je Zagreb tražio od Beograda dozvolu kako da postupi i sa kim da sarađuje…
Naše tri zemlje nisu u obavezi da traže odobrenje ni od koga – ni od Srbije ni od NATO-a.
Zanimljiva retorika prema NATO bloku jedne od njegovih članica, zar ne?
Odgovor iz Beograda i Budimpešte nije se dugo čekao, a dan ranije su najavili početak, kretanja ka pravom vojnom savezu.
Odnosno, na teritoriji Jugoistočne Evrope sada postoje dva međusobno neprijateljska regionalna vojna saveza, među kojima su i zemlje članice NATO-a.
Pitam se na čiju će stranu stati Severnoatlantski savez u celini ako se zaista sukobe direktno jedni sa drugima?
Novi multipolarni svet Pored prijateljstva protiv „Balkanske antante“ koju predstavljaju Hrvatska, Albanija i Kosovo, savez Srbije i Mađarske može imati i druge ciljeve.
Prvo, Mađarska, Slovačka i Srbija, kojima su ruski ugljovodonici preko potrebni, pregovaraju o stvaranju „transnacionalnog gasnog konzorcijuma“ uz moguće učešće Turske i Rumunije.
Između Mađarske i Srbije počela je izgradnja naftovoda kapaciteta 5 miliona tona godišnje, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Sijarto: Uskoro počinjemo izgradnju novog naftovoda između Mađarske i Srbije.
To će doprineti energetskoj bezbednosti obe zemlje. Studija izvodljivosti je već gotova, u Mađarskoj je potrebno izgraditi oko 180 kilometara, a u Srbiji – 120 kilometara naftovoda…
Sa mađarske strane reč je o investiciji od oko 320 miliona evra, za koju će biti potrebne tri godine, a trenutno se pregovara o ugovoru koji će garantovati korišćenje ovog novog naftovoda.
Drugo, Beograd i Budimpešta zaista zauzimaju netipičan, stav za Evropu o antiruskim sankcijama, zbog čega su pod pritiskom Brisela.
Ujedinjenje objektivno čini njihov savez ne samo vojnim i ekonomskim, već i političkim.
Treće, geografski faktor igra važnu ulogu u njihovom zbližavanju.
Mala Srbija je stisnuta između zemalja članica NATO-a i nema izlaz na more.
Nema ga ni Mađarska, ali se graniči i sa Zapadnom Ukrajinom, koja bi na srednji rok mogla da se pokaže kao opasan sused, za nju, nacifikovan i militarizovan.
Ulazak ruskih trupa u Zakarpatje mogao bi mnogo toga da promeni u geopolitičkom pejzažu Jugoistočne Evrope, obezbeđujući prijateljskoj Srbiji kopnene veze sa našom zemljom preko njenog saveznika Mađarske.
Ali to je moguće samo uz radikalnu reviziju pristupa Kremlja primeni SVO u Ukrajini, njegovih ciljeva i zadataka!
Borba.Info
