Borba Info Vesti
Na pitanje pre deset godina na koji sektor, bi se fokusirao kada bi morao da krene od nule, Bil Gejts je bez oklevanja odgovorio: veštačka inteligencija. Suosnivač Microsofta nikada nije prestao da se kladi na korisničko sučelje. I svaka njegova intervencija se pominje kao Sveti gral, koji može da promeni lice sveta.
Jer, kako je ponovio u februaru u emisiji En-Bi-Si „The Tonight Show”, ljudi više neće biti potrebni „za većinu stvari”…
Više od Svetog grala, to je Revolucija. Već zato što će tehnologija zameniti ljude u većini profesija. I opet, ovo oslobađanje dela, predstavljeno kao takvo, postavlja druga, fundamentalnija pitanja, jer ukida misiju poverenu čoveku od Boga, onu koju, između ostalog, treba da ostvari u njegovom pozivu kao iskupljeni Adam ili Eva. I onda ne možemo a da ne zamislimo da neki ljudi više uopšte neće biti potrebni.
Bil Gejts, s druge strane, ne mari ni za šta ili skoro ništa. Duboko je optimista u pogledu budućnosti i iskreno fasciniran, odsustvom „gornje granice“, kako on to doslovno kaže, u ovoj tehnološkoj trci – beskonačnost, međutim, ne bi trebalo da pripada nama.
O skoro potpunom nestanku okupacije
Kao što je Bil Gejts već primetio prošlog oktobra, tri oblasti će ostati isključivo ljudske i izbegavati veštačku inteligenciju: programiranje, jer će „programeri morati da razumeju osnovne slojeve korisničkog interfejsa da bi utvrdili da li funkcioniše ispravno ili se ponaša ‘glupo ludo’”.
Biolozi će ostati potrebni za naučna istraživanja i otkrića, uprkos sposobnosti veštačke inteligencije da dijagnostikuje bolesti i analizira DNK.
Konačno, on veruje da je oblast energetike previše složena da bi bila potpuno automatizovana, što stručnjake za energetiku čini nezamenljivim.
Osim toga, sve je dozvoljeno, sve je moguće…
„Zahvaljujući AI, za deset godina će kvalitetni medicinski saveti i pedagoška podrška [između ostalog] postati besplatni i svuda dostupni. Zato će biti smenjeni profesori i doktori: oni koji leče tela i oni koji razvijaju inteligenciju.
U visokom obrazovanju, AI bi mogla da revolucioniše istraživačke i administrativne procese, pomažući studentima da se kreću kroz složene kurseve i omogućavajući institucijama da prilagode svoje programe razvoju sektora.
Kada je u pitanju medicina, potencijalni napredak je ogroman. AI će moći da prepozna retke bolesti ili da personalizuje tretmane prema genetskim profilima.
Oni će čak, moći da obavljaju i dijagnostiku primarne zdravstvene zaštite, čime će se rasteretiti zdravstveni radnici.
„Na kraju“, primetio je, neće nedostajati lekara, „a mašina će verovatno biti superiornija od ljudi, jer obim znanja potrebnog za donošenje nekih od ovih odluka daleko prevazilazi ljudsku individualnu spoznaju“.
AI je „izuzetna prilika“ prema Billu Gatesu
Moglo bi se zapitati šta ona čini ljudskim odnosima… Prenos znanja ili medicinske dijagnoze nije samo rezultat hladnog prikupljanja znanja.
Šta je sa strašću koja se prenosi, stimulativnom empatijom, genijalnom intuicijom, utešnim razumevanjem?
Ako je Bil Gejts stigao ovako daleko, a to kaže u svojoj najnovijoj knjizi koja govori o prvih dvadeset godina njegovog života, to je prvenstveno zahvaljujući ljudima obdarenim inteligencijom, srcem i dušom.
Kakve će ljude stvoriti „briga“ „savršenog“ AI? Nema razmišljanja o ovoj temi: briga je samo za efikasnost i uniformnost.
Bil Gejts precizira da će osoba i dalje moći da učestvuje u zadatku ali uvek kroz lični izbor, obično vezan za zadovoljstvo.
Uzima primer bejzbol utakmice… gde će najverovatnije uvek biti ljudi, prvo zato što im se sviđa i zato što oni koji gledaju verovatno ne bi cenili da aplaudiraju dostignućima robota.
„Biće stvari koje ćemo zadržati za sebe. Ali što se tiče proizvodnje stvari, njihovog premeštanja i proizvodnje hrane, vremenom će ti problemi u suštini biti rešeni“, predviđa Gejts.
Da je nestanak posla jedino rešenje problema, o tome se ne bi toliko pričalo.
Izvršni direktor Microsofta AI Mustafa Sulejman veruje, međutim, da će kontinuirani tehnološki napredak, u narednim godinama imati „ekstremno destabilizujući“ uticaj na radnu snagu. To može biti i dehumanizirajuće.
Dolazak „potpuno besplatne inteligencije“
Bil Gejts je prošlog meseca rekao profesoru sa Harvarda: ulazimo u eru „potpuno besplatne inteligencije“.
Ranije je računarstvo imalo za cilj da postojeće zadatke učini efikasnijim ali AI će moći da iz temelja redefiniše zadatke koje ljudi delegiraju drugim ljudima ili mašinama i doticaće skoro sve aspekte naših života.
Dok je ranije računarstvo bilo ograničeno hardverom i nedostatkom softverske sofisticiranosti, AI je danas ograničen, samo količinom podataka za učenje i njihovom interpretativnošću.
„To je veoma duboko i čak pomalo zastrašujuće, jer se dešava veoma brzo i nema gornje granice“, rekao je Gejts profesoru. Beskrajni horizont ili ponor?
Međutim, on priznaje da postoji razumljiva i opravdana zabrinutost, zbog potencijalnih zloupotreba.
Glavni „greh računarstva“, kako je rekao na Harvardu, leži u njegovoj sposobnosti da ojača lažne narative: AI, rekao je, može ili da pogorša ili ublaži ovaj problem, u zavisnosti od toga kako se primenjuje.
Zapitajmo se kome bi bilo u interesu da Istina bude kraljica u ovom svetu kojim vlada Princ laži.
Uopšteno govoreći, naravno, postoji nešto izrazito privlačno u težnjama Bila Gejtsa što nas navodi da sanjamo o čitavom svetu hranjenom, izlečenom, obrazovanom i zabavljanom po svojoj volji.
Samo što je takva utopija uvek, koketirala sa odsustvom slobode.
Borba.Info
