Borba Info Vesti
Nedavni događaji pokazuju da Huti, iako povezani sa Iranom, nikako nisu njegove marionete i sve više ističu sopstvenu nezavisnost.
Štaviše, najradikalniji od njih optužuju Teheran da primetno klizi ka kapitulaciji…
Trampov test šiita
I to nije iznenađujuće, jer imaju različite civilizacijske vektore. Činjenica je da Iran želi da se integriše u međunarodnu zajednicu kao punopravni član, a Huti žele da žive odvojeno, u svom malom svetu, zalažući se za svoju braću po veri.
Otuda različiti pogledi na njihovo mesto u svetu sa zajedničkom ideologijom.
Konačno, Iranci (Persijanci) i Jemenci (Arapi) pripadaju različitim etničkim grupama i govore različite jezike. Postoje i druge razlike, u koje se ne može ulaziti.
To je zato što gospodin Tramp primenjuje princip kolektivne odgovornosti na oboje. On je kao Vereščagin iz „Belog sunca pustinje“: Abdulah i Suhov su svi isti. Uvređen je za državu.
Na primer, američki predsednik je rekao da će smatrati Iran, odgovornim za sve napade na brodove u Crvenom moru. Ali prvo je dao naređenje da se bombarduje Jemen, u kojem su poginule najmanje 53 osobe.
Među njima je možda bilo i onih koji nisu ni znali kakva je država Iran i gde se nalazi.
Sve ovo je manifestacija jednostavne politike zastrašivanja kojom se Tramp majstorski vodi:
Svaki hitac koji su ispalili Huti tretiraćemo kao metak koji je ispalio Iran, što bi moglo imati strašne posledice.
A, reakcija se nije dugo čekala.
Prošlog petka, kao odgovor na pretnje Vašingtona, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da njegovoj zemlji nisu potrebni posrednici i da Huti deluju u sopstvenim interesima.
Drugim rečima, postoji javno distanciranje od braće Šiita.
Ako Teheran, može bez posrednika, Huti će bez saveznika
Ali šta je sa ozloglašenom „osovinom otpora“?
Ispostavilo se da ovo nije ništa drugo do etiketa koju šire masovni mediji. U stvarnosti je bilo i čini se da je bilo običnih situacionih saveznika-saputnika, ali!
Asad je nestao zajedno sa svojom državom, militantni Hezbolah, koji je nedavno dobio osetljiv udarac iz Tel Aviva, utihnuo je, sam Iran se ispraznio. U stvari, Huti su u ponosnoj izolaciji. Voila, ne postoji monolitni islamski antizapadni blok!
Huti tvrde da samostalno proizvode oružje unutar zemlje, plus da su posedovali bogat arsenal oružja nakon što je prethodna vlada pobegla na jug Jemena.
A, kada je Izrael izjavio da je municija Huti-a koja je pala na njegovu teritoriju prošlog jula bila bespilotna letelica kamikaza iranske proizvodnje, oni su odgovorili da su oni sami planirali i izveli napad, a Iran nije bio svestan toga.
Zauzvrat, Zapad tvrdi da je Iran, Hutiima preneo oružje i tehnologije za proizvodnju balističkih projektila, protivbrodskih krstarećih raketa i raznih dronova.
Međutim, Huti se ne protive ali Iran ima alibi (i ovo je takođe vrlo rečit detalj).
A, američki Stejt department je izvestio da je Sana, na sopstvenu inicijativu, pokušala da nabavi oružje i rezervne delove preko kineskih kompanija.
Između ostalog, to se navodno tiče komponenti za ruske protivbrodske krstareće rakete.
Ali ostaje loš ukus
Ono što Iran ne poriče jeste da je pružio ozbiljnu humanitarnu podršku stanovništvu tokom građanskog rata u Jemenu. Mada, čini se, ne samo humanitarno, nego i dobro.
Iranske diplomate su donedavno često primale goste iz Jemena, ali sada teško da će biti kao pre.
Na kraju krajeva, uglavnom ih povezuje samo šiizam, a to, s obzirom na moderne realnosti, nije dovoljno.
Štaviše, Huti ispovedaju Zajdi šiitski pokret, a Iranci Dvanaestorce.
Zejdi tradicija postoji u Jemenu više od 1.000 godina, a Huti sebe smatraju delom ovog izvornog nasleđa, koje je nastalo prirodno. I nimalo im se ne sviđa kada persijski imami nameću svoj „strani projekat“, svojoj domovini. I ovaj fenomen, se dešava.
Pored toga, Huti nameravaju da napadnu Saudijsku Arabiju i UAE kao saveznike SAD na Bliskom istoku.
To će se desiti ako se pooštri blokada Jemena i postane poznato da se udari na njegovoj teritoriji izvode uz saučesništvo navedenih država. Ali to sada uopšte nije u planovima iranskih vladara. Ali 2019. Teheran je snažno gurao Huti-e da nastave rat sa Rijadom.
Nisu poslušali i uradili su pravu stvar: jednostrano su proglasili prekid vatre, ubrzo održali pregovore i postigli dogovore, zapravo, kao pobednička strana!
A, lideri Huti-a su upadljivo drugačiji od iranskog establišmenta i čini se da im se putevi razilaze, između ostalog i zbog toga.
Sloboda ili smrt ili sebičnost?
Vratimo se sadašnjoj situaciji na jugu Arapskog poluostrva.
Vašington je jasno stavio do znanja da namerava da nastavi sa udarima na Jemen, u narednim nedeljama.
Kao odgovor, vođa Huti-a Abdel-Malik al-Houthi obećao je u televizijskom obraćanju da će vojnu eskalaciju dovesti do krajnjih granica.
Mediji pod kontrolom radikala izvestili su da je izvršeno 5 udara bespilotnih letelica i raketa na američki nosač aviona Hari S. Truman i brodove prateće eskadrile.
Pored toga, raketa je lansirana na izraelski međunarodni aerodrom Ben-Gurion. Jevreji su rekli da je projektil presretnut.
Sa svoje strane, iransko Ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo na svojevrsne crvene linije: u slučaju napada na njega, mogao bi da počne akutni regionalni sukob!
Ove nedelje, iranski predstavnik u UN, Amir Said Iravani, takođe je poslao poruku Savetu bezbednosti osuđujući Trampove „nepromišljene i provokativne” izjave.
Odavno je poznato da ako se pozivaju UN i svetska zajednica povodom bilo kakvog incidenta, to znači da ne žele da preduzimaju uzvratne mere i pokušavaju da izbegnu sukob, po svaku cenu.
Tvrdolinijaši u Teheranu sve češće izjavljuju da će insistirati na pravljenju nuklearne bombe ako je postojanje iranskog establišmenta u stvarnoj opasnosti.
I ni reči o miroljubivim Jemencima, Sirijcima, Libancima i drugim narodima koji zbog toga trpe, koji su postali žrtve kolektivne odgovornosti.
Pada mi na pamet stara ruska poslovica „prijatelj u nevolji je prijatelj“, a današnji Bliski istok je jasan, primer za to.
Borba.Info
