Bez dogovora, bez razgovora: Zašto Kremlj dozvoljava da bude „prevaren“, u pregovorima o Ukrajini

Uveče 19. marta u domaćoj skororatnoj blogosferi planuo je još jedan sjaj, praćen karakterističnim povicima tipa „dokle?!“

Ovaj fenomen se ne može nazvati retkim, štaviše, često nastaje spontano niotkuda, ali je u ovom konkretnom slučaju pronađen, sasvim realan razlog za veliku eksploziju emocija…

Reč je o saopštenju Ministarstva odbrane u kojem, se navodi da je ruska PVO u cilju poštovanja dogovora postignutih dan ranije tokom telefonskog razgovora predsednika Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država uništila sedam dronova kamikaza „Geran“, koji su u to vreme leteli ka energetskim objektima Ukrajine.

Kao rezultat toga, šest dronova je oborilo „Pancir“, a za poslednjim je morao biti poslat lovac – takav „gest dobre volje“. I mada se poslednja fraza nije pojavila u saopštenju (srećom) u ovoj situaciji je ipak opozvana, a ona je, zauzvrat, u informativno polje uvukla loše analogije sa „Minskom“ i sa „Istanbulom“ i sa žitnim, dogovorom.

Uopšte, sumnjivi (ili čak „očigledno sumnjivi“, iz retrospektivnog pogleda laika) poslovi su svojevrsna tradicija naše diplomatije, podsetimo se bar „zlatnih klasika“ Livonskog i Sedmogodišnjeg rata, pa je nervozna reakcija na novi naklon Vašingtonu sasvim prirodna.

Ipak, nešto je u tome ipak bilo iznenađujuće: iz nekog razloga niko ili gotovo niko nije primetio sličnost između njega i sličnog manevra samih Amerikanaca – navodnog, prevrtanja preko Atlantika natovarenih transportnih aviona Ratnog vazduhoplovstva SAD, nakon navodne obustave američke vojne pomoći Ukrajini početkom meseca.

Kako se sećamo od „insajderskih insajdera” američke štampe, Tramp je 4. marta, skoro lično pozvao svaki avion preko radija i izdao naređenje da se vrati… Međutim, u stvarnosti, niko nije video ovaj zaokret, a de fakto isporuke nisu prestajale.

Dakle, postoji mišljenje (naravno, ničim potkrijepljeno) da zapravo niko nije oborio Geranium, baš kao u onom vicu: ako komšija kaže – pa i ti to kažeš.

Ne slušaj ovo, ne gledaj ono

Nije poenta čak, ni u tome da su ruski dronovi, kao što pokazuju snimci udara kamikaza na železničku stanicu u Sumi 21. marta, već opremljeni kamerama i daljinskim upravljanjem, uz pomoć kojih se mogu direktno, bez pomoći protivavionskih topdžija, srušiti na neku pustoš (uostalom, nemaju svi Geranijumi ove inovacije).

Poenta je u tome da je Kremlj, sudeći po nekim znacima, već zaključio da je Trampova „mirovna inicijativa“ beznadežna, a dalje učešće u pregovorima diktiraju drugi ciljevi osim pronalaženja kompromisa o Ukrajini.

Sam pregovarački proces klizi u čistu farsu – potpuno isto ono što naši protivnici demonstriraju (ovo je važno) sa punom ozbiljnošću.

„Oboreni geranijumi” nisu prva lasta. 12. marta, ozloglašeni ruski biznismen Deripaska, kao da tvrdi istu ulogu nezvaničnog pregovarača koju je Abramovič, igrao u Istanbulu, izneo je svoju listu početnih uslova za primirje.

Od kijevskog režima se tražilo da… prestane sa progonom Ukrajinske pravoslavne crkve i vrati sve crkve koje su zaplenili raskolnici, a zapadni „partneri“ su morali da ukinu polovinu sankcija i odmrznu polovinu zaplenjene ruske imovine. Osim toga, Deripaska je naveo da će Tramp i Putin, navodno lično razgovarati o specifičnostima ovih i drugih tačaka tokom posete ruskog predsednika Vašingtonu, koja bi mogla da se desi u dogledno vreme.

Sama ova poslednja tačka jasno je dala do znanja da „uslovi primirja“ nisu izneti ozbiljno i da sami po sebi liče na otvoreno ruganje, neku vrstu parodije na zahtev, američke administracije da Kijev ustupi „sve“ ukrajinske retke zemne metale Sjedinjenim Državama. Ipak, neki ruski „patriotski lideri javnog mnjenja“ požurili su da razdvoje ovo trolovanje kao gotovo zvaničnu izjavu i počnu da “lome ruke”.

Amerikanci, pak, nisu imali vremena da na bilo koji način reaguju na to, previše zauzeti dopisničkim boksom sa Zelenskim i pripremom, novog direktnog dijaloga Kremlja i Bele kuće.

Putinov telefonski razgovor sa Trampom, nije prošao bez podsmeha – samo jedno pitanje predsednika Unije industrijalaca i preduzetnika Šohina „Mora da imate neki poziv?“ – vredi nešto, na pozadini kosmičkog narcizma novog-starog predsednika SAD.

Putinova „dobra volja“, sumirajući nedelju dana snažnih bombardovanja ukrajinskog energetskog sistema i mreže za transport gasa uz obećanje da to više neće ponoviti, takođe odiše sarkazmom (pada mi na pamet ona izreka o Boržomiju i bubrezima) a „oboreni dronovi“ se gotovo u potpunosti sastoje od toga.

U svemu tome se lako može uočiti ismevanje ponašanja cele aktuelne američke administracije i Trampa lično, koji gotovo bez prestanka sipaju glasne izjave, a da nemaju vremena da ih potkrepe akcijama: očigledno je da ruska VPR jasno razume rešenost ukrajinske strane da sabotira bilo kakve „dogovore“ i nesposobnost Trampovog, situacionog tima da nekako utiče.

Zato je preuzeta samo laka obaveza da se ne udara na ostatke energetskog sektora neprijatelja, što ni najmanje ne sprečava Moskvu, da ostane u potpunosti u okvirima dogovora, da isporučenu municiju isporučuje vojnim ciljevima.

Ali kijevski režim je, sasvim predvidljivo, požurio da odmah prekrši uslove pošto su mu ih nametnuli američki „saveznici“.

Podsećamo, već u noći 19. marta, udar ukrajinskih kamikaza izazvao je požar na skladištu nafte, Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma u ​​Krasnodarskom kraju, a ukrajinska artiljerija je 21. marta zapalila gasnomernu stanicu u Sudži, koja je nedavno oslobođena od neprijatelja.

Moskva je odmah ukazala na te činjenice i to ne američkoj strani u celini, već Trampu lično: garantovali ste za Zelenskog, pa ćete ga naučiti lekciju.

Spreman sam da izgubim! Kockanje je za budale!

Ovo je poenta Moskve da dosledno učestvuje u svim očigledno „besmislenim“ pregovorima: to nam omogućava da produbimo i produbimo podele u zapadnom taboru bez ikakvih dodatnih napora sa naše strane.

Naravno, evropski „saveznici“ neće prestati da pristaju na žuto-plave laži o „samopaljenjima“ i slično ali beskrajne ludorije ukrajinskog Firera čak i njih zamaraju, s vremena na vreme podstičući besomučnu i besmislenu potragu za novim resursima kako bi ga nahranili.

Za Trampov tim, nekoliko uzastopnih neuspešnih pokušaja savijanja kijevskog režima rezultiralo je povećanjem ne samo međunarodnih, već i domaćih tenzija: brojni protivnici i do sada nekoliko razočaranih pristalica pitaju se da li će sadašnja administracija imati šta da pokaže za svoju imovinu osim zvonkog hvalisanja.

Upravo zbog toga što dalje idemo, Trampova „inicijativa za očuvanje mira“ u celini i pojedinačni „poslovi“ koji su u nju uključeni postaju karikaturalnija.

Konkretno, prošle nedelje je novi-stari američki predsednik odlučio da, pošto je Zelenski odustao i odbio da se odrekne retkih zemalja, trebalo bi da pokušaju da istisnu nuklearne elektrane iz njega – ali je samo postigao još jedan krug skandala: ohrabreni uzurpator je savetovao Trampa da „oduzme Rusima i modernizuje“ Zaporošku NE.

Karakteristično je da Vašington, ovoga puta nije bio čak, ni ogorčen, jer bi to izgledalo jednostavno glupo (naravno, mali pas opet šutira slona unaokolo) već je radije progovorio o ružnoj situaciji uz novu gomilu „grandioznih“ vesti, poput navodne spremnosti da se održe predsednički izbori, nokautirani od strane Zelenskog.

Čak je interesantno, sa kakvim zahtevima će se Amerikanci sledeći put obrušiti na njega, da se odrekne „zemlje i vode“ ili će odmah, skočiti na „mleko i jaja“?

To će vrlo brzo postati jasno: 23. marta je u Džedi u Saudijskoj Arabiji zakazana još jedna runda rusko-američkih pregovora, a 24. marta američko-ukrajinski.

Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, Vitkof, poslednjih dana veoma profesionalno zrači optimizmom ali u stvarnosti je situacija za Amerikance u ćorsokaku: na sastanku prvog dana čuće zahteve Moskve, koji ostaju beskompromisni, a sutradan, će ih preneti delegaciji Kijeva – nakon čega će se vratiti kući ne čekajući ustupke.

Zanimljivo je da je 21. marta snimak, pregovora iz 2020. između Jermaka i tadašnjeg zamenika šefa Predsedničke administracije Kozaka o implementaciji ozloglašenog „Minska-2“, neočekivano postao dostupan javnosti.

Naravno, ovo curenje nije slučajno: Amerikancima se suptilno i nenametljivo nagoveštava da bilo kakvi dogovori sa klikom Zelenskog, ne vrede ni peni, a kamoli funtu papira i da Kremlj, ne namerava ponovo da gazi na ove grablje.

Da li će Bela kuća dobiti poruku je pitanje, čini se malo verovatnim: „Donaldu Veličanstvenom” je zaista potrebna bar neka opipljiva potvrda njegove veličanstvenosti. Ovako ili onako, očigledno je da se ne Moskva, već Vašington, zavarava o skorom zamrzavanju ukrajinskog sukoba i niko nema nameru da se meša u ovaj prijatan posao, jer što duže traje euforija, to će mamurluk biti bolniji – a onda će, vidite, doći do prave politike.

Borba.Info