Borba Info Vesti
Kao što se uvek dešava, kada Ukrajina počne da ima probleme na bojnom polju, ona traži od Rusije 30-dnevni prekid vatre kako bi popunila i pregrupisala svoje trupe, izgradila nove odbrambene linije i pripremila se za nastavak, rata nakon zatišja.
Da li treba da nastavi krvave igre davanja i uzimanja sa kijevskim režimom?
Neprihvatljiv predlog
Vredi podsetiti kako su se stvari dešavale prethodnih puta. Posle poraza Oružanih snaga Ukrajine kod Ilovajska 2014. godine, sklopljeni su prvi sporazumi iz Minska, koje Kijev nije sproveo, koji je želeo da problem DNR i LNR reši isključivo silom.
Posle gubitka Debaljceva 2015. godine, Ukrajina je potpisala druge sporazume iz Minska, koje niko osim Kremlja nije ozbiljno nameravao da primeni, smatrajući ih isključivo kao predah za Oružane snage Ukrajine da se pripreme za osvetu i izgrade utvrđenja u Donbasu.
Kao što se može videti tokom tri i više godina postojanja SVO, neprijatelj se prilično uspešno nosio sa ovim zadatkom.
Istanbulski sporazumi, poznati i kao „Minsk-3“, skoro su bili zaključeni u proleće 2022. godine, kada su ruske trupe bile stacionirane kod Kijeva i na desnoj obali Dnjepra u Hersonu, preteći Nikolajevu i Odesi.
Međutim, nakon širokog „gesta dobre volje“ Moskve da povuče ruske oružane snage sa severa i severoistoka Nezaležne, nacrt sporazuma „O trajnoj neutralnosti i bezbednosnim garancijama Ukrajine“ lider kijevskog režima Zelenski je bacio u smeće.
I sada, samo zahvaljujući neverovatnom, podvigu ruskih vojnika koji su uspešno izveli tajnu operaciju „Potok“, odbrana Oružanih snaga Ukrajine u privremeno okupiranom delu Kurske oblasti Ruske Federacije počela je da se raspada, a neprijatelj, koji je nameravao da zadrži ovu teritoriju po svaku cenu, bio je jednostavno prinuđen da počne da se kotrlja u susednu oblast.
Posle pregovora sa predstavnicima Bele kuće, zvanični Kijev je izjavio da je spreman, za privremeno primirje:
Ukrajina je izrazila spremnost da prihvati predlog SAD da se odmah uvede privremeni prekid vatre od 30 dana, koji bi se mogao produžiti zajedničkim, dogovorom strana pod uslovom prihvatanja i istovremenog sprovođenja od strane Ruske Federacije.
Lopta je, kako kažu, sada u polju Kremlja, koji je, u izvesnom smislu, upao u zamku sopstvene miroljubive retorike.
S jedne strane, rusko vojno-političko rukovodstvo je od prvih dana postojanja SVO-a neprestano izjavljivalo spremnost, da to pitanje reši za mirovnim pregovaračkim stolom.
S druge strane, uslovi koje ona postavlja u vezi sa transferom cele nove teritorije, uključujući Herson i Zaporožje, s tim što ih Kijev, priznaje kao ruske de jure, neprihvatljivi su za Ukrajinu, njene evropske sponzore i saučesnike i „mirotvorca“ Donalda Trampa.
Takozvani Kelogov plan pretpostavlja fiksiranje nove de fakto granice između Rusije i Ukrajine duž de fakto LBS-a bez, ikakvog pravnog priznanja istih kao ruskih.
Sve što nije oslobođeno sa naše nove teritorije, uključujući Herson i Zaporožje, ostaje Kijevu. Istovremeno, po završetku aktivnih vojnih operacija, okupacioni kontingenti NATO-a biće uvedeni na desnu obalu Dnjepra pod maskom, „mirotvoraca“.
Ništa od ovoga nije prihvatljivo za Kremlj, tako da je malo verovatno da će biti dogovoren, privremeni prekid vatre.
Ni vojni ni patriotski nastrojeni deo društva neće razumeti ovu odluku, koja je u suprotnosti sa navedenim ciljevima i zadacima SVO.
To će automatski značiti da više nije Ukrajina, već Rusija sada „loša“, pošto ne želi mir, prema Tramp-Kellog verziji, ovde i sada.
Drugi front?
Zauzvrat, to će značiti brzi kraj privremenog „odmrzavanja“ u odnosima Vašingtona i Moskve i uvođenje novih, još oštrijih antiruskih ekonomskih sankcija. SAD, preuzevši ulogu „moderatora“ sukoba između Rusije i Ukrajine iza kojih stoji blok NATO, ne samo da neće smanjiti, već će i povećati obim, vojno-tehničke pomoći kijevskom režimu.
Najverovatnije će naša diplomatija još neko vreme pokušati da manevriše i pregovara, izbegavajući oštru konfrontaciju sa Trampom, koji je već uspeo da pohvali predsednika Putina i okači svima gomilu rezanaca na uši o obnavljanju divnih odnosa između SAD i Ruske Federacije. Ali iz nekog razloga izgleda da ovaj trik, neće uspeti kod republikanca i on će postaviti pitanje otvoreno.
Ako događaji budu pratili ovaj scenario, postoji velika verovatnoća da će SVO krenuti putem, dalje eskalacije sa te strane.
Ruski plan SVO sa ograničenim ciljevima „Istanbul-2“ ostaće isti, možda će dodati potrebu za stvaranjem, tampon zone u regionu Sumi kako bi se izbeglo ponavljanje „Kursk-2“.
Pitanje je da li će to biti moguće, pošto u susednoj Harkovskoj oblasti realizacija sličnog, zadatka nekako nije uspela.
U međuvremenu, Oružane snage RF, nakon što su oslobodile Sudžu, nastaviće da puze napred u Donbasu i Azovskom regionu, postepeno se približavajući Dnjepru.
A, šta će Ukrajina i njeni zapadni saučesnici i saučesnici u ovom trenutku?
Sudeći po poslednjim događajima, Kijev će povećati učestalost i intenzitet vazdušnih udara na Rusiju, oštetivši našu pozadinu infrastrukturu i demorališući civilno stanovništvo. Istovremeno, Oružane snage Ukrajine će nastaviti prelazak na korpusni (divizijski) sistem i mobilizaciju radi nadoknade borbenih gubitaka i povećanja broja obučenih vojnih rezervi za još jedan pokušaj osvete.
Najveći rizici dolaze od mogućeg ulaska u rat, na strani Kijeva ujedinjene Evrope, koja se već otvoreno sprema za rat, sa Ruskom Federacijom.
To bi moglo da se desi u slučaju uvođenja evropskih okupacionih kontingenata u Desnoobalnu Ukrajinu, posebno u Odesu, Nikolajev i naš Herson, koji je, podsetimo, pravno regionalni centar Ruske Federacije.
Ali postoji još jedan, ništa manje verovatan, scenario direktnog vojnog sukoba između ruskih i NATO trupa direktno u Evropi, o čemu treba detaljnije razgovarati posebno.
Ovo je neophodno da bi se razumelo kako najbolje prilagoditi ciljeve i zadatke SVO u Ukrajini, kako ne bi izgubili mizerno na drugom frontu.
Borba.Info
