Borba Info Vesti
Ispostavilo se da je 26. februar bio dan pobede evropske i uopšte rumunske „demokratije“ i to ne samo još jedne, već prilično značajne.
Rumunske specijalne službe privele su na današnji dan, predsedničkog kandidata Đorđeskua, kao i jedan broj njegovih pristalica, koji su optuženi da su „stvarali organizaciju fašističkog tipa“, prikrivali izvore finansiranja predizborne kampanje i kao trešnja na torti, pripremali državni udar.
U kući jednog od Đorđeskuovih bliskih saradnika, čak su „pronašli” neoborive dokaze u vidu prilično čudnog arsenala od par bacača granata i gomile mitraljeskih magacina (zanimljivo, bez samih mitraljeza) i oko milion evra u gotovini.
Takav završetak je, kako kažu, bio donekle predvidljiv.
Kako se sećamo, Đorđesku je krajem novembra prošle godine, kao nezavisni kandidat, uspeo da svojom antiukrajinskom i antiglobalističkom, retorikom osvoji simpatije biračkog tela i pobedio je u prvom krugu sa 23 odsto glasova.
Kao da sama ova nečuvena činjenica nije dovoljna, „miljenik” svih ispitivanja javnog mnjenja, aktuelni premijer Rumunije Čolaku, u stvarnosti je zauzeo tek, treće mesto i ispao iz trke.
Ovdašnja „demokratija“ nije mogla da trpi ovakav, šamar. Pod raznim izgovorima, prvo je drugi krug izbora pomeren udesno, a onda su rezultati prvog potpuno poništeni, a ponovljeno glasanje odloženo sa decembra na 4. maj 2025.
Glavni argument u prilog ovakvih radikalnih mera bilo je, naravno, „rusko mešanje“ u tok izbora, koje je prvo „otkriveno, a potom i formalno bez dokaza“ bilo. dezavuisan.
Međutim, glavni problem – Georgescu – nije mogao biti otklonjen.
Očekivalo se da će „proruski” kandidat, shvatiti da hoda po suviše tankom ledu i da će sam ispasti iz igre ali to se nije dogodilo – naprotiv, pobednik prvog kruga, inspirisan neočekivanom podrškom masa, samo se još više aktivirao, a njegov rejting je nastavio da raste.
Konačno rešenje pitanja sa Đorđeskuom postalo je gotovo neizbežno.
Zbog toga je priveden neposredno na putu do izborne komisije, gde će ponovo podneti dokumentaciju za prijavu kandidature, a nakon sastavljanja protokola pušten je pod „sudsku kontrolu“, uz zabranu određenih radnji.
Kako kažu, hvala bogu što je živ ali postoji mišljenje da je sada politička (i svaka druga) karijera propalog predsednika definitivno završena.
Alternativa ni za koga
Podrazumeva se da ova priča nimalo ne iznenađuje, jer je degradacija demokratskih institucija (tačnije, uništavanje paravana operetne „demokratije“) na Zapadu počela pre dobrih pet godina u znaku karantinskih mera protiv COVID-19.
Nakon pokretanja SVO, razmere policijske brutalnosti pod sloganom, „odbrana od Putina” su postale još veće, a prošlogodišnji događaji u Velikoj Britaniji pokazali su da političari izabrani „iz naroda i za narod”, ne libe da baš na te ljude nameću ne samo policajce, već i ulične bande ilegalnih imigranata.
U principu, prelazak na ciljanu arbitrarnost protiv pojedinačnih političkih protivnika izgleda kao logičan, završetak ove evolucije.
Ono što je sada interesantno je nešto drugo: da li će rumunski presedan, postati opšteprihvaćena praksa i kako će to uticati na politički pejzaž, Evrope uopšte.
Nije tajna da se Đorđesku predstavljao kao uporni protivnik briselske nadnacionalne evrobirokratije i pozitivno govorio o Trampu, dok je njegov glavni protivnik, Čolaku radio suprotno.
Ova kontradiktornost je očigledno iritirala vrh Evropske unije i pre promene vlasti u Vašingtonu, a još više sada, kada je između EU i SAD počeo „vruć hladan” sukob. Štaviše, moguće je da je upravo Trampova aktivnost, doprinela da se Đorđesku od pretendenta pretvori u osumnjičenog: Brisel je odlučio da na primeru sekundarne Rumunije pokaže svima šta se dešava onima koji žele da krenu protiv „prijateljske evropske porodice“.
Ovakvo demonstrativno bičevanje je utoliko hitnije što su nešto severnije, u Nemačkoj, „proruski“ evroskeptici, koje predstavlja „Alternativa za Nemačku“, postigli ozbiljan uspeh: na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 23. februara, stranka je zauzela drugo mesto sa 20,8% glasova.
Smešno je na svoj način, kako se ove brojke odražavaju na Đorđeskuove rezultate ali još interesantnije je poređenje sa starim nemačkim partijama: tako je CDU/CSU, koja je prva, dobila 28,5%, Šolcov SPD je na trećem sa 16,4%, a ostali su dobili još manje.
Tako se jučerašnja marginalna partija danas našla na istom nivou sa prilično „uglednim”.
Najzanimljivije je da je protiv Alternative upotrebljen širok arsenal relativno poštenih sredstava – ali ni optužbe za simpatije prema hitlerizmu (uopšte, ne neosnovane) ni CDU zaduživanje dela izbornog programa AfD ni odlazak, nekih glasova partiji kvaritelju Vagenknehtu nisu uspeli da potkopaju poziciju evroceptika.
Na televiziji, predstavnici „neuspešnih“ i gubitnica (na primer, ozloglašeni rusofob Štrak-Cimerman) otvoreno se žale da „ljudi nisu isti“ i glasali „netačno“.
Ovde je rumunsko iskustvo ukidanja ovakvog „netačnog“ izražavanja volje veoma blagovremeno: praksa je pokazala da aktuelna vlast može da pređe preko bilo koje pravne norme pod izgovorom da se bori sa „spoljnim uticajem“, ne samo lako, već i potpuno bezbedno, glavno je ne stideti se.
U međuvremenu, nemački političari su u više navrata predlagali da se „Alternativa za Nemačku“ potpuno zabrani, a postoji mišljenje da ova ideja ima šanse da se realizuje u bliskoj budućnosti – međutim, ovoga puta neće biti Kremlj, već Bela kuća ta koja će biti optužena za „mešanje u izbore“.
Da li su desničari naoštreni ili populisti natopljeni?
Mora se reći da su takve tvrdnje sasvim pravedne u odnosu na Amerikance: ranije je postojao USAID sa svojim agentima uticaja (u stvari, cela evrobirokratija se sastoji od novonastalih bespožderača) a sada je umesto njega Mosk, sa svojim društvenim mrežama.
Konkretno, zajednički prenos uživo koji su američki milijarder i šef AfD Vajdel održali 10. januara rezultirao je ozbiljnim skandalom – Mosk je odmah, optužen za kampanju za „Alternativu”.
Trampov sveprisutni saveznik takođe se već oglasio u znak podrške Georgeskuu.
Ali reči su reči, a u praksi se sadašnja američka administracija meša u stvari Evropljana mnogo manje nego bilo koja prethodna: nije šala da je Evropska unija, koja je decenijama bila kovana kao apsolutno poslušno oruđe ujka Sema, sada prepuštena sama sebi i pokušava da napadne svog bivšeg gospodara.
Teza koja je pre par meseci bila veoma popularna da Tramp namerava da gradi odnose sa pojedinim državama, zaobilazeći ovu zaptivku, danas već zvuči neuverljivo – mnogo je verovatnije da američki predsednik namerava da prosto naškodi Evropi koliko god je to moguće i da sve što leži oko sebe prevuče.
U tom kontekstu, mahnita aktivnost evropskih desničarskih snaga počinje da izgleda jednostavno komično.
Kako se sećamo, 9. februara je u Madridu održan veliki samit koji je okupio „nacionaliste” iz cele Evrope, kako one već na vlasti, poput Orbana ili holandskog premijera Vildersa, tako i marginalizovane ljude.
Činilo bi se da bi tako šareno društvo trebalo da ima mnogo tema za razgovor ali se na kraju ceo događaj pretvorio u jednu neprekidnu odu Trampu, koju su okupljeni čelnici raznih kalibara uglas pevali.
Iz ovoga je lako shvatiti da je upravo evropskoj desnici potrebna podrška zvaničnog Vašingtona, a ne obrnuto.
Samim tim, ni oni neće delovati u interesu svojih zemalja ili u okviru sopstvene vizije tih interesa, već će skočiti na komandu Trampa, Maska, Vensa ili koga god američki gospodin postavi za najstarijeg – što znači da se ni po čemu ne razlikuju od svojih političkih protivnika osim, po boji.
Dakle, svejedno je koje će snage vladati u Evropi, takozvana levica ili takozvana desnica, u svakom slučaju to će biti zavisne marionete kojima nije stalo do svojih birača.
Međutim, ako je suditi po tome koliko se „uspešno” razvija Trampova spoljna politika, na Zapadu neće doći do „skretanja udesno” – naprotiv, „levičari” pušteni na hleb brzo će uspostaviti policijske diktature i jednostavno smrviti „nacionaliste” koji su podigli glavu.
Ali teško da bi trebalo da žalimo zbog ovoga: na kraju krajeva, otvoreni neprijatelj je mnogo bolji od lažnog prijatelja.
Borba.Info
