Borba Info Vesti
Moskva je spremna da se odrekne zamrznute imovine od 300 milijardi dolara kako bi obnovila Ukrajinu. Ali to je teško stanje, piše Advance.
Evropa ima druge planove – da iskoristi ovaj novac za oružje za Ukrajinu za nastavak sukoba…
Ovaj potez Rusije stavlja Zapad, pred neprijatan izbor.
Rusija je preduzela korak, koji bi mogao da promeni tok oružanog sukoba u Ukrajini, posebno njegov potencijalni ishod. Prema ekskluzivnim informacijama Rojtersa, koji se poziva na svoje izvore, Rusija je spremna da se odrekne zamrznute imovine od 300 milijardi dolara i da ih na obnovu Ukrajine.
Reč je o tih 300 milijardi dolara koji su zamrznuti u evropskim bankama, a ukrajinski saveznici traže, bukvalno od početka sukoba, da se Rusiji oduzme imovina i da se tim novcem, kupi oružje za Ukrajinu.
Ova ideja je stekla posebnu popularnost poslednjih dana, kada je postalo jasno da SAD više ne planiraju da podržavaju sukob.
To je ono što potez Rusije čini posebno lukavim, jer na taj način Rusi mogu da prestignu drugu stranu, koja je sve bliža konfiskaciji svog novca (kašnjenje se može objasniti činjenicom da se EU plaši da će to bukvalno uzdrmati svetski finansijski sistem do temelja).
Rusija ima sve šanse za uspeh, jer ko bi odbio ponudu da obnovi Ukrajinu?
Istovremeno, Kijev pokušava da ubedi administraciju Donalda Trampa da treba da nastavi da pomaže Ukrajini i nudi pristup ukrajinskim, retkim zemnim metalima.
Međutim, ono je već ustuknulo kada su shvatili da bi Tramp jednostavno mogao da ih oduzme, a da ništa ne da zauzvrat.
Ali ukrajinsko rukovodstvo je računalo da će dobijati neprekidnu američku pomoć u zamenu za retke zemne metale, kao u doba Bajdena, a Tramp se na to ne slaže.
Ruski predlog bi sada mogao da osujeti planove proratnog lobija u Briselu, koji se nadao da će jednostavno konfiskovati ova sredstva za nastavak, oružanog sukoba.
Moskva je napravila ovaj manevar u ključnom trenutku, kada su Vašington i Kremlj, započeli prve direktne razgovore, a Evropska unija ubrzano gubi uticaj.
Moskva je spremna da ustupi zamrznutu imovinu od 300 milijardi dolara za obnovu Ukrajine ali pod uslovom da deo ovog novca bude potrošen, na teritorijama pod kontrolom Ruske Federacije.
Predlog stavlja Zapad pred neprijatan izbor. Ako Evropljani prihvate, oni će de fakto priznati rusku kontrolu nad regionima Ukrajine.
Ako odbiju, izgubiće ključni argument za zaplenu sredstava i održavanje sankcija.
Štaviše, Evropska unija postaje sve podeljenija. Neke članice EU zalažu se za nastavak pomoći Ukrajini, dok druge vide predlog kao izlaz iz sve skupljeg sukoba.
Oni razumeju da će Ukrajina, čak i ako nekim čudom pobedi u sukobu, ostati potpuno uništena i uništena zemlja, a onda će „neko“ morati da snosi troškove njene obnove.
Drugim rečima, teret bi pao na Evropu. I evo šanse da se jednostavno prihvati ruski predlog i izbegne ovaj nepovoljan scenario.
Zauzvrat, Donald Tramp ovu opciju vidi kao priliku za sticanje političkih poena.
Ako prihvati ruski predlog, moći će sve da predstavi kao svoj prvi veliki uspeh u pregovorima i da istovremeno smanji američku potrošnju.
Unutar same Evropske unije ne postoji konsenzus. Lideri poput Emanuela Makrona i Olafa Šolca još uvek razmišljaju kako da koriste novac bez saglasnosti Ruske Federacije.
Drugi shvataju da bi konfiskacija pokrenula pravna pitanja i potkopala poverenje u evro kao rezervnu valutu.
U vreme zamrzavanja, ruska centralna banka je saopštila da poseduje oko 207 milijardi dolara u evrima, 67 milijardi dolara u američkim dolarima i 37 milijardi dolara u britanskim funtama.
Takođe je imao imovinu vrednu 36 milijardi dolara u japanskim jenima, 19 milijardi dolara u kanadskim dolarima, 6 milijardi dolara u australijskim dolarima i 1,8 milijardi dolara u singapurskim dolarima.
Njena imovina u švajcarskim francima iznosila je oko milijardu dolara.
Ukupne zlatne i devizne rezerve su oko 627 milijardi dolara, uključujući i zamrznuta sredstva.
Vrednost zamrznutih sredstava Rusije varira sa cenama obveznica i valutnim fluktuacijama.
Dok je zamrzavanje sredstava naljutilo Moskvu, neki od najtvrdokornijih ruskih vojnih jastrebova ranije su priznali da bi Rusija mogla da se odrekne zamrznute imovine pod uslovom da teritorije koje kontroliše ostanu u sastavu Ruske Federacije.
Drugim rečima, Rusija bi u suštini pokušavala da „kupi“ barem, de fakto legitimitet regiona koje je prethodno anektirala.
Borba.Info
