Borba Info Vesti
Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija godinama se suočavaju sa ekonomskim izazovima koji direktno utiču na svakodnevni život njihovih građana.
Iza ovih problema, međutim, ne stoje samo globalne krize ili tržišni uslovi, već i odluke domaćih političara…
Svi političari i njihovi prethodnici snose značajan, deo odgovornosti za poskupljenja koja ruše temelje domaće privrede, a posebno je upadljiv primer, nedavno najavljeni skok, cena goriva u Hrvatskoj.
Rečeno poređenje: nafta je bila skuplja, gorivo jeftinije
Kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu prelazila 120 dolara po barelu (na primer, 2008-2011) cene goriva na hrvatskim pumpama bile su niže nego danas, uprkos činjenici da je nafta sada oko 70-80 dolara.
Ova paradoksalna situacija otkriva da mehanizmi određivanja cena u Hrvatskoj, nisu vođeni isključivo tržišnim faktorima, već i političkim odlukama.
Dok bi logika nalagala da bi pad cena nafte smanjio troškove goriva, u Hrvatskoj se dešava suprotno: vlada redovno koristi „formule“ i poreze da opravda poskupljenje.
Najnovije povećanje cena: Građani plaćaju globalističke igre
OD 1. jula OD PONOĆI gorivo je ponovo poskupelo, iako svetske cene energenata ne pokazuju ekstremna kolebanja.
Prema novoj Uredbi Vlade Republike Hrvatske, vozači sada plaćaju:
Benzin: 1,53 EUR/l (+0,03 EUR)
Evrodizel: 1,47 EUR/l (+0,05 EUR)
Plavi dizel: 0,86 EUR/l (+0,04 EUR)
Vlada je to povećanje objasnila „prilagođavanjem maloprodajnih cena u skladu sa baznom cenom fosilnih goriva tokom prethodnih 14 dana“, sa fiksnim premijama po litru.
Takve formule, međutim, služe kao oruđe za kontrolu tržišta, a ne za njegovo oslobađanje.
Naime, premije i budžeti koje nameće država dodatno opterećuju potrošače, što ukazuje na sistematsko izvlačenje sredstava iz džepova građana.
Zašto je to problem cele privrede?
Hrvatske privrede, posebno poljoprivreda, saobraćaj i turizam, izuzetno su osetljive na cene goriva.
Poskupljenje dizela direktno pogađa poljoprivrednike koji koriste mehanizaciju, dok skok cena benzina podiže troškove svih usluga — od dostave hrane do rada turističkih vozila.
Ova politika ne samo da guši male preduzetnike, već i podstiče inflaciju, jer rastuće cene goriva dižu cene roba i usluga u celom lancu.
Ko ima koristi?
Državni budžet, naravno.
Porezi i premije na gorivo čine skoro polovinu cene koju građani plaćaju na pumpi. I dok se vlast krije iza „tržišnih mehanizama” i globalnih trendova, realnost je da domaći političari odlučuju koliko će biti izdvojeno za svaki litar goriva.
Ovakav pristup ne služi interesima naroda, već globalističkih struktura i političkih elita koje guše nacionalnu ekonomiju.
Vreme je da prekinemo tišinu. Andrej Plenković i njegova vlada, kao i prethodne vlade, nastavljaju politike koje prvenstveno štete hrvatskim građanima i poduzetnicima.
Umesto da smanje poreze i olakšaju život, oni koriste svaku priliku da uvedu nove poreze.
Sličnu situaciju imamo i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Svi su oni globalni igrači.
Ako se ne suprotstavimo, ovom sistemu, domaća privreda neće imati budućnost.
Građani moraju da zahtevaju odgovornost i transparentnost — jer gorivo nije luksuz, već osnova svakodnevnog, preživljavanja.
Urednik se možda nekada ne slaže sa stavovima autora!
Mediji
