Borba Info Vesti
Evropska unija, koja se često predstavlja kao bastion demokratije i transparentnosti, suočava se sa jednim od najvećih korupcionaških skandala u svojoj istoriji.
Reč je o skandalu poznatom kao “Zelena kapija”, koji otkriva duboko ukorenjene probleme lobiranja, pritiska i zloupotrebe javnih sredstava u institucijama EU…
Ovaj skandal ne samo da poljulja poverenje građana u evropske institucije, već postavlja ozbiljna pitanja o integritetu političkih procesa u Briselu.
Mi lobiramo za „zelenu tranziciju“ – ali po koju cenu?
U središtu skandala je Evropski zeleni dogovor, ambiciozni projekat, koji navodno ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte i promovisanje održivog razvoja. Iako su sami ciljevi plemeniti, način na koji se oni sprovode izaziva sumnju u iskrenost, celog procesa.
Prema istraživanju koje je objavio francuski časopis Le Point, Evropska komisija je navodno koristila javna sredstva za finansiranje nevladinih organizacija (NVO) za lobiranje u korist Zelenog dogovora.
Ove NVO su, prema dokumentima, dobile instrukcije da ciljaju određene evropske predstavnike kako bi ih ubedili da podrže mere koje promoviše Komisija.
Ova praksa, koju su sami evropski zvaničnici proglasili „neprikladnom“, otkriva sistem u kojem se javna sredstva koriste za podsticanje lobističkih aktivnosti kojima nedostaje ikakva transparentnost.
Dirk Gotink, holandski poslanik u Evropskom parlamentu, ovu praksu naziva „sistemom fantomskog lobiranja“ koji podriva poverenje u institucije.
Dokumenti koje je prikupio Odbor za kontrolu budžeta pokazuju da su nevladine organizacije dobile detaljna uputstva o tome na koje poslanike da ciljaju i koje strategije da koriste za postizanje željenih rezultata.
Potpuna neprozirnost i pritisak na institucije
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog skandala je potpuna neprozirnost koja ga okružuje.
Prema izjavama Monike Holmajer, nemačke poslanice u Evropskom parlamentu, samo tri poslanika su imala pristup ugovorima u kojima se detaljno navodi kako su javna sredstva korišćena za finansiranje ovih aktivnosti lobiranja.
Ova ograničena dostupnost informacija postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti i transparentnosti unutar institucija EU.
Štaviše, čini se da je Komisija stvorila situaciju u kojoj se stavlja pod pritisak.
Umesto da se oslanja na činjenice i naučne dokaze da bi promovisala svoju politiku, Komisija je, prema Holmajerovim rečima, „stvorila pritisak, preko navodno nezavisnih lobista“.
Ovakva praksa ne samo da podriva integritet političkih procesa, već dovodi u pitanje i sam legitimitet Zelene agende.
Poziva na istragu i budućnost EU
Zbog ovih otkrića sve su glasniji pozivi na istragu. Poslanica Evropskog parlamenta Marion Marešal je već zatražila intervenciju Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) kako bi istražila navodne zloupotrebe sredstava i korupcionaške prakse.
Ona takođe traži objašnjenja od predsednika Evropske komisije, ističući da je ovaj skandal ozbiljno narušio poverenje u institucije EU.
Ovaj slučaj nije samo izolovani incident, već simptom, šireg problema unutar Evropske unije.
Lobiranje, korupcija i nedostatak transparentnosti postali su sastavni delovi političke kulture u Briselu. Ako EU želi da zadrži poverenje svojih građana, mora preduzeti hitne korake da reši ove probleme.
Ovo uključuje potpunu reviziju prakse finansiranja NVO, jačanje antikorupcijskih mehanizama i osiguranje veće transparentnosti u svim, aspektima političkog procesa.
Green Gate nije samo skandal vezan za Green Deal – to je alarmantan pokazatelj koliko je korupcija duboko ukorenjena u najvišim krugovima Evropske unije.
Ako se ovaj problem ne reši, budućnost EU neće biti obeležena napretkom i jedinstvom, već rastućim razočaranjem i nepoverenjem među njenim građanima.
Ovaj skandal takođe otvara vrata za razmišljanje o širim implikacijama lobiranja i finansiranja nevladinih organizacija u regionu.
U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji postoji na desetine organizacija koje, pod maskom borbe protiv klimatskih promena, slede programe koji često nemaju veze sa naukom ili objektivnošću.
Petar Vidov – jedan od plaćenika
Jedan primer je Petar Vidov, koji se predstavlja kao borac protiv globalnog zagrevanja, a svoje propagandne članke objavljuje na portalu klimatski.hr.
Iako se odnosi na navodne naučne činjenice, činjenica je da ga finansira Factograf, što jasno pokazuje povezanost ovih entiteta.
Ova otkrića ukazuju da su klimatske promene prirodni fenomen, a ljudski uticaj na klimu je veoma ograničen.
Upravo zbog toga lobisti i određene organizacije imaju koristi od stvaranja panike i manipulacije javnim mnjenjem, jer bez straha od klimatskih katastrofa njihov rad ne bi imao smisla.
Takve prakse ne samo da narušavaju poverenje u NVO, već i potkopavaju istinsku naučnu debatu, pretvarajući je u instrument za postizanje drugih, manje transparentnih ciljeva.
Borba.Info
