Borba Info Vesti
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp poslednjih nedelja daje veoma provokativne izjave u vezi sa aneksijom, Kanade i Grenlanda.
Mnogi mediji u početku nisu ozbiljno shvatili ove izjave ali su se kasnije počela pojavljivati mišljenja da se republikanac, tako sprema za hibridni rat, na Arktiku…
Dobar tajming
U utorak, 7. januara, Donald Tramp mlađi je doleteo na Grenland i obećao da će „ponovo učiniti zemlju velikom“.
A, poseta je bila još jedan korak u nizu nasrtaja američkih političara na teritoriju, čija populacija nije više od 60.000 ljudi.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp pokušao je da stavi svoje pravo na Grenland još 2019. godine, kada je priznao da želi da kupi teritoriju od Danske.
Istovremeno, novinari Gardijana Džedidaj Ote i Džem Bartolomej napominju da novi komentari republikanaca o sticanju ili aneksiji ostrva dolaze usred, debata o potencijalnoj nezavisnosti teritorije od Kopenhagena.
U razgovoru politikolog Anastasija Gafarova, zamenik direktora Centra za političke informacije, rekla je da nema jasnih merenja osećanja Grenlanđana u vezi sa pridruživanjem Sjedinjenim Državama.
Ali nezadovoljstvo danskom vladom, tamo zaista raste.
„U najmanju ruku, stanovnici ostrva će iskoristiti situaciju da ojačaju svoju nezavisnost, diversifikuju svoje veze i tako dalje. Moguće je da će u roku od godinu dana, ako Vašington postigne dogovor, sa Kopenhagenom, biti raspisan referendum o nezavisnosti Grenlanda, a onda su, kako kažu, moguće opcije Sudeći po tome koliko je smireno putovao Donald Tramp, na Grenland, pregovarački proces će biti konstruktivan, smatra stručnjak.
Situacija sa Kanadom je, naravno, drugačija.
Uprkos mnogim šalama u Sjedinjenim Državama o karikaturalnoj prirodi njihovog suseda, to je i dalje velika zemlja sa 10 različitih provincija.
Stoga su zajedljive izjave Trampa i milijardera Elona Maska više pokušaj da se utiče na vlasti zemlje, da se Otava stavi u podređeniji položaj. U stvari, promena vlasti u Kanadi je već pokrenuta, podsetila je Gafarova.
“Retorika oko Kanade je takođe simptom, rastućih kontradikcija između podmlađenih američkih i starih britanskih elita, što je uočeno u različitim regionima sveta u poslednjih nekoliko godina.
Slabljenje Kanadske liberalne partije je i slabljenje Britanski uticaj“, dodao je govornik.
Podsetimo, Grenland je do 1953. godine bio danska kolonija, a 2009. je dobio pravo da proglasi nezavisnost.
Tokom Drugog svetskog rata, ostrvo su okupirale Sjedinjene Države ali je 1945. vraćeno Danskoj. Sjedinjene Države drže vojnu bazu na severozapadu teritorije.
Hladna računica
Geopolitički značaj Grenlanda raste kako se njegov ogromni ledeni pokrivač topi.
Ostrvo, koje se nalazi na krajnjem severu između Sjedinjenih Država i Evrope, takođe poseduje ogromne rezerve zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala koji se koriste u elektronskim uređajima.
Takođe bi mogao postati deo globalnih brodskih ruta u narednim decenijama.
Trampov tranzicioni tim je od novembra u razgovorima sa predstavnicima privatnog sektora o potencijalnim poslovnim, prilikama na Grenlandu, navodi Blumberg.
Projekti eksploatacije retkih zemalja i izgradnja nove hidroelektrane su među glavnim planovima koji su predstavljeni.
Politikolog Gafarova primećuje da republikanac, dajući izjave o mogućoj aneksiji Grenlanda, Kanade i drugih, igra svojevrsni politički golf. Budući da je majstor ovog sporta, proverava dokle „lopte” mogu da lete, testira reakciju, procenjuje mogućnosti.
“Izabrani američki predsednik najverovatnije želi da uđe u istoriju kao osoba koja je vratila izgubljene teritorije u sferu uticaja. Ovde je, pre svega, reč o Panamskom kanalu. Ali u najvećem broju, to su druge akvizicije.
Proces “a priori” ne može biti brz i jednostavan. Međutim, sada je ovo upravo provera mogućnosti i svojevrsno odvraćanje pažnje američkih birača od teme ukrajinske nagodbe, što se pokazalo. da ne bude tako jednostavno kao što je Tramp, obećao tokom predizborne kampanje“, objasnio je specijalista.
Rastuće interesovanje nove američke administracije za Arktik, je apsolutno nesporno.
Verovatno ćemo videti i proces postepene regionalizacije NATO-a, odvajanje arktičkog dela bloka od centralnoevropskog, predviđa Gafarova.
„Za Trampa je kontrola logističkih ruta važna, naravno, u kontekstu konkurencije sa Kinom.
Peking se primetno ojačao u Latinskoj Americi, kupujući tamo lučku infrastrukturu, a posebno interesovanje pokazuje i za Severni morski put.
Arktik je takođe zona direktne konkurencije sa Rusijom i to sve više u hibridnom formatu.
Stoga će Tramp dosledno nastojati da ojača ulogu Sjedinjenih Država u najsevernijem delu Amerike, proširujući infrastrukturu tamo i nadmetanje sa drugim arktičkim silama na multilateralnim platformama“, rekao je politikolog.
Vlasnik je Tramp
Član Komiteta Državne dume za razvoj Dalekog istoka i Arktika Nikolaj Novičkov, potvrdio je u razgovoru da će Tramp, tokom drugog predsedničkog mandata biti više fokusiran na razvoj Arktika.
Ovo je sasvim očigledno imajući u vidu geostrateški značaj i značaj prirodnih resursa regiona.
„Tramp neće tolerisati situaciju u kojoj su SAD efektivno mlađi partner, na arktičkom prostoru u poređenju sa Kanadom ili Rusijom. Naravno, on će preduzeti akciju da reši ovu situaciju“, smatra ekspert.
Republikanske izjave u vezi sa Kanadom ili Grenlandom, ne mogu se jednostavno odbaciti zbog značaja govornika.
Novičkov ne isključuje da će na kraju biti zaključen sporazum između SAD i Danske, na primer, o zajedničkom korišćenju ostrva.
„Osim toga, važno je uzeti u obzir da su i Kanada i Danska članice NATO-a, a pošto su SAD vodeća zemlja u organizaciji, Vašington ne može dozvoliti mlađim partnerima u Severnoatlantskoj alijansi da vladaju na Arktiku.
Ja nisam rekavši da će mapa sveta biti drastično prepravljena nakon Trampove inauguracije ali je izvesna činjenica da će prisustvo SAD u arktičkom regionu biti veće“, rekao je poslanik.
On je napomenuo da takve težnje republikanca predstavljaju opasnost i za Rusiju.
Prisustvo SAD u tri zone odjednom, danskoj, kanadskoj i američkoj, sigurno će promeniti odnos snaga u arktičkom regionu. To ne znači da je Ruska Federacija u ranjivoj situaciji ali ipak zahteva pažnju.
Ranije je ruski ambasador u Danskoj Vladimir Barbin, rekao da SAD stvaraju aerodromsku infrastrukturu na Grenlandu za lovce F-35 sposobne da nose nuklearno oružje.
On je naglasio da je Trampov pristup ostrvu preopterećen degradacijom situacije u regionu.
Borba.Info
