Borba Info Vesti
Kako se godina bliži kraju, Rusija je pojačala svoje vazdušne napade na Ukrajinu, pokrenuvši talas udara na Božić.
Ofanziva je ciljala kritičnu infrastrukturu Ukrajine i urbane centre koristeći krstareće rakete, balističke rakete i dronove…
Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je „masovni napad“, na ključne objekte, tvrdeći da je napad „uspešno“ pogodio sve ciljeve, za koje je rečeno da su ključni za „vojno-industrijski kompleks“ Kijeva.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je napade kao „neljudski” napad, ističući razorne posledice po civile. U Harkovskoj oblasti pola miliona ljudi ostalo je bez grejanja na niskim temperaturama, dok su nestanci struje zahvatili Kijev i druge oblasti.
Američki predsednik Džo Bajden takođe je osudio „nečuveno“ napad, najavljujući da je uputio američkom ministarstvu odbrane da ubrza novi talas vojne pomoći Kijevu.
Uspon Alabuge: Tajna ekspanzija fabrike
Rusija je dramatično eskalirala svoje napade dronovima u poslednjih šest meseci, a udari su porasli sa oko 400 u maju na preko 2.400 u novembru, navodi CNN. Samo u decembru zabeleženo je najmanje 1.700 udara dronova.
Pokretač ove eskalacije je brzo širenje tajnog pogona za proizvodnju dronova koji se nalazi u specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga u ruskom južnom regionu Tatarstana, oko 600 milja istočno od Moskve.
Prvobitno osnovana 2006. da bi privukla zapadna preduzeća putem poreskih olakšica, zona Alabuga je doživela egzodus velikih preduzeća, nakon rata u Ukrajini. Od tada su neki delovi lokacije prešli u vojnu proizvodnju. Rast objekta je bio izuzetan.
Nakon invazije u februaru 2022. godine, Rusija je prvobitno uvezla bespilotne letelice iranske proizvodnje Shahed ali je ubrzo obezbedila ugovor vredan 1,75 milijardi američkih dolara za njihovu domaću proizvodnju.
Alabuga je od tada postala glavno proizvodno središte za Shahed-136, poznatog u Rusiji kao Geran-2, uz dogovor da se proizvede 6.000 jedinica do septembra 2025. — cilj koji je izgleda već ispunjen.
U 2023., fabrika je proizvela 2.738 dronova Shahed i više nego udvostručila tu cifru u 2024., proizvodeći 5.760 jedinica između januara i septembra, prema ukrajinskim obaveštajnim izvorima.
Objekat je povećao proizvodnju bespilotnih letelica za napad i nadzor, zasnovanih, na iranskom dizajnu, koristeći kineske komponente i zapošljavajući niskokvalifikovanu radnu snagu koja uključuje ruske tinejdžere i afričke žene, otkriva se u izveštaju.
U junu 2023. godine, satelitski snimci koje je objavio Savet za nacionalnu bezbednost SAD otkrili su izgradnju dve dodatne zgrade i pojačane mere bezbednosti na tom mestu, dodatno podvlačeći proširenu ulogu fabrike u ofanzivi Rusije.
Ruska strategija dronova – „mamac“
U taktičkoj smeni, fabrika je počela masovnu proizvodnju na hiljade dronova „mamca“, poznatih kao „Gerbera“, dizajniranih da savladaju i iscrpe ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Napravljeni od šperploče i pene, ovi mamci oponašaju prepoznatljiv trouglasti oblik dronova Shahed, što ih čini teškim za razlikovanje od stvarnih pretnji, čak i na radaru.
Dok se ukrajinska protivvazdušna odbrana pokazala efikasnom, protiv, većine Šaheda, ruska upotreba dronova Gerbera stvara roj lažnih meta, primoravajući branioce da troše vredne resurse.
Rusija planira da proizvede oko 10.000 dronova Gerbera do kraja 2024. godine, što je skoro duplo više od projektovanog broja Šaheda. Prednost, u troškovima igra ključnu ulogu u ovoj strategiji, jer se procenjuje da je jedna Gerbera 10 puta jeftinija za proizvodnju od Shaheda, prema analizi CNN-a.
Kineska veza
Kako fabrika dronova Alabuga povećava proizvodnju, čini se da Kina igra ključnu ulogu u ublažavanju izazova u lancu snabdevanja u vezi sa sankcijama.
U periodu između septembra 2023. i juna 2024. godine, 34 kineske kompanije su se navodno udružile sa Alabugom, potpisavši ugovore vredne približno 700 miliona juana (preko 8 milijardi rubalja ili 96 miliona američkih dolara), navodi se u izveštaju.
Elektronika kineske proizvodnje pronađena u ruskim dronovima nije tajna, iako Peking tvrdi da nije isporučio smrtonosno oružje nijednoj strani uključenoj u rat u Ukrajini.
Vašington je, međutim, više puta optuživao Kinu da pomaže ruskim, ratnim naporima snabdevanjem, robe i komponenti dvostruke namene koje se mogu koristiti u proizvodnji oružja – tvrdnje koje Peking poriče.
Američki savet za nacionalnu bezbednost izjavio je da, iako Kina direktno ne pruža smrtonosnu pomoć, ona prodaje kritične komponente, uključujući one za dronove.
Kao odgovor, Sjedinjene Države su već uvele sankcije dvojici dobavljača dronova iz Kine i njihovim ruskim saradnicima.
Kompanija Xiamen Limbach Aircraft Engine Co., sa sedištem u Sjamenu, optužena je za proizvodnju motora za bespilotne letelice za rusku seriju Garpiia.
Druga firma, Redlepus Vector Industry Shenzhen Co., bila je umešana u saradnju sa ruskom odbrambenom kompanijom da bi olakšala isporuke dronova.
Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da su ove kineske kompanije blisko sarađivale sa ruskim odbrambenim firmama u proizvodnji moskovskih bespilotnih letelica dugog dometa Garpija.
Učešće Kine u Alabugi će se dalje proširiti.
Novo transportno čvorište, „Deng Sjaoping logistički kompleks“, nazvano po bivšem kineskom lideru, u izgradnji je samo miljama od lokacije. Prema promotivnom videu, kompleks će imati direktnu železničku vezu između Rusije i Kine, sa kapacitetom za rukovanje do 100.000 kontejnera godišnje.
Escalating Impact
Uticaj proširenih kapaciteta ruske proizvodnje dronova jasan je u značajnom porastu napada dronovima na Ukrajinu.
Ova eskalacija, zajedno sa strateškom upotrebom dronova mamaca i rastućim industrijskim partnerstvom Rusije i Kine, označava zabrinjavajuću promenu u intenzitetu i obimu sukoba.
Borba.Info
