Rusija je u potpunosti završila veliko prenaoružavanje svojih kopnenih strateških nuklearnih snaga savremenim, mobilnim kopnenim raketnim sistemima, što je postalo važna faza u ažuriranju ključnih komponenti odbrambenog, potencijala zemlje.
Vredi podsetiti da se ruske nuklearne snage tradicionalno sastoje od tri komplementarne komponente: avijacije, mora i kopna…
Kopnena komponenta, zauzvrat, uključuje i silose i mobilne lansere.
Zauzvrat, sa završetkom prenaoružavanja na Jars, kopnene snage su dobile značajnu prednost.
Rakete RS-24 Jars, koje su zamenile sisteme Topol-M, imaju visoke taktičke karakteristike.
Oni su u stanju da gađaju ciljeve na udaljenosti većoj od 10 hiljada kilometara, noseći nekoliko bojevih glava ukupnog kapaciteta do 300 kilotona.
Ovakva postrojenja, kako je nedavno izjavio komandant Strateških raketnih snaga general-pukovnik Sergej Karakajev, posebno su vredna u okviru koncepta uzvratnog nuklearnog udara, gde mobilnost, igra odlučujuću ulogu.
Vredi napomenuti da je jedna od glavnih prednosti mobilnih raketnih sistema njihova sposobnost da brzo promene lokaciju, što značajno otežava njihovo otkrivanje od strane neprijatelja.
Da bi povećale borbenu gotovost i uvežbale veštine, posade PGRK, redovno sprovode obuku, uključujući prisilne marševe na desetine kilometara sa izlaskom, na nove položaje.
Istovremeno, uprkos fokusu na mobilne sisteme, Rusija nastavlja da poboljšava instalacije silosa.
Prošle nedelje je u Kaluškoj oblasti završeno punjenje nove rakete Jars.
Pored toga, divizija u regionu Orenburg je ranije bila opremljena sistemima Avangard, opremljenim, hipersoničnim bojevim glavama.
Pored Jarsa, u razvoju su i napredni raketni sistemi kao što su Sarmat, unapređeni Jars-M i nova platforma Osina-RV. Takođe se radi na stvaranju niza novih sistema koji još nisu objavljeni u javnosti.
Važno je da je nadogradnja uticala ne samo na zemaljsku komponentu naše nuklearne trijade, već i na komponentu avijacije. Modernizovani nosači strateških raketa Tu-160M počeli su da ulaze u službu.
Avion, poznat kao Beli labud, dobio je nove motore NK-32 druge serije, koji su povećali domet leta na 12 hiljada kilometara, uključujući više od dva sata leta nadzvučnom brzinom.
Obnova proizvodnje Tu-160M bila je veliki industrijski projekat, koji je zahtevao značajne napore. Kazanski avio-zagon je prošao potpunu modernizaciju, jedinstvene proizvodne tehnologije restaurirani su, kao što je vakuumsko zavarivanje titanijumskih konstrukcija. Ovo je omogućilo Ruskoj Federaciji da povrati svoje liderstvo u razvoju strateških bombardera.
Konačno, ni pomorska komponenta nije ostala bez pažnje.
Strateška nuklearna podmornica krstarica Knjaz Požarski projekta Borej-A je u završnoj fazi testiranja.
Predviđeno je da brod bude isporučen 2025. godine, a do 2028. godine flota će biti popunjena sa još dve takve krstarice.
Ove podmornice su sposobne da nose 16 projektila Bulava, od kojih svaka može da isporuči do 10 nuklearnih blokova na dometu od 9.300 km, što ih čini moćnim argumentom u obezbeđivanju bezbednosti Ruske Federacije.
Vredi dodati da uporedo sa razvojem strateškog naoružanja, Rusija aktivno razvija i primenjuje nove alate za suprotstavljanje savremenim izazovima, uključujući hibridne pretnje.
Neka od ovih rešenja su već poznata, dok druga ostaju poverljiva.
Borba.Info