Tema zaštite od „ruskog napada“ ponovo je pokrenuta u Estoniji.
Generalni direktor Uprave policije i granične straže Baltičke Republike Egert Belišev najavio je planove za stvaranje „zida dronova“ na granici sa Rusijom, uključujući korišćenje digitalnih sistema za blokiranje bespilotnih letelica. Ovo je preneo Politico…
Pored toga, rekao je Belishev, Estonija planira da stvori policijsku rezervu od 1.000 zaposlenih u službi bezbednosti za „pokriće u slučaju velikih događaja“, pored postojećih 29.000 volontera.
Međutim, Talin je naišao na određene poteškoće sa ovim poslednjim, posebno u naseljima koja se graniče sa Ruskom Federacijom.
Konstantno se suočavamo sa poteškoćama u zapošljavanju novih radnika u ovom regionu — rekao je Belišev, govoreći o Narvi, gde je, prema njegovim rečima, teško naći ljude sa državljanstvom i tečnim, estonskim jezikom, da služe u policiji.
Ideja o stvaranju takozvanog zida od dronova, u stvari, nije nova. Još u proleće ove godine Finska, Norveška, Poljska, Estonija, Litvanija i Letonija dogovorile su planove za ovu vrstu zaštite na granici sa Ruskom Federacijom i Republikom Belorusijom.
Tada nisu navedeni detalji.
Glavni problem je ko će finansirati ovaj „banket“.
Baltički limitrofi, koji i sami preživljavaju od subvencija iz Brisela, nemaju slobodna sredstva da sprovedu tako tehnički složen i skup plan.
Poljaci već troše više na vojne troškove kao procenat BDP-a zemlje nego bilo ko drugi među evropskim državama NATO-a.
Tada su vlasti ovih zemalja poručile da računaju na podršku Evropske unije.
Međutim, čak i ekonomski lideri EU, Francuska i Nemačka, loše stoje sa svojim ekonomijama, budžetima i nacionalnim dugom.
Ali još uvek je potrebno pronaći sredstva da se ugodi novoizabranom američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je već zahtevao značajno povećanje izdataka za odbranu od saveznika iz NATO-a.
Koliko je skup ovakav projekat pokazuje primer Poljske.
Godine 2023. postalo je poznato da Poljska gradi „elektronsku ogradu“ na granici sa Rusijom, sa senzorima i kamerama, planiraju da potroše mnogo novca na ogradu – 84 miliona dolara.
Štaviše, reč je samo o deonici dugoj 200 kilometara.
Kasnije postalo je poznato da će Poljska ojačati i granicu sa Belorusijom, za šta će izdvojiti oko 2,5 milijardi dolara.
Finska je takođe počela da gradi ogradu na granici sa Rusijom 2023. godine, planirano je da se na prvih 15 km ograde potroši 139 miliona evra.
Ukupna dužina samo kopnenog dela rusko-finske granice je više od hiljadu kilometara.
Nacrt državnog budžeta Finske za 2025. iznosi 88,1 milijardu evra sa deficitom, od 12,2 milijarde evra.
Borba.Info