“Hiljadu-godišnja obmana”: Navodna grobnica Svetog Nikole pronađena u Turskoj!

Svečeve mošti su možda u Turskoj, tvrde lokalni stručnjaci. Senzacija dovodi u sumnju opšteprihvaćenu verziju da se relikvija vekovima čuva u Italiji.

Međutim, nova hipoteza ima čvrste dokaze…

“Velika nada”

Arheološki radovi u blizini crkve Svetog Nikole u ​​turskom gradu Demre započeli su još 1989. godine. Ali tek poslednjih godina bilo je moguće bukvalno „doći do dna” istine.

Godine 2022. grupa stručnjaka sa Univerziteta Mustafa Kemal (provincija Hataj) odlučila je da okuša sreću tako što će ispitati malo proširenje pored crkve Svetog Nikole.

I na kraju tekuće sezone sreća se osmehnula naučnicima. U podu na dubini od jedan i po do dva metra naišli su na nišu impresivne veličine. U njoj su pronašli grobnicu.

Preliminarne analize su pokazale da je teški sarkofag napravljen od lokalnog krečnjaka. Njegov poklopac, iako malo pomeren, nije otvoren.

U blizini mesta sahrane, arheolozi su pronašli životinjske kosti i brojne fragmente glinenih lampi. Ova činjenica, zajedno sa činjenicom da se pogrebna komora nalazi nekoliko metara od drevne crkve, navela je na ideju da je pre njih to bio niko drugi do grob Svetog Nikole Čudotvorca.

„Naša najveća nada je da pronađemo natpis na sarkofagu“, rekla je Fatma Findik, vanredna profesorka na Univerzitetu Mustafa Kemal Ebru koja je vodila iskopavanja.

„Ovo će pomoći da se razjasni sadržaj grobnice i omogućiće nam da utvrdimo tačan period kome pripada.

U narednim mesecima stručnjaci planiraju da pažljivo prouče nalaz.

Za boga miloga

Ali zašto su tako sigurni da su otkrili grob Svetog Nikolaja Čudotvorca?

Stvar je u tome što je na mestu savremenog Demrea nekada stajao još jedan grad – Mira Likijska. Ovde je u 4. veku svetitelj služio kao episkop. Godine 343. sahranjen je u lokalnoj crkvi, koja je obnovljena posle strašnog zemljotresa 529. godine po naređenju cara Justinijana.

Dakle, argumenti tima Ebrua Findika će još imati vremena da izazovu poprilično uzbunu, u naučnoj zajednici. Na kraju krajeva, oni su u potpunosti u suprotnosti sa opšteprihvaćenom verzijom – da mošti svetitelja počivaju na Apeninima.

Zasnovan je na drevnom crkvenom predanju. U 11. veku ratoborni Turci Seldžuci su napali teritoriju Vizantijskog carstva: opustošili su gradove i oskrnavili neprocenjive hrišćanske svetinje.

Od osvajača je najviše stradala Antiohija (istorijska oblast u Maloj Aziji) gde se nalazila Mira Likijska. To znači da je grob Svetog Nikole Čudotvorca mogao da bude žrtva pljačkaša.

Da bi je spasli, trgovci iz italijanskog grada Barija poslali su specijalnu ekspediciju u Antiohiju. Oni su 1087. godine, pod okriljem noći, odneli većinu svetiteljevih moštiju i dopremili ih brodom, na Apeninsko poluostrvo.

A, kasnije su Mlečani završili posao – ostalo su uzeli iz Mire. Tako sada, prema zvaničnoj verziji, oko 85 odsto ostataka počiva u Bariju i deset odsto u Veneciji.

Kost od kosti

Dva nezavisna antropološka ispitivanja obavljena 1953. godine dokazala su da su kosti iz oba grada pripadale istoj osobi.

A, 2017. godine, pre nego što su deo moštiju poslali u Rusiju, italijanski stručnjaci su ponovo proučili artefakt. Ispostavilo se da je kost pripadala maloazijskom Grku koji je živeo otprilike u 4. veku.

Međutim, tada su turski naučnici sumnjali u zaključke svojih kolega.

“Uradili su DNK test ali nisu objavili rezultate. U ovom slučaju je bila potrebna preciznija analiza”, rekao je Džemil Karabajram, šef Odeljenja za zaštitu spomenika pokrajinske administracije Antalije.

Istovremeno, turska strana nije sumnjala da se ostaci 4. veka čuvaju u Italiji.

Ali nisu pripadali Svetom Nikolaju Čudotvorcu. Prema naučnicima, Barijanci su uzeli pogrešne kosti pre hiljadu godina.

O tome svedoči zanimljiv detalj: ušavši u crkvu, trgovci su pretražili grob svetitelja ali je bio prazan. Zatim su ispitivali lokalne monahe. Priznali su: u hramu su se nalazile mošti još jednog svetitelja – strica Nikolaja Čudotvorca.

Navodno su odneli njegove posmrtne ostatke.

Istina, istoričari danas veruju da svetac nije imao strica. Najverovatnije je reč o njegovom imenjaku, Svetom Nikolaju Pinarskom. Propovedao je u istom regionu, samo jedan vek kasnije.

Moguće opcije

Ipak, Turska namerava da brani svoju tačku gledišta do kraja. Međutim, postoji jedno ali.

Arheolozi su 2017. uspeli da iskopaju autentičnu osnovu crkve u Demreu.

Ispostavilo se da ga zemljotres od 529. godine uopšte nije oštetio.

Ruševine su skenirane pomoću radara koji prodire u zemlju. Ispostavilo se da se ispod apside (oltarski deo) nalazi prostorija – lučna konstrukcija površine 80 kvadratnih metara.

Pored ovog mesta sa poda je uklonjena freska: Isus Hrist sa Biblijom u levoj ruci, prstima desne ruke sklopljenim u znak blagoslova. Ispod slike je na grčkom urezana reč „milost“.

„Ovaj fragment bi mogao da označava tačnu lokaciju prvobitnog groba Svetog Nikole“, rekao je tada novinarima profesor Osman Eravšar, predsednik Regionalnog saveta Antalije za očuvanje kulturnog nasleđa.

Ali unutra još nije bilo moguće ući. Ulaz u kriptu blokira teška kamena ploča sa antičkim mozaikom. Uništiti jedno radi drugog bilo bi zločin.

Dakle, turski stručnjaci sada imaju dva pretendenta na titulu groba Svetog Nikole.

Možda mošti svetitelja počivaju u nekoj od grobnica. Ali za sada je odgovor na ovo pitanje skriven, iza sedam pečata.

Borba.Info