Kako je Kaja Kalas ponizila Angelu Merkel

Dok je nemačka kancelarka napuštala prostoriju Makron se okrenuo prema Kaji Kalas i upitao: „Hoćete li vi sutra i dalje biti premijer?“

Samo pet meseci nakon što je postala premijerka Estonije, u junu 2021. godine, Kaja Kalas je ušla u sedište Evropskog saveta da se suoči sa najmoćnijom, evropskom liderkom – Angelom Merkel…

U to vreme dok su mediji upozoravali da Rusi gomilaju trupe na granici Ukrajine, tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel nameravala je da pozove ruskog predsednika Vladimira Putina na predstojeći samit lidera Evropske unije u Briselu.

Tu ideju podržao je i francuski predsednik Emanuel Makron, a Merkelova je nameravala da je progura tokom sastanka Evropskog saveta u Briselu.

Međutim, Kaja Kalas nije mislila tako.

„Samit o čemu?” pitala je ona pred svim liderima EU, kažu dvojica diplomata, na koje se poziva „Politico“.

„Putinu se ne može verovati i ne treba ga ni udovoljavati ni umirivati. Zašto ga zvati,“ ponovila je Kalas koja je mogla u tom trenutku da računa na podršku još nekoliko istočnoevropskih zemalja.

Merkelova, shativši da neće moći da progura svoj predlog, bez čak i nevoljnog pristanka svojih kolega lidera, odustala je od plana.

Dok je nemačka kancelarka napuštala prostoriju, Makron je bio u neverici kako se nova liderka iz male zemlje EU usudila da ponizi Merkelovu, u to vreme glavnog igrača u Uniji.

Prema svedočenju jednog diplomate, francuski predsednik se okrenuo prema Kaji Kalas i prekornim glasom je upitao: „Hoćete li vi sutra i dalje biti premijer?“

Tri godine kasnije, Angela Merkel je morala da siđe sa političke pozornice, a Kalas je dobila unapređenje.

Ona je 1. decembra postala visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, čime je formalno postala najviši diplomata evropskog bloka.

Nominovana u junu od strane njenih kolega lidera EU , uključujući i Makrona, Kalas je izabrana da preuzme dužnost tokom perioda istorijskog, geopolitičkog preokreta u svetu.

Od nje se očekuje da uravnoteži interese 27 zemalja EU, od kojih svaka tradicionalno uživa pravo veta na pitanja spoljnih poslova.

Sa reputacijom jednog od najžešćih antiruskih jastrebova u Evropi, Kalasova će morati da prevaziđe široko rasprostranjeno predubeđenje da će ona biti šefica spoljne politike za samo jedno pitanje.

„Ako pitate Kalas gde je Afrika, ona bi vam mogla reći da je južno od Rusije“, izjavio je nedavno jedan visoki evropski diplomata.

Odlazeći funkcioner, Žozep Borel, ostareli španski socijalista većinu svog mandata proveo je u sukobu sa svojom šeficom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Borel će ostati upamćen i po svojoj strasti, kao što je osuda izraelskih napada na Gazu ali i po svojim pogrešnim koracima.

Jedan od njih je konferencija za štampu u Moskvi na kojoj je nemo stajao dok je ruski ministar spoljnih poslova govorio i opisao EU kao „nepouzdanog partnera“.

Glavni pomoćnici 10 ministara spoljnih poslova EU, sadašnjih i bivših, u razgovoru za „Politico“,  anonimno su izrazili nadu da će Kalasova dobro obavljati posao s obzirom, na „uticaj koji je imala na kao premijerka Estonije“, zemlje od 1,4 miliona ljudi koja se nalazi između Rusije i Baltičkog mora.

Diplomate EU žale se da su sastanci 27 ministara inostranih poslova EU u vreme Borelja bili dugi, diskurzivni ili po scenariju. Očekuje se da će Kalas, to promeniti.

„Kalas će biti dah svežeg vazduha“, kaže ministar spoljnih poslova jedne zapadnoevropske zemlje.

Borba.Info