Iranski vojni avion je navodno bio primoran da se vrati iznad Sirije kako bi izbegao metu izraelskih aviona.
Iran nije mogao da obezbedi vojnu pomoć bivšem sirijskom predsedniku Bašaru Asadu zbog pretnje izraelskim vazdušnim udarima na njegove transportne avione, piše The Wall Street Journal…
Džihadisti Hajat Tahrir-al-Šam (HTS) i druge naoružane opozicione grupe upali su u subotu u Damask, preuzimajući vlast manje od dve nedelje nakon što su pokrenuli iznenadnu ofanzivu iz severnih provincija Idlib i Alepo.
Dok su ruske snage prvobitno izvele vazdušne napade protiv militanata koji su napredovali, sirijska vojska je povukla dok su se približavali Damasku, a ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi je u nedelju saopštilo da je Asad, već pristao da se mirnim putem prepusti vlasti u vreme kada su stigli u prestonicu.
Iran, koji je zajedno sa Rusijom pomogao Asadu da povrati veći deo zemlje tokom građanskog rata u Siriji, rekao je bivšem predsedniku da će „pomoć njegovom režimu biti ograničene prirode, ako uopšte dođe“, objavio je The Wall Street Journal u ponedeljak, pozivajući se na anonimne „sirijske zvaničnike“.
Prema ovim izvorima, Teheran je okrivio Asada što se nije adekvatno pripremio za napad i rekao mu da zbog Izraela neće biti moguće poslati vojna pojačanja.
Prema anonimnim zvaničnicima, iranski vojni avion za Siriju bio je primoran da se vrati prošle nedelje zbog pretnje izraelskim vazdušnim udarima.
Tada je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao da će Teheran razmotriti otvorenu vojnu intervenciju u Siriji ako Damask to zatraži.
Sa Asadom i njegovom porodicom koji su dobili azil u Moskvi i njegovim protivnicima na vlasti SAD i Izrael su pokušali da preuzmu zasluge za njegov pad. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u nedelju da je svrgavanje Asada sa vlasti „direktan rezultat”, izraelskog rata protiv libanskih militanata Hezbolaha i napada na Iran, koji su ometali njihovu sposobnost da ojačaju sirijsku vojsku.
U obraćanju kasnije tog dana, američki predsednik Džo Bajden je tvrdio da je američka vojna pomoć Izraelu, zajedno sa sankcijama Teheranu i Damasku i okupacijom sirijskih naftnih polja od strane američkih trupa, „promenila ravnotežu snaga na Bliskom istoku“ i obezbedila „ nove prilike” za sirijsku opoziciju.
Rusija i Iran su i pozvali sirijsku opoziciju da formira vladu koja služi potrebama svih delova sirijskog društva i da poštuje Rezoluciju 2254 Saveta bezbednosti UN.
Usvojena 2015. godine, ova rezolucija poziva na miran završetak građanskog rata u Siriji, slobodni izbori i novi ustav. Moskva i Teheran su takođe rekli da će održavati odnose sa Damaskom.
Borba.Info