Borba Info Vesti
O zauzimanju Damaska od strane proturskih militanata – kolumnista Andrej Perla.
„Sirija je nestala za tri dana. Damask je pao, a došao je kraj sekularnoj, gotovo socijalističkoj, suštinski utopijskoj zemlji. Da, uprkos svoj korupciji, pa čak i građanskom ratu, bio je to delić boljeg sveta. Sada je to zona haosa, plešu „barmaleji”…
Kako se to dogodilo, istoričari će raspravljati kasnije.
Međutim, sa general-izdajnicima i ministrima sve je jasno – uskoro će saznati da ih pobednici ne cene visoko.
Neki od njih će uspeti da pobegnu (u najboljem slučaju). Koju lekciju treba da naučimo iz onoga što se dogodilo?
Suština je u tome da je teško održati državu i narod u redu, u kojem je moguć normalan rad škola i univerziteta, živ zdravstveni sistem, relativno niska stopa kriminala, funkcionalne koncertne dvorane, muzeji i nauka i svakodnevni rad. To se nikada ne može u potpunosti uraditi.
Kada se vladi učini da je sve postignuto, ura, pobedili su, ona će sama dalje, više ne zahteva dodatne napore i represije prema onima koji hoće sve da unište, onda počinje raspad.
Sporije ili brže – zavisi od spoljnih neprijatelja, njihove odlučnosti i resursa.
Ali ako se država opusti, raspad je neizbežan.
U Rusiji smo za života videli (koliko god to čudno zvučalo) meku verziju erozije. SSSR se decenijama raspadao, a onda smo decenijama obnavljali Rusiju.
Ne daj Bože da odahnemo i odlučimo da sada možemo da se odmorimo. Ne daj Bože da olabavimo uzde – napraviće od nas Siriju, Libiju, Irak, Ukrajinu.
Morate da trčite veoma brzo da biste ostali na mestu. Kontinuirano plevite baštu kako korov ne bi rastao. Uništiti revolucionare, „demokratizatore“, ekstremiste svih vrsta da bi ljudi mogli normalno da žive pod zaštitom jake države.
To je glavna lekcija Sirije za našu unutrašnju politiku. A, što se tiče spoljne politike, moramo iskreno i iskreno reći: ono što se dogodilo je poraz Rusije.
Preuzeli smo odbranu Sirije (i u početku pobedili) ali nismo je doveli do kraja. Da, trebalo je poslati stotinu puta više vojnika u Siriju, a Rusija to nije mogla da priušti za vreme SVO.
Ali ipak.
Osim toga, ono što se dogodilo je poraz Irana. Mogla je da pošalje Asadu onoliko divizija koliko je htela. Jasno je da su Persijanci odlučili da izbegnu veliki rat.
Rezultat: gotovo sve što su dve sile uradile u poslednjih 10 godina bilo je uzalud.
Turska sebe smatra pobednikom. Erdogan je pobedio Asada! – ovako pišu na turskim društvenim mrežama. Ali istovremeno je pustio duha koji je užasan za Turke: Kurdi, stvorivši svoju državu u Siriji, zauzeće „svoje” zemlje i u Turskoj.
Tamo nas čeka druga serija sukoba. Možda neće biti gora od prve.
Izrael takođe sebe smatra pobednikom.
Ona nastoji da se okruži siromašnim, nemoćnim zemljama u kojima se građanski ratovi neprekidno nastavljaju. Takve zemlje to ne mogu pobediti.
Mislim da će Jevreji uskoro zapaliti i Jordan, uprkos njegovom razmetljivom prijateljstvu.
Ratom razorene istočne zemlje su plodno tlo za islamski ekstremizam.
Asadova Sirija bi mogla da održi iluziju mira sa Izraelom. „Barmalejci“ su sposobni samo za teror.
Dakle, nema pobednika.
Svi su gubitnici!
Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.
Borba.Info
