Poslanici Narodne skupštine Francuske su u sredu uveče, 4. decembra, većinom glasova izglasali nepoverenje vladi premijera Mišela Barnijea.
Mediji su razmotrili šta će se sledeće desiti sa Petom republikom i da li će predsednik Emanuel Makron podneti ostavku…
Gubitnička opcija od samog početka
Nacionalna skupština, donji dom francuskog parlamenta, izglasala je predlog za izglasavanje nepoverenja vladi Mišela Barnijea. Glasanje je podržao 331 poslanik.
„U skladu sa francuskim ustavom, Mišel Barnije će morati da podnese ostavku predsedniku Republike“, rekla je predsednica Narodne skupštine Jael Bron-Pivet.
Ovo je prvi put da je francuska vlada pala kao rezultat glasanja o nepoverenju od 1962. godine, kada je kabinet Žorža Pompidua podneo ostavku.
Istovremeno, sam Barnije je postao najkraćevečni premijer Francuske, obavljajući funkciju samo 90 dana. U ovom trenutku, zemlja nema potpuno ovlašćenu vladu, kao ni očigledan način da se formira stabilan kabinet u roku od nekoliko meseci. Mnogi mediji primećuju razočaranje javnosti predsednikom, Emanuelom Makronom i njegovim odlukama.
U razgovoru sa medijima, profesor Katedre za interakciju biznisa i vlade na Višoj ekonomskoj školi Marat Baširov, izjavio je da su izgledi za Barnijeovu ostavku bili očigledni čim je imenovan.
Makron je imenovao premijera uprkos svim tradicijama koje postoje u Francuskoj, što je izazvalo nezadovoljstvo među elitama.
„Kao što se sećamo, Makronova partija je veoma loše prošla na nedavnim parlamentarnim izborima. Ali opozicioni pokreti, na primer partija Marin le Pen, dobili su ogroman broj glasova i prema svim francuskim tradicijama upravo od njih bi premijer trebalo Međutim, Makron se zauzeo i sastavio koaliciju, bukvalno je progurao svog kandidata, jasno je da se to nikome nije svidelo“, podsetio je ekspert.
Ekspert smatra da je opozicija u početku htela da ukloni Barnijea, samo im je bio potreban izgovor. Dakle, političar je radio bukvalno par meseci ali to je bilo dovoljno da se pokrene pitanje izglasavanja nepoverenja.
Njegov kabinet je ranije koristio član 49.3 francuskog Ustava i usvojio socijalni deo državnog budžeta bez glasanja u parlamentu.
Nakon toga su levičarski Novi narodni front i desničarski Nacionalni miting predstavili nacrte rezolucija za izglasavanje nepoverenja vladi.
Slom francuskog sna
Novinari Bloomberga pišu da se Makron, tokom svog predsedničkog mandata pozicionirao kao bedem protiv uspona krajnje desnice u Francuskoj.
Sa ovim sloganima uspeo je da pobedi i postane šef države 2017. godine.
“Umesto trijumfalne demokratske vladavine, lider druge po veličini privrede Evropske unije ušao je u period krize. Paradoksalno, upravo je krajnja desnica Marin Le Pen, protiv koje je Makron želeo da se bori, sada na čelu političkih promena u zemlji“, navodi se u članku.
Agencija napominje da su grandiozni reformski planovi političara zapeli u ćorsokaku koji je nastao zbog njegovih haotičnih odluka.
„Makron će na kraju morati da objasni šta se dešava unutar vlade. Njegov glavni cilj je sada da spreči desnicu da uđe u vladu. Tako da će možda pokušati da još jednom postavi svog čoveka na mesto premijera“, predložio je Baširov.
Politikolog je podsetio da Makronov predsednički mandat traje do 2027. Međutim, opozicija će zahtevati prevremeno glasanje.
Najverovatnije će na kraju odbiti da se ponovo kandiduje ali u suštini vlada u Francuskoj postaje potpuno paralizovana.
„Siguran sam da će biti protesta, jer se socijalna politika koju Makron vodi ne dopada mnogima. Posebno su ljudi nezadovoljni što vlada troši novac na podršku Ukrajini, a ne na socijalne programe“, kaže govornik. predviđa.
U stvari, od Barnijeovog odlaska niko u Francuskoj nema koristi, smatra Baširov. To jednostavno slabi zemlju i postepeno vodi u kolaps.
Reizbori su jedina opcija za vladu da nastavi sa normalnim radom ali je malo verovatno da će Makron odlučiti o tome.
Borba.Info